Narodno blagostanje

Страна 132

Pre svega demografska osnova francuskog naroda nije se izmenila posle rata; francusko stanovništvo i danas stacionira, kao što je bio slučai i pre rata. A ako je za: stoj u napredovanju stanovnika bio glavni razlog za razviće rentijerskog duha u Francuskoj ,kako to tvrdi najveći deo sociologa, onda je logično neizbežno, da taj isti uzrok ima iste posledice i danas.

U prkos prisajedinjenju Alzas – Lorena, Francuska ioš nije dostigla predratni nivo stanovništva. Od 1921. do 1926. poraslo je stanovništvo za 1,5 milion, ali |e iedan milion stranaca. Još se bolje vidi to na statistici viška rođenih. On iznosi na 1000 stanovnika: u Belgiji 7,3 — u Nemačkoj 8,2 — u Švajcarskoj 7,6 — u Hali 12,6 — u Španiji 9,8 — u Engleskoj 7,6 — u Franсизкој 27). |

Slične pojave sretamo i na tržištu kapitala. Istina, baš su ovih dana Trancuski listovi reproducirali službenu statistiku o emisijama akcija i obligacija privrednih poduzeća u Francuskoj za poslednjih nekoliko go-: dina. U 1929. godini emitovano je 16 miliardi franaka?) S njom je operisao Flanden u pomenutom gOVOTU. Lajiku izgleda, da je emisiona delatnost bila vrlo živa, da je vrlo veliki broj akcija i obligacija bačen u narod, što bi značilo, da je osnovan vrlo veliki broj novih preduzeća i da su znatno proširena postojeća. Mi bismo pak toj statistici imali da učinimo nekoliko primedaba:

1. Iz nje se ne vidi, da li su to nove emisije obligacije, ili je to samo konverzija ranije emitovanih obligacija. Zna se, da velika industrijska poduzeća u Francuskoj, koja su izdavala obligacije posle rata sa 7% i 8% kamate, otplaćuju iste, kako im stigne rok za otkaz, i puštaju u opticaj nove, sa nižom kamatom.

2. Iz nje se ne vidi, ko je preuzeo te nove akcije i obligacije: publika ili banke i razne holding kompanije. Velika je razlika da li akcije kupuje publika ili razne finansijske organizacije, često u otplatu ranije datih kredita. Naročito je to važno za pitanje preorijen-

tacije mentaliteta štediše.

3. Pišući o špekulaciji na amerikanskim berzama prošle jeseni, mi smo nekoliko puta podvukli činjenicu, da se Amerikanac i Francuz dijametralno razlikuju u kupovini hartija od vrednosti. Amerikanac nema u opšte interesa za hartije sa nepromenjenom kamatom (obli gacije državnih i javno pravnih tela i većih preduzeća). Njegov interes ide prvenstveno za akcijama industrijskih i saobraćajnih preduzeća. Otuda je i cela špekulacija bila jesenas i koncentrisana na akcijama. A zato vreme, pak Francuz, se sve više interesovao za državne obligacije i papire sa nepromenjenom kamatom. Za

1) V/eltwirtschaftliches Arhiv, 26. B. Heft 1—1, str. 174. 2) „Le Temps Economique”, 17. februar 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 9

irancusko težište kapitala za 1929. godinu, baš je najkarakterističnije da su državne obligacije cele godine зкакаје, док sti akcije za isto vreme u padu. Indeks kursa harti{a od vrednosti sa nepromenjivom kamatom bio je krajem 1928. godine 80.8, a krajem 1929. skočio je па 91.6. A indeks kursa akcija pao je za isto vreme.

4. Emisija akcija i obligacija od 16 milijardi za 1929. godinu nije tako impozantna cifra. U Nemačkoj, koja je u 1929. godini patila od nečuvene oskudice kapitala, emitovano je samo akcija za preko sedam miliiardi franaka. U Engleskoj za 26 milijardi, a u Americi samo akcija 143 milijardi franaka. Pri tome treba imati u vidu, da je Francuska imala u 1929. najveću obilnost kapitala.

5. Racionalizacija u industriji — a to je glavna osobina posleratne industrije — pretvorila se u kolosalno proširenje finansiske baze industrijske organizacije. Industrijska organizacija pokazuje istu težnju, koju ie imala srednjevekovna država: univerzalnost, Teži se jedinstvenoj organizaciji sviju preduzeća iste granč u celom svetu. To vidimo kod petroleuma, automobila, električne industrije i t. d. Francuzi imaju vrlo malo interesa i razumevanja za te grandiozne podvige, i ako je danas Francuska najbogatija kapitalom. Poduzeće Koti je u rukama Amerikanaca, Citroen, izgleda, takođe.

Francuz i u industrijskom pogledu još uvek ima veliku sklonost ka što većoj sigurnosti, što manjem riziku ma i pri mnogo manjoj zaradi.

Francuz neće da stavlja na kocku celokupnu svoju imovinu, on nema potrebe za tim: francusko nacionalno bogatstvo je danas mnogo veće no pre rata. Danas ima mnogo više Francuza, koji mogu da žive od rente i mnogo je veća prosečna renta francuskog rentijera. Amerikanci svakodnevno prodiru u Francusku i neprimetno stavljaju ruku na pojedina industrijska preduzeća. Francuzi bi finansijski mogli da se brane, ali, izgleda, da nalaze da imaju više računa da po skupu cenu prodadu Amerikancima svoje akcije.

Sa više strana je pala reč poslednjih godina, da Francuz nije izvršio ekonomsku preorijentaciju, i da je ostao ono što je bio pre rata*). Poslednji koji je javno ispovedio to gledište, glavom je g. Šeron, svojom upadicom za vreme govora 9. Lamurea na sednici Narodne skupštine od 13 .februara tek god.:

»La France pays de fonctionnaires, de retraites et d'exonćrćs 4 la base! (Applaudissement sur les divers

bancs 4 droite)?).

1) Dr. Max Hoegel, die auswdrtige Handelspolitik Frankreichs nach dem Kriege, Jena 1929. str. 19. 2) „Le Temps”, od 19/II 1930.

ДЕО 26 САЈТ А ЖивотекајљфЕеке Башк«а

CC: OE a ДЕ је му реј А КЕ КА ie Мај O A CCC

на обвезнице Ратне штете по 20'— дин, од комада са 8'/, годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОНТ УЈЕ,

ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ

менице новчаних завода са 8%у, камате нето.

ДЕ КЕ ba"

ИО

А А КАКВЕ ЕД

прекор a a a ЕС А и