Narodno blagostanje

1, Mapra 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 133

У ЛЕВО!

— Од Тардјеа

Ново француско министарство, под председништвом г. Шотана, имало је од првога дана до зла бога рђаву пресу у југословенској штампи. Прихватајући паролу реакционарног дела париске штампе о кризи парламентарне већине, дошли су и наши листови до закључка, да влада г. Шотана неће бити дугога века.

'И ми сматрамо да је и сувише ломна подлога, на којој је постављен кабинет г. Шотана. И ми сматрамо да у француском парламенту постоји криза већине и да влада може пасти при представљању Н. Скупштини. Само криза већине искључује могућност једне чврсте и дуготрајне владе, без обзира на то, коме политичком правцу припада председник. Онај део штампе, који је карневалском радошћу дочекао кабинет г. Тардјеа, није мислио на кризу већине; међутим г. Тардје је био њезина жртва.

Према многобројним прекорима, који се чине француском парламенту, а од којих је неке прихватио и г. Поенкаре у своме циркуларном чланку о кризи парламентаризма у Француској, објављеном у београдској »Политици« 23. фебруара, изгледа, да криза већине долази отуда, што су француски парламентарци и сувише прожети егоистичким прохтевима и што се целокупна њихова активност своди на борбу око министарских положаја. Ма колико да је тај прекор оправдан, ипак је потпуно искључено, да у једној чистој демократији, као што је Француска, парламент нема никаквих идеала, нити великих руководних идеја. Баш је пад владе г. Тардје-а и образовање владе г. Шотана последица једне далекосежне политичке преоријентације у француском парламенту.

Данашња француска народна скупштина бирана је у знаку тешке финансиске кризе. Над свима паролама финансиска је била предоминантна, финансиско питање имало је у парламентарној изборној борби примат. Народ је тражио од парламентараца спасење државних финансија, и кандидати су у својим програмима морали водити рачуна о томе. Међутим као што се 1926. године у септембру и октобру тако рећи преко ноћ извршило санирање француске валуте, тако је у току 1929. године извршено санирање државних финансија. Природно је да је тај обрт имао за последицу промену ранга проблема, пред којима се налази француска законодавна власт.

Велика је срећа за Француску што се г. Поенкаре повукао у тренутку, кад се је вршио тај ревирман у државним финансијама, и кад је француски парламент почео да врши своју преоријентацију. Г. Поенкаре је последњих 14 година свога јавног рада провео под теретом најтежих проблема Француске од њеног постанка. Он је имао прво да спасава Француску од непријатељске опасности, која је неКолико пута изгледала несавладљива. Тек што је успео да срећно приведе рат крају, на врат му је

5) Чланак је писан пре пада владе г. Шотана. Ур.

до Шотана:) —

пао исто тако тежак проблем депресијације француског франка, која је била економска појава, али са многобројним социјалним, политичким и међународним последицама. Ништа мање умне енергије није потрошио г. Поенкаре на то питање, ништа мање бриге није му оно задало, него питање спаса Француске од непријатељске инвазије. И тек што је то питање скинуо са дневног реда, појавила се авет буџетског дефицита, бескрајно великог буџета издатака и потреба нових пореза. Г. Поенкаре је добијао трескавицу, кад год би загледао у цифре државног дуга Француске. Водећи 14 година борбу за спас Француске код г. Поенкареа се морао постепено створити један дефанзиван менталитет: На ционална опасност постала је код њега у неку руку фикс идеја. Са таквим менталитетом г. Поенкаре није имао довољно еластичности, да се снађе у потпуно новој ситуацији створеној снажним побољшањем државних финансија.

То што не би умео г. Поенкаре, извео је са генијалном виртуозношћу г. Тардје. Он је примио од г. Поенкареа благослов за образовање владе и његову већину као аманет и потпору; чак је примио и г. Шерона, љубимца г. Поенкареа, за министра финансија. Али је програм, са којим се појавио пред парламентом, био изненађење за цео свет, па и за самог г. Поенкареа. Ниједне речи није више било у њему о проблемима којима се бавио г. Поенкаре. На место фантома националне опасности и потребе националне одбране г. Тардје баца тежиште свог програма на економско и социално поље, он ставља за први задатак владе подизање националног просперитета. Он узима дакле побољшање француских државних финансија као свршен факт и на основу њега израђује сасвим нов програм.

Национални просперитет је демократска доктрина, јер је просперитет што виши ниво живота што већег броја грађана. Ту је г. Тардје показао ново лице.

Али је он и у другим областима државне политике извршио основну преоријентацију. Најтежи је био његов баласт у спољној политици. Док је г. Поенкаре важио као рђав Европејац, г. Тардје је важио као шовен. Одмах по образовању владе изјавио је он категорички, да се придружује паневропском и пацифистичком програму свога министра спољних послова г. Аристида Бријана. Тој је изјави остао доследан он како у Хагу тако и у Лондону и у свима међународним манифестацијама.

Ако се апстрахује финансиско-политичко питање онда се може рећи, да је проблем социјалног осигурања најтежи од свију пред којим се налази француски парламент већ две године. Г. Поенкаре, човек високо моралан, није могао да издржи, да је-“ дан део Француске, Алзас и Лорен, има модерно и савршено социјално законодавство, а да Француска република у том погледу стоји далеко иза многих и многих држава, које су у другим правцима иначе далеко иза ње. Он је сматрао за своју дужност, да