Narodno blagostanje

8. марта 1930.

Далеко би нас одвело, кад бисмо излагали детаље о утрошку тих силних милиона од стране Друштва Народа. Да напоменемо само толико, да сваки члан Скупштине и Савета, за време док се бави у Женеви, добије 500 златних франака дневно. Кад се има у виду, да сви ти чланови имају своја богата берива код куће и поред тога да добијају по 1000 златних франака дневно од својих националних влада, излази да за време заседања скупштине и савета има чланова, који примају на име дневнице од Друштва Народа дневнице, од куће и других берива по двадесет и неколико хиљада дневно.

То је да и Форду пође вода на уста!

Шерон и Немеза

А кад Тардје карте узе да промеша и подели,

од радости проли сузе Финансијер наш дебели. Ал' Немеза окренула задњу страну шер-Шерону, те унаточ копрцању

оста опет у — талону.

Г. Доминик Делахе, сенатор, упутио је г. Думеру, председнику француског Сената следеће писмо: ет „Част ми је умолити Вас да интерпелишете г. председника министарског савета O мерама, које намерава предузети према агентима страних влада, а на име отоманске, бразилијанске, српске и других, које су, и ако уредним исправама обавезане да плаћају своје дугове у злату и ако су и чак осуђене на то Сталним

Једна интерпелација у француском Сенату

(ШКОДОВКА, Љубљака ТЕЛЕФОН 5-78

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

Страна 153

међународним судом Друштва народа, избегавају квалифициране преставнике француских ималаца њихових облигација и закључују споразуме са некаквим представницима међународних финансијера, који се издају као представници француских ималаца, и на тај се начин докопавају права и интереса француског штедише и француске државне благајне, и наносе највећу штету нашој индивидуалној и јавној својини“.

Ова је интерпелација упућена пре 20 дана. Пошто је нисмо могли разумети, то смо замолили једног нашег пријатеља, угледног Паризлију, за обавештење. Његов одговор гласи :

„Г. Делахе одиста није био довољно јасан у својој интерпелацији. Тачно је то, да је један велики део облигација оних држава, са којима се преговара, да се преузме понова служба у злату, покупован за време валутне кризе у Француској од стране иностранства тако, да је и код неких 0о6лика зајма већина облигација у рукама странаца. Међутим ти странци крију то врло опрезно и употребљавају Французе за маркирање француског поседништва, да би могли да се користе француским законодавством, организацијом ималаца страних хартија од вредности, комитетом за заштиту њихових интереса и најзад интервенцијом француске владе. Г. Делахе се устезао да призна јасно да има таквих Француза“.

То је „Народно Благостање“ констатовало пре го-

дину дана.

Господине Уредниче,

„Народно Благостање“ је већ много раније наговештавало катастрофу трговаца оним артиклима, чија је потрошња у толико већа у колико је оштрија зима. Међу те спадамо и ми трговци дрвима и угљем. Као што сваки трговац узима кредит за свој посао, тако сам се и ја послужио кредитом летос, да би могао да снабдем своје стовариште што већом количином. То је моје трговачко право. Деведесет од сто процената робе и данас ми је на лагеру. Ја свој дуг не могу да отплатим. Банка међутим каже да није мој командитни ортак и да сваком зајму има крај, а што се тиче мог изговора да немам пара, каже банка, да она то не верује, већ тражи да платим из добити, коју сам постигао прошле године, приликом оне страшне хладноће. Трговина угљем и дрвима мора да рачуна са променљивом коњунктуром и да у доброј години чува паре за мршаву годину. Теориски банка има потпуно право и да је у пракси тако било, ја би био у стању да платим тај дуг. Али банку никако нисам могао да убедим да је било апсолутно немогућно подићи цену у фебруару и марту месецу пр. год. за огревни материјал према стању понуде и тражње и да би се тиме компензирала беса ове године. Кад смо ми покушали да искористимо бриљантну коњунктуру, власт је максимирала цене уз врло велике казне: Некоме је од нас то било криво, неко је имао довољно увиђавности за такву меру. И ја спадам

Писмо једнога трговца дрвима и угљем

|у оне, који су налазили да се сиротиња мора заштитити од

сувише високих цена. Али сад долази наличје. Сад би био ред да нам се откупе дрва и угаљ бар по цени коштања или да нам се да ломбард до идуће сезоне. Иначе је немогућно зарадити камату за годину дана, чак и у случају врло оштре

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Телеграми: ШКОДА Београд ШКОДА — Загреб

ш|рубљана _, А.Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА O o 5 ачк И РВ. 1: : Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14 : А

Телефони: 29-36 и 27-37

израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжињере

Телефон 4:-97