Narodno blagostanje

8, марта 1930.

— један загребачки лист донео је ту скоро вест да је за председника Банкамерика Блер корпорајшен изабран г. Максти (на место г. Јокера који је отишао за председника корпорајши) који је на служби у банци од 30 године. Вест у свему тачна само кад би било тачно, да је 32 го= дине у банци, онда би изашло да г. Максти није учио никакве школе, у ствари он је био свега 22 године у банци.

— У Персији постоје две народне банке, једна је Imperijal Bank of Persija a xpyra је Персијска народна банка. Прва банка има у ствари монопол девизама. Како је депреснација валуте заразна болест и како Турска није далеко од Персије, то је сасвим појамно што сен у овој појавила валутна куга. Персијска валута почела је нагло да пада. Прво је био забрањен увоз сребра, али кад то није помогло, донесен је декрет којим се целокупна трговина девизама и валутама ставља под контролу државну — као што је случај код нас већ толико година, а што није био случају Азиској Персији.

Није искључена могућност да је та мера дошла отуда што је персијска Народна банка, која се већ неколико година од свог постанка очајно бори са привилегисаном Imperial Bank of Persia добила утицај на владу и успела да разбије монопол трговине девизама своје конкуренткиње.

| — Енглеска влада расписала је ових дана зајам од 50 милиона фунти стерлинга по емисионом курсу од 95 и каматном стопом од 4,5% а са роком за 1940. и 1944. годину.

Износ овог зајма има се употребити за отплату благајничких бонова 5 и по од сто, којима истиче рок у мају месецу. Пада у очи да је каматна стопа и сувише висока, исто тако и реална камата. Несумњиво да би енглеска влада могла добити јефтини зајам, али у Енглеској влада начело да држава нема право да безобзирно искоришћава стање тржишта и конвертује државне зајмове без икаквих обзира на интерес оних који су јој дали новац на зајам онда, кад је камата била скупља. Није право да имаоци тих облигација претрпе од једном и сувише велики потрес и смањење својих прихода од државних папира. Само се тако дакле може објаснити, да су релативно повољнији, услови за купце нових хартија, но што би то било према тржишту капитала у Енглеској.

— Бан врбаске бановине, г. Милосављевић, склопио је за време свог боравка у Београду са Државном хипотекарном банком дугорочни инвестициони зајам од 36 милиона динара. Од тога износа има се употребити 30 милиона за изградњу палате банске управе и 6 милиона за изградњу чи-

_ НОВНИЧКИХ станова.

— Италијанска Народна банка у Риму снизила је дисконтву стопу од 7% на 6.5%.

— Чехословачка Народна банка у Прагу је на својој главној скупштини повисила дивиденду од 275. кч. на 290 кч. од акције (8.60%). Истовремено је одлучено, да се повиси акционарска главница од 405 на 506.25 милиона чехословачких круна. Гувернер банчин је у свом реферату подвукао, да је златно покриће чехословачке круне више но повољно. Према последњем билансу девизни и метални сток износе 3.169 милиона ка. а новчанични оптицај 7.136 милиона ; покриће износи дакле 44.4%.

— Управа Државне хипотекарне банке је одобрила износ од 15 милиона динара на име кредита произвођачима опијума у Јужној Србији. Овај се износ ставља на расположење новчаним заводима јужне Србије, који уживају реесконт код Државне Хипотекарне банке, а које имају да дају кредите произвођачима опијума по 8% годишње.

— Према вестима хрватских листова, постоји намера да се оснује у Новом Саду обрачунски завод, као што постоји већ и код загребачке берзе. Циљ је ове институције,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 155

да изравнава терминске послове и обрачунава курсне разлике. Имаће облик акционарског друштва.

— Како јављају из Прага чехословачко Министарство пошта завршило је радове око пројекта закона којим се има у Чехословачкој основати Поштанска штедионица. По том закону преузеће Поштанска штедионица све функције поиртанскб-чековног уреда и имаће могућност да самостално врши финансијске операције.

— „Заштита турске валуте" је назив новог закона, који је ових дана усвојила турска Народна Скупштина; 34кон се може сматрати као допуна већ постојећем турском берзанском закону. Уперен је у првом реду против сваке шпекулације и предвиђа веома оштру казну за све банке и новчане институције, које се не би стриктно придржавале фрописа новог правилника о трговини девизама и хартијама од вредности. Казне су интересантне: за новчане заводе се предвиђа забрана пословања од 15 дана до 2 године ја за чиновнике и остала липа предвиђен је затвор до 5 година.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Бунет Петроварадинске имовинске општине за 1930. годину предвиђа примање од 18.14 милиона а издавање од 18.3 милиона динара.

— Извршење бупета грага Винковаца, за 1929. годину, показало је следећи резултат : издаци су износили 4.215.781 a примљено 4.364.055 динара. Крајем 1929. године градска је имаовина процењена са 14.016.755 динара.

— Због недовољних финансиских средстава одустала је винковачка општинска управа од првобитног нацрта подизања једне велике кланице са споредним зградама; подићи ће се само кланица за коју је предвиђен прорачун од укупно 2.920.397 динара.

— Прокупачка ошштина расписала је за 5. април конкурс за подизање електричне централе.

— Американски протест против берлинске општине. У ранијем. смо броју реферисали, да је берлинска општина успела, опет у последњем моменту, да склопи један зајам од 45 милиона марака, којим је финансиска криза општине за извесно време опет одложена. Сада сазнајемо деликатне детаље о томе зајму: дао га је конзорцијум берлинских банака, у коме се налази и прајска државна банка. Зајам је краткорочан, каматна стопа 8: |, %. Али то још није све. Изгледа, да је кредит берлинске општине, која би морала добити зајам по много бољим кондицијама, у последње време толико слаб, да је била принуђена, да преко поменутих тешких услова пристане и на то, да да у залогу као супергаранцију још и пакет акција немачког гасног друштва, и то у износу самога зајма. Тако онерозан зајам, наравно је погоршао положај својих ранијих зајмодаваца, међу којима су и Америчани. Ови последњи послали су већ и енергичан протест, у коме се противе датој супергаранцији, коју они својевремено нису добили, али је нису ни тражили. Општински берлински суд сада води преговоре са последњим зајмодавцима, да би се могао наћи правилно формулисан одговор.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Монопол на жижице у Данцигу. Ових је дана склопила данцишка влада са шведским жижичким трестом монопол за производњу и продају жижица. Услови су следећи: читава производња мора бити произведена у самом Данцигу; Кригер се обавезује на максималну цену од 30 данцишких пфенига за продају на велико, а за детаљну продају утврдио је сенат цену по 35 фенига. Две недеље после ратификаније уговора прима Данциг | милион долара као оштету за монопол а три месеца после дана, кад уговор ступи на