Narodno blagostanje

"8. марта 1930,

povoljno djelovao na povećanje prometa. Jer sada se daleko više opaža tendencija plasiranja raspoloživih sredstava u državne papire nego što je to ranije bio slučaj.

Tržiže devizama. Promet je još uvijek intenzivan i prelazi promet u odgovarajućim tjednima prošle godine. Ma da se na pojedinim sastancima opaža i znatnija privatna roba, Narodna banka u glavnome pokriva pretežni dio potražnje. Na poslijednja dva tri sastanka došlo je do izražaja znatno slabljenje kurseva svih deviza osim Zuricha. To je opet u vezi sa perturbacijama na svjetskim tržištima i mi moramo plesati kako drugi sviraju.

Kod akcija promet je mnogo intezivniji nego što je bio ranije. Na pojedinim sastancima znaju pasti zaključci i kod desetak papira. Tendencija je u glavnome prijazna. Union banka čvrsta je, jer postoji uvjerenje da se ni poslije isplate kupona neće dozvoliti padanje kursa ispod nominale. Veoma je čvrsta Srpska banka sa znatnim porastom novca, nu roba se nikako ne pojavljuje na tržište. Ovdje vrijedi kao pravilo: čim veća potražnja i po tome veći kursevi, tim manje ima robe na tržištu.

Kod industrijskih papira situacija je raznolika. Dubrovačka je u porastu. Trbovlje naprotiv popustilo je dosta u kursu i nema više pravOg interesa. Isis je mnogo čvršći u tečaju. Kod pretežnog broja osta· lih papira kursevi su na istom nivou.

Državpi babi. IL u ovom tjednu promet je u Ratnoj šteti dosta intezivan i na pojedinim sastancima iznosi i po nekoliko milijona

nominale. Na sastanku od srijede nastala je jaka potražnja Која je|

potjerala kurs na 405 dinara. Zagrebački kurs od 405 dinara odgovara danas kursu od 407.50 u Beogradu.

U Blerovom zajmu situacija je čvrsta i kursevi znatno rastu. Promet oscilira. U ponedeljak iznosio je 13.000 dolara, u utorak 4 hiljade a u srijedu ništa. Kurs je bio previsok da bi se mogao razviti intezivniji promet. Nu čim se kurs nešto stabilizira, promet će opet biti intezivan jer je interesenata sve više i više.

ОБЈАВА На основу чл. 116 зак. о непосредним порезима, а у вези захтева Пореске Управе за Град Београд од 5. и 61. тек. године, Бр. 9030. и 9120., Суд Општине Града Београда извештава пореске обвезнике по занимању бабице да ће се

код Пореске Управе у Царице Милице улици бр. 8. расправ-

љати основице на порез на течевину за 1929. год. на дан 7. марта тек. године.

Списак обвезника је изложен на увиђај сваког радног. дана пре и после подне у згради Општине Града Београда, Књегиње Љубипе ул. бр. 19-а, где се порески обвезници могу информисати.

ОБЈАВА Суд Општине Града Београда скреће пажњу грађанству, да извесна сумњива лица врше преглед шахтова каналских и водоводних и наплаћују извесне таксе за преглед, уписујући исте оловком у књижице водоводне.

Како се све таксе плаћају искључиво на благајни Оп-

штине Београдске — Узун Миркова ул. бр. 1., треба ова лица одмах доставити полицији. ОГЛАС

На дан 3. марта 1930. године у 10 часова пре подне одржаће се у Економату Београдске Општине П офертална лицитација за набавку 116 пари чизама и 116 комада опасача за Управу Трошарине.

Услови за ову набавку могу се добити у Економату Београдске Општине, Узун-Миркова ул. бр. 1. сваког радног дана.

ЕБр. 845. Из Суда Општине Града Београда од 24-П 1930. године.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 159

РОБНО ТРЖИШТЕ

Мало кад су извештаји робних тржишта били праћени толиким интересовањем као што је то сада случај. Довољно је бацити поглед у ма који лист или часопис па пе се приметити, колика се пажња, колико речи, мисли и предлога троши око објављивања, тумачења и сугестија у погледу на догађаје на светским робним тржиштима а нарочито на догађаје који се одигравају у пољопривреди — ради констелације цена житарских производа. Разуме се да постоје многа мишљења, која се дијаметрално разилазе. Сва су мишљења сагласна само у томе, да се налазимо у доба једне врло тешке кризе.

У нашим недељним извештајима о стању робних тржишта“, чешће смо се бавили питањем садашње житарске кризе и чешће пута подвукли да леже разлози кризе у хиперпродукцији. Неколико података најбоље ће да оправдају ово наше тврђење. У просеку година 1909 до 1913 износио је светски извоз житарица 33,8 милиона тона годишње. Од тога отпада 14,3 милиона тона (43,3%) на производњу и извоз четири најважнијих прекоморских произвођача, наиме на Америчке Сједињене Државе, Канаду, Аргентину ч Аустралију. У просеку година 1925. до 1927. износио је светски извоз житарица 34,7 милиона тона (дакле свега само за 1,4 милиона тона више но у просеку година 1909 до 1913) али је учешпе поменуте четири државе скочило од 14,3 на голему цифру од 27,7 милиона тона, то значи пораст од 13,5 милиона тона. Процентуални удео светског извоза тих држава у међувремену повећао се од #3% на 80%. Види се дакле потпуно јасно, да су ове четири државе за последњих 15 г. свој извоз удвостручили и на тај начин потпуно паралисале мањак на светском житарском тржишту, који је био настао због обустављеног руског извоза. Оне су последњих го-

а дина чак и надмашиле волумен руског извоза житарица. А

не сме се заборавити, да су и Европа и Африка много повећале своју производњу, што је диспаритет између производње и потрошње само још повећало..

пе можемо се овде упуштати у оне проблеме, који су проузроковали оваку хиперпродукцију, јер би се морали упуштати у анализе произвођачких цена, у расматрање земаљске ренте висине „standard of life“ пољопривредника. м земљорадничког радништва, у питању екстензивне и интензивне производње, организације новчаних средстава, механизације, транспортних трошкова, организације тржишта и продаје и т. д. и т. д., јер нам то оскудица места не дозвољава. Због тога је важно, да се осврнемо на нама блиске моменте и да се ограничимо више на реферисање последњих догађаја и актуелног стања ствари: прошло-недељна тенденција на светском тржишту .била је веома лабава, и све државне, службене или полуслужбене интервенције Американаца нису могле повољно утицати на развој цена.

Канадски пул ужива сваку помоћ од стране владе, али изгледа, да се појављује јак отпор против његове политике из редова његових чланова — фармера. То сада није први пут ; отпор противу вођства имали смо и у прошлој години, али ипак се јавља, да је ситуација много озбиљнија —- пошто је и криза осетљивија но прошле године —- и стално се проносе вести, неконтролисане, које већ знаду, да је пул

ЧИ је лаике савкаа ЛЕ Еле Са