Narodno blagostanje

_ Страна 148

lazio na otvorene ruke, ako je imao iole želje, da pokuša da zasnuje egzistenciju u trgovini. Kroz beogradske banke i akcionarska društva prošao je na vodeće položaje za prvih 15 godina 20. veka jedan veliki broj »doktora finansijskih nauka«, počevši od pokojnog dr. Andre Mihajlovića, koji je, posle svršenog doktorata u Minhenu, postao sekretarom Beogradske berze.

Nije ovde mesto, da izlažemo, koliko je u tome bilo nesporazuma i naivnosti na jednoj i drugoj strani. Eksperiment nije uspeo. Što su beogradski trgovci počeli poslednjih godina da ispravljaju svoje mišljenje o vrednosti učenog čoveka za trgovačke poslove, ima se specijalno zahvaliti tom lošem iskustvu s učenim doktorima na položajima direktora banaka i drugih akcionarskih društava. Ne može se reći, da se iz idolopoklonstva otišlo u drugu krajnost, ali je sve manje onog slepog poverenja u doktorske titule.

Eksperiment nije uspeo krivicom obeju strana. Doktori i akademski školovani mladi ljudi u opšte primali su se tih položaja kao što su se ženili zbog miraza. Oni su kao prćiju donosili vizit karte, na koje se imala oštampati zvučna titula direktora i apetit za masnim platama. Sve je ostalo, što je sačinjavalo njihov duhovni život, ostavljeno kod kuće ili u predsoblju direktorskog biroa. U to doba su školovani i talentovani mladi Srbijanci još za vreme svog školovanja sanjali o političkoj karijeri, koja se završava ministarskim položajem. I kao što su se jedni borili o položaje profesora univerziteta, koji je važio, kako |e to rekao M. Milovanović, kao uzengija za uskakanje na ministarski položaj, tako su isto i mnogi mladi direktori naših banaka i akcionarskih društava primali se položaja, da u prvim godinama svoje karijere, kad su u državnoj službi rđavo plaćeni, dođu do boljih prihoda i da im ti položaji posluže kao uzengija za uskakanje na visoke političke položaje. Nisu po sredi ni nesposobnost, ni nedovoljna vrednoća, ni druge psihološke osobine, već jedino sukob između dužnosti i životnih ideala. Njihov položaj bio je sličan onome Zolinog mladog sveštenika, koji sumnja i razmišlja. Oni su smatrali zanimanje, u kome su delovali, za nedostojno njihove duhovne okupacije, oni u njemu nisu videli nikakvih ideala, ničeg socijalnog, ničeg što bi imalo veze sa javnim životom, za koji je bila prikovana njihova silna ambicija.

A oni, koji su imali s njima da rade i da ih kontro lišu, krivi su zbog svoje beskrajne beskritičnosti, koja je duboka opasnost po svaki odnos punomoćstva.

Jedini izuzetak bio je d-r Laza Bugarčić.

Za vreme studiranja prava na našoj Velikoj Školi — a pokojni Bugarčić je školski drug pisca ovih redaka — svi smo politizirali od ranog jutra dok nas ne bi savladao san. Svi smo računali na političku karijeru. I Laza Bugarčić je bio kao student militantan političar u redovima radikalne omladine. Posle svršenih prava, Laza Bugarčić se nečujno gubi iz Srbije i u Lajpcigu, gde je bila jedina Visoka Trgovačka škola u Nemačkoj produžava rad. Nečujno se i školovao. Dok je veliki broj drugova pod pritiskom mladićske ambicije još pred polazak obeležavao minimum položaja, koji će primiti kad se bude vratio kao doktor, Bugarčić je ćutao. Dok je jedan deo drugova politizirao u đačkim društvima, pisao

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10 '

članke po beogradskim listovima i časopisima, traćio vreme određeno Za spremanje u školi, dotle je pok. Bugarčić radio i gledao da što pre svrši, jer je on bio jedan, ako se ne varamo, od retkih naših studenata na strani koji nije išao o državnom trošku, već o trošku зуог оса. Kad palanački trgovac treba da izdržava sina u Nemačkoj, onda je to veliki teret, i zbog toga je prva dužnost sinovljeva bila da se požuri. Laza je to uradio.

Nečujno se i vratio. Dok je bio običaj da položeni doktorski ispit svakog mladog Srbijanca na strani bude zabeležen u beogradskim listovima debelim slovima a često i čitavim člancima, kao velikoj nacionalnoj tekovini, dotle se Bugarčić neprimetno vratio u Beograd. i u mesto da se kandiduje za profesora, ili da traži najmaпје položaj sekretara poslagstva u Parizu i Berlinu, on se jednog dana našao na položaju vice-direktora Izvozne banke. Do duše i to je bila vrlo lepa karijera. Izvozna banka bila je u velikom poletu, smatrana je za neku vrstu nacionalne fekovine. Ali se Bugarčić sa svim drugojače snašao na tome položaju od ostalih direktora. Jer dok su ovi i dalje održavali kontakt sa politikom ı javnim životom, sa novinarstvom i časopisima i dok su gledali da njihovi biroi budu što velelepniji i da primajti narodne poslanike i političare, dotle ie Lazar bio sav utonuo u najteže odelenje Izvozne banke, ono, koje se bavilo izvozom rogate marve. Taj |e posao obavljan od ljudi zvanih »matrapazima«. To je bio strašan element, znatno garniran ciganima. Odeveni poluseljački i poluvojnički, nepismeni i polupismeni, poreklom sa sela, ali prilično otresiti usled dugogodišnjeg šetanja i svakonedeljnog odlaska u Peštu, bili su oni opasni kao dužnici, jer povrh svega nisu imali imaovine ni pokreine ni nepokretne, a ceo njihov kapital iznosio je 1000, do 2000 dinara. Sa matrapazima |e imao Bugarčić da radi. Matrapazi su trgovali na taj način, što su svome komisionaru ili poveriocu davali pre početka posla svoju 9otovinu, s tim da im ovaj dš potreban novac za kupovinu stoke na vašaru. Stoka se odmah tovarila i terala u Peštu (u Ferencvaroš). Kako je to bio nesolidan i nepouzdan element, to se kreditiranje nije moglo drukčije da čini, do prenosom pasoša na poverioca. Bugarčić kao vicedirektor banke, jurio je od vašara do vašara, pošto je Izvozna banka imala najveći deo te trgovine lu svojim rukama. Baveći se i sami istim poslom, ali pod drugim modalitetima, t. |. kreditirajući jednoga уесеса komisionara, koji je sa svoje strane kreditirao »matrapaze«, našli smo se jednog letnjeg dana na stočnom va– šaru u Kruševcu. Bugarčić nas nije ni video, jer je bio blokiran ruljom »matrapaza«. Mi se probismo do njega . i zapitasmo:

— jesi li živ, Lazare?

— Jedva, odgovori on, ı pritisnu obema rukama o ramenu obešenu zobnicu, punu novca, jer se roba isplaćivala na samom vašaru.

Listovi su već doneli Lazinu biografiju. Celog veka je bio u trgovini stokom. On nije bio polutrgzovac, već čitav trgovac. On nije imao druge ambicije, do da bude dobar trgovac. Posao, kojim se on bavio, nije bio tako lak, jer je on bio u predratnoj Srbiji izložen najvećim rizicima i iznenađenjima. Bugarčić je imao vrlo dobro srce, bio je tih i miran — i ako inače jak i snažan, — a

IZVOZ

POVEĆAJTE

оУО%

ADRIATIC OVER.SEAS CORPORATION Ltd.

Telegrami: ODRI CORE. LONDON

Kodeks: ,,

FIRMA LONDON:-KIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BE.SPI,A T NO, BR.ZO, STVARNO 24, Haymarket, LONDON, S. W. 1.

Pišite: HAYMARKET HOUSE