Narodno blagostanje

Страна 172

Селу, 23. марта. — Прометно друштво „Село“ д. д. у Београду, 8. априла. — Континентално извозно друштво а. д. У Београду, 10. априла. — Фабрика обуће „Бостон“ а. д. У Београду, 27. априла.

— Штедиовица и залагоница д. д. у Загребу, 21. марта. — Kap6odar д. д. у Загребу, 30. марта. — Људевит Прегер, кројачка дворана д. д. у Загребу, 23. марта. — Привредна штедионица а. д. у Гроцкој, 30. марта. — Поштанско-телеграфско-телефонска задруга а. д. у Београду, 30. марта. — „Србија“ прво српско друштво за осигурање у Београду, 30. марта. — Тетовска трговачко-индустриска банка у Тетову, 8. априла. — Јадранско-подунавска банка у Београду, 29. марта. — Занатска банка Краљевине Југославије а. m. у Београду, 30. марта. = Млинарска задруга с. 0. ј. у Београду, 30. марта. — Бруска штедионица а. д. У Брусу, 31. марта. — Царибродска банка у Цариброду, 30. марта. — Јадранско-вардарско складишно и отпремничко а д. у Београду, 30. марта. — Удеоничка задруга а. д. У Београду, 30. марта. — Графичко предузеће „Просвета“ а. д. у Београду, 30. марта. — Земљорадничка штедионица а. д. у Трстенику, 30. марта. — Пиротска окружна штедионица а. д. у Пироту, 31. марта. — Шабачка окружна банка у Шапцу, 30. марта. — А. д. за експлоатацију шума у Београду, 2. априла. — југословенско а. е. г. електрично друнтво а. д. у Београду, 12. априла. — Сурдуличка прометна банка у Сурдулици, 6. априла. — Трговачки обавештајни завод а. д. у Београду, 6. априла. — Топличка привредна банка у Прокупљу, 7. априла. — „Парагово“ каменоломно и

грађевинско д. д. у Новом Саду, 29. марта. — Прво краљев- |

ско српско повлашћено бродарско друштво у Београду, 12. априла. — Плитвичка језера д. д. у Загребу, 22. марта. Публицитас д. д., уједињени огласни завод М. Дукеса, у Загребу, 20. марта. — Индустрија уља хрв. зем. плодина д. д. у Копривници, 22. марта. — Старчевићев дом д. д. у Загребу, 24. марта. — Дољња међумурска штедиона д. д. у Прелогу, 23. марта. — Дољњо-Михољачки млин на ваљке д. д. у Осијеку, 25, марта. — Свеопће трговачко д. д. у Загребу, 23. марта. — Соко-бањска задруга у Соко-Бањи, 13. априла. — Хотел „Слобода“ д. д. у Сомбору, 23. марта. Удружење виноградара д. д. у Срем. Карловцима, 23. марта. —- „Типографија“ графичко-накладни завод д. д. 22. марта. — Експортно и импортно д. д. у Загребу, 22. марта. — Југословенска банка д. д. у Загребу, 27. марта. — Јулио Мајнл д. д. у Загребу, 24. марта. — Браћа Кронфелд д. д. у Загребу, 27. марта. — Банка и штедиона д. д. у Петрињи, 30. марта. —- Хрватско-слав. земаљска складишта у Сиску, 29. марта. — Индустриско-комерпијална банка а. д. у Београду, 12. априла. — југословенско источно трговачко и индустриско а. д. у Београду, 30. априла. — Штампарско-издавачко предузеће „Политика“ а. д. у Београду, 15. априла. — А. д. „Устипрача“ у Београду, 15. априла. — Рађевска привредна банка у Крупњу, 26. априла. — Ћуприска штедионица у Ћуприји, 13. априла. — Домовинска индустрија за плетену и везену робу „Дом“ а. д. у Београду, 13. априла. — „Прогрес“ машинско-техничко индустриско предузеће а. д. у Београду, 27. априла.

РАЗНО

— Јављају да ће на место г. де Маржрија, француског посланика у Берлину, који иде у пензију, доћи данашњи министар пољопривреде и ранији посланик у Берну г. Жан Енси, иначе велики милионер и фабрикант коњака.

—- У Америци износи број незапослених радника скоро 3 милиона. Један сенатор је ових дана предложио, да се радништву да једна помоћ од 50 милиона долара. На то је одговорио државни секретар за социјалну политику, да американско радништво не треба поклоне, већ часну прилику за

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1

сталну зараду. Боље ће бити да се та сума употреби за јавне радове и јавне грађевине, него да се даје поклон радвипима. —- Целокупна шведска штампа посветила је читаве чланке педесетогодишњици г. Ивана Кригера, оснивача шведског траста, (коју је прославио 2. марта т. г.). Један од листова вели, да Кригеров траст нема ничег сличног ни с овг ни с оне стране Атланског океана. Ниједног траста нема, који има толики број акционара, растурених по целом свету, као што је случај с овим.

У нову француску владу ушло је неколико младих људи, који су за кратко време стекли сјајну репутацију као парламентарци и као стручњаци. Осећа се да г. Тардје жели, да баци тежиште своје делатности на економска питања. Нови министар финансија Пол Рено, не само да је успели тактичар у парламентарном животу, већ и одличан познавалац економских питања, скроз модеран човек и главни противник застарелог г. Шерона. Установом потсекретаријата за Народну Привреду — први пут у Француској ! наглашава се такође значај народног благостања. А потсекретар за народну привреду г. Франсоа Понсе, важи као један од најбољих теоретичара из Политичке Економије. Исто тако је интересантно, да је образован комесаријат за тури-

зам. Њиме је влада показала да жели посветити пажњу јед- -

ној појави која има ограмон економски значај. У 1929. години Франпуска је примила од иностранства на име туризма 15 милијарди Франака (33 милијарде динара).

— Љубљански универзитет изабрао је г. Тому Масарика за почасног доктора.

— За време док су код нас били необично топли дани, мраз је направио пустош у Персији. Хладноћа је била достигла температуру од — 250. Како тамо нема ни пећи, ни огњишта, јер се народ обично греје на мангалама, то је било много људских жртава. И стока је поиспропадала.

— Занатство у Љубљани у 1929. години. Према статистичким подацима, које објављује „Словенец“ било је 1. јула 1929. године у Љубљани 1811 разних занатлија (у 1914. години 1190): највише има кројача и крзнара 223 (у 1914 години 64). Занатских радња, везаних уз концесије, било је 1914. године 260 а у 1929. 523, од тога 202 гостионице. |

— Порез на нове винограде у Грчкој. Под тим насловом доноси „Југословенски Лојд“ из Загреба вест, да је Грчка донела. закон у сврху сузбијања винске кризе, по коме ће сви виногради који се буду у будуће садили, плаћати порез сл 30.000 франака по хектару. Ми сматрамо, да би Лојд по овој цени могао да купи све грчке винограде.

— Кретање задругарства у Словенији у 1929. години. У задружни регистар било је наново уписаних и ликвидираних :

новооснованих ликвидираних кредитних задруга 20 16

набављачких задруга i 9 14 млекарских задруга 3 3 аграрних заједница ||| сточарских задруга 4 5 машинских задруга 4 3 винарских задруга 4 електричних задруга 4 хмељарских задруга 2 = станбених задруга 7 И штампарских задруга 3 2 обртних задруга 2 | 4

разних задруга Укупно