Narodno blagostanje
%
Mi nemamo likvidno, nego desorganizirano novčano tržište. Novčani zavodi imaju znatna likvidna sredstva samo radi toga, jer mi nemamo jedan siguran kratkoročni angažman. Jedan naš novčani zavod ne može danas plasirati 100 milij{ona dinara na taj način, · da u slučaju potrebe može sa njima Odmah i raspola– gati. To bi bilo moguće jedino onda, kad bi ih mogao plasirati u eskont menica i kupnju državnih papira, a kad bi Narodna banka te menice bila primorana rediskontirati, dotično lombardirati.
Mi moramo nastojati da dobijemo dobro organizirano novčano tržište. Jedino tako mogli bi vremenom imati i praksu privatnog diskonta, odnosno bankovnog akcepta kao financiranja jednog dela privredne delatnosti. Nu za to je opet potrebno da Narodna banka napusti sistem kontigentiranja kredita, da izvede sistem eskontne politike pomoću visine kamatne stope i da zavede neograničeni lombard pupilarnih papira.
| 15. марта 10305. | — _____HAPOJIHO
БЛАГОСТАЊЕ Страна 163 Kad bi naši novčani zavodi mogli računati da će svoj portfelj u većoj mjeri nego što je to danas, moći rediskontirati kod Narodne banke, oni bi bili u stanju, da našoj privredi stave na raspolaganje veće kredite. A većom ponudom na kreditima ispoljila bi se i tenden-
| cija sniženja kamatnjaka bar za prima menice.
Svi su naši novčani zavodi upućeni, u slučaju zategnutosti novčanog tržišta, samo na sebe i na svoje inozemne veze. Bilo bi potrebno da se ono tako reorganizira, da novčani zavodi mogu u mnogo većoj meri apelirati na novčaničnu banku nego što je to danas slučaj. Naše novčano tržište mora imati svoj centralni nerv u Narodnoj banci i ona ima njime dirigirati. A to će biti moguće jedino onda, ako napusti današnji sistem kreditne politike i ako prihvati one sisteme, koji danas vladaju u čitavom naprednom svetu. Krajnje je vrijeme da se izvede organizacija novčanog tržišta.
Топчидерско Брдо
— Прилог историји београдског урбанизма —
1 Шта ја волим...
Ја страсно волим природу; волим је, јер је она, највећи добротвор. Она одмара, уморно око, она дисциплинира, непослушну мисао, она враћа равнотежу поколебаним нервима. Кад Вам не буде више помотао бром, који Вам је администрирао Ваш домаћи лекар; кад се не можете више помоћи хидротерапијом, коју Вам је преписао специјалиста за. нервне болести, онда идите у дубоку густу шуму, ле-
~
жите сатима, данима и гледајте у врхове дрвећа, које лелуја немирни ветар и облаке, који се журе да прелете с једног краја света на други. Природа. лечи од зависти, злобе, пакости и грамзивости; она даје најлешше поуке из философије. У кратко, све што будете изгубили по џомбастој стази живота, све Вам враћа природа. Нико не говори тако речито као нема природа! Нико не љуби тако страсно као хладна природа !...
Колико је велики број људи по градовима, који дневно осцилирају између небесне радости и пакленог очајања, који се уморно носе с наметљивом идејом самоубиства, које би природа излечила! Природа! Зар није природа све оно што је под нама, над нама и око нас % упитаће абоносани варошанин. То је тачно, али се под природом разуме супротност великој вареши ; природа, је: широки видик, тапециран зеленилом; тишина, ваздух пун кисеоника, који издише дрвеће и биље, које је око Вас, и пун терпентинског уља, које луче четинари; благо сунце и блага, зима.
Један кушак са Топчидерско: Брда који је унишшио Костаз повлачећи
преко њега улицу од 15 м ширине
Сунчао сам се у сред децембра на топлом сунцу у Мерану ; шетао се по енглеској променади у Ници, облачио сам врскапут у августу на обалама, Северног мора; посматрао сам данима мистериозну дубину „Краљевског јевера“ у Баварској, које не враћа што једном прогута. Ловио сам рибу у густом шевару бајнота Шлирзе-а у Алпима; купао се у бистрој и хладној води алпискога Тетернзе-а, пландовао на острвима, Кимзе-а, ; посматрао борбу између прождрљивих галебова и неопрезних рибица, на Циришком језеру ; кибицовао сам костиме на обалама, Женев-
скога, језера, и провео лето на. најлепшем и најромантичнијем језеру у Европи, на Охридском језеру. Проводио сам дане на врху Ригикулма и Глиона У Швајцарској, одмарао сам се на врху Дугшпице, са бајним погледом преко Немачке, Швајцарске и Аустрије ; провео сам једно лето у рибарском засеоку Карп ле Руе, на обалама Средоземног мора близу Шпаније (ва које веле да је данас једна од најмодерније уређених плажа). Чини ми се, да ништа није „тако бајно, као Топчидерско Брдо.
Ви се чудите ! Зар има и једнога кутка на ев-