Narodno blagostanje
Страна 190
рет досадања политика Народне банке. Да је до њега стојало вероватно да би што шта другчије било. Међутим, из кругова Народне банке чује се да г. Радовић неће бити поново изабран за вице-гувернера. Најозбиљнији кандидат је г. Мирослав Кулмер, један од првих и ватрених југословена. Г. Кулмер има права на то место, — наравно под претпоставком да се одлучи да, станује у Београду, јер се само тако може вршити функција вице-гувернера.
Наравно да не треба придавати Велику важност избору вице-гувернера. Према данашњем статуту Народне банке, он је само заменик и долази до утицаја само у осуству гуверенеровом.
Говори се такође о стварању још једног вице-гувер- | нерског места. Ми се са тим не бисмо могли сложити, јер |
је наша Народна банка преоптерећена водећим личностима.
До пре годину дана ми смо имали редовну појаву да |
се гувернер и вице-гувернер и други виши чиновници шетају по инспекцима без икаквог уштрба по послове банчинг. „Исто се тако говори да ће на положај комесара
државнога код Народне банке коју привремено врши г. До- |.
станић.инспектор министарства трговине и индустрије бити
постављен чиновник вишег ранга и вишег ауторитета — (је- |
дан бивши помоћник мин. трговине и инд.). По себи се ра-
зуме да комесар треба да буде човек од великог знања тео- |. риског и великог познавања наше народне привреде, јер о: |.
је претставник државе као ортака у послу са Народном
банком. Али комесар као такав је само техничко лице, он | претставља само министарство трговине и индустрије, а у ствари је Министар трговине претставник државе у ор- | таклуку са Народном банком. Комесар има у свако доба | права да суспендује сваку одлуку управног одбора Народне |
банке, али о томе решава мериторно Министар Трговине. · Народна банка може само добити од тога, ако Мини-
стар Трговине и Индустрије унесе више критичности у ње- |
зин рад.
Као што видмо превире-по мало у Народној банци, |
~ време ће показати, шта ће из тога изићи.
Sve prijatniju sliku pruža stanje Narodne banke. Ono što je glavna karakteristika stanja od 15. marta, to je smanjenje novčaničnog opticaja za okrugio 150 miliona dinara, tako, da ukupan opticaj iznosi svega 5334,8 dinara, nivo koji nismo imali već dve godine. Та је dejlacija novčaničnog oplicaja i keedita, s obzirom na to, da ie u ovim mesecima ekonomska delataosi mnogo fiša i mnogo slabija i da je potreba naše narodne privrede u platežnim sredstvima mnogo manja, od dragocene koristi. Ima se zahvaliti idealnom sticaju okolnosti da se kod nas vrši tako reći automatski deilacija u trenutku kad je ona potrebna. i dragocena.
Najjači dešlacioni potez u nedelji između 8. i 15. marta došao je od strane operacije sa devizama. Devizni stok je opao za 90,5 miliona dinara i time naravno povikao za sobom smanjenje novčaničnog opticaja za isti iznos. Za ekonomskog hroničara veliko je zadovoljstvo kad može da konstatuje da tako {edna velika operacija u toku jedne nedelje dana od skoro 100 miliona dinara me izaziva ni najmanje uzbuđenje kod onih, koji se službeno i dobrovoljno brinu o zdravlju novčaničnog opticaja. Bilo je vremena kad je smanjenje deviznog stoka od skoro 100 milona dinara u toku nedelje dana izazivalo grozničav potres i bacao u krajnje očajanje. U našoj posleratnoj istoriji, bilo je vremena kad je sudbina dinara zavisila od 100 miliona. Danas
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
[0,55 mil. din. STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15. MARTA T. G.|
Бр. 12
{e promena deviznog stoka od 100 miliona dinara jedna bagatela koja nas ostavlja sasvim hladnokrvnim.
Metalni devizni stok iznosio je 15 marta 29077,5 копа Фпага 1 пагаупо тапје ха зкого 100 пипопа od maksimalnoga stanja prošle nedelje, ali |e on još uvek tako visok da se povoljnije stanje ne može mi poželeti.
У милионима динара 31. XII 1928
АИ евра
S II | 15. 1930 1930
3ı XII 1929
у злату, н сребру у девизама и страној монети")
1175.5 18016 29//.c
1175.1 1892.:
3067.5
1079.6 933,!
20121
1168,4 1759.
22
1174.8 1862.:
3980,
Метална подлога
1134.1 236,
1370,.
1091,7 289,
1331.2
1470,5 258.6
1/24.5
1287.5 230.1
1911
1411 236.
1377.!
на менице на хартије од вредности
укопно
Зајмови:
рачун за откуп крунских новчаница
| рачун привремене размене по зајмоввма на бонове
948,< 189, 2997.1
4139,
5884: 189.
1007.4 227,8 2966,3
+201,0
9435
205. 9998.: 4158,
5817. 205.5
99,6
948,3 195.9 2998.2
41432
9559.6 195.9
323,2
948.5 191. 2998.č
4189,U
Државни дуг:
укупно
9527,! 227.86
67.7
5484, 191.
Новчапице у оптицају. . .. Држ, рачун прив, размене . . Потраживање државно по раз-
ним рачунима
435.6) 485.
11972 165: 13od,
493.2 318,84
1,
12504 160,2
1410,6
1228,4 180,1
1408,5
1240, 158,7 1394,6
по жиро рачунима .:. по разним рачунима укупно
Разне обввезе
у одсто целокупног новчаничког оптицаја . . .
37,40] 50.831) 54.62 55.92) 55.8'
у од сто свију обавеза по виђењу = | = O) OD
Метално покриће
32,46) 39,95) 41.651 41,97] 41,4
") U zlatu 96.1 mil.; u srebru 17,5 mil,; u stranoj moneti
Mad govorimo o visini deviznog stoka mi ne vodimio računa o tome da i pored najstrožijih ograničenja trgovine valutom i devizama narodna privreda još uvek
ima mogtićnosti da obavlja devizne operacije van ce-
lokupnog službemog aparata, i da stvara sebi rezervu
u·devizama, koja za statistiku ostaje tajna. Kao što i banke imaju svoje tajne rezerve, fako i narodne privrede imajt devizne rezerve. Danas je ta devizna rezerva код паз розашпо velika.
Ва nije Ministarstvo Hnansija u julu prošle godine odobrilo da se mogu kupovati naši papiri kojima se trguje na stranim berzama, verovatno da bi stok Narodme banke bio najmanje 100 miliona dinara više, по što je danas.
Druga me тапје рпјаша pojava je dalj porast gotovine države kod Narodne banke. Ona је iznosila 15. marta 485,3 miliona dinara; i lako je moguće da će se ostvariti naše proročanstvo od prošle пеdelje da će do kraja meseca preći У, milijarde. Ako se uze ti obzit još i gotovina u državnim kasama, zatim potraživanje državno od Državne hipotekarne banke, onda ie vtlo mogućno da državna kasa raspolaže svakoga trenutka sa gotovihtom od blizu milijardu dinara. Naravno ta gotovina ne pretstavlja uštede. To su tekući prihodi koji se imaju upotrebiti za tekuće rashode. Van svake sumnje da državna kasa danas raspolaže rezervama, koje joj momentalno nisu potrebne i da je sad