Narodno blagostanje
Страна 180
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Бр. 12
VI променио се менталитет, али се власт много више променила
Г. Поенкаре тврди, да су млађи парламентарци постали нестрпљиви у својим аспирацијама на министарски положај. Ми сматрамо да то важи и за старије и најстарије парламентарце. Неправда би била, кад би се та појава импутирала искључиво млађим парламентарцима. Сви су без разлике скинули са лица маску скромности, коју су носили у првим данима парламентарног живота. Али то ипак не би био разлог, да се људи тако очајно боре о власт, и да се грчевито хватају за њу.
Нису се променили људи колико власт. Власт је велика туђа брига и онај, који се ње прими, редовно
је занемаривао своје материјалне и моралне инте- |
ресе, своју породицу, своје здравље и т. д. Власт је некада тражила моралне и материјалне жртве, а у
накнаду за то давала је платонско задовољство | i ~ ji , 'ћа појава, да се за поједине материје, које се, према
носиоцу, да је први народни слуга. Власт је била испосништво. Власт је била буквална примена закона и извођење жеља парламентарне већине. Носилац власти је само по социалном положају осећао преимућство свога положаја.
Данас је власт друго нешто. У међувремену се развио огроман бирократски апарат. Носилац извршне власти има право располагања судбином стотине хиљада људи. Он може да устоличи кога хоће и где хоће.
Власт је данас опипљива, пријатна, јер човеку је угодно кад може да да службу или унапређење своме куму, сину свога пријатеља или ванбрачном детету своје пријатељице и т. д. Нарочито је из основа измењена власт, од како се венчала за партизанство. У светлим данима парламентаризма вршење власти важило је као средство за губљење угледг и репутације, јер се човек на власти троши. Од кад се власт умешала у изборе, постала је она најсигурније средство да се дође до власти. Улоге су се из основа измениле: док је раније мандат био услов за долажење до власти, данас је власт најсигурније средство да се дође до мандата.
Код оваквог стања ствари зар има чега природнијег, човечанскијег и разумљивијег но очајна борба о властр
То је један узрок појачане дражи власти. још је важнији следећи. Главна карактеристика развића државне управе за последњих тридесет година је ширење компетенције државне на оне материје, које су некада сматране за искључиву домену приватне иницијативе. Да оставимо на страну то, да је пре 50 година сматрано за крајњу бесмислицу, да држава изграђује и експлоатише железнице.. У бескрајност је отишла надлежност државне власти, нарочито за време и после Светскога рата. Некада је министар као наредбодавац имао у главноме да врши личне и мали део материјалних издатака. Данас министар обрће милијардама. Као старешина велике гране државне управе, он закључује купо-продајне уговоре, уговоре о зајму и врши имовинске транзакције огромног волумена. То су све послови, на. ко-
К2 7 О% <
ADRIATIC O
Telegrami: ADRIACORP LONDON Kodeks: ,,A. B. C.“ 6. ed.
РОМЕСАЈТЕ
VERSEAS CORPORATION :ла.
FIRMA LONDON. KIH JUGOSLAVENA | ODGOVARA: BE.SPK,A Tr NO, BE.ZO, ST AL RR INO 24,Haymarket, LONDON, S. М.
| јима се може да заради врло много без икаквог ри-
зика да се дође у ма какву одговорност. Помоћу власти се може да учини много доброга другима, 2 да се чак и не штете државни интереси. Све и кад би се та тако проширена власт од стране министра вршила на најидеалнији начин, у сваком случају остаје још увек једна огромна предност тако проширене власти, а то је огромно проширење утицајг носиоца власти.
Па и у томе не лежи врхунац дражи данашње власти. Власт је добила неодољиву силу од онда, кад је законодавна власт почела да напушта једну по једну од својих атрибуција у корист егзекутиве.
"Као што рекосмо, некада је извршна власт била
само »извршна« власт. Последњих деценија она закорачава све више и више у законодавну власт, уз пристанак последње. Све се већи део законодавне функције преноси на екзекутивну власт. Све је чеш-
правном поретку у дотичној средини имају да регулишу искључиво законом, од стране парламента израђује закон, који само статуира принцип, а сви остали модалитети припуштају извршној власти, и њеној уредби. У томе се иде све даље и даље. У последње време чак се ни основни принципи не формулишу, већ се само прокламује законом наредба, да се извесна материја регулише од стране извршне власти, остављајући јој не само да регулише модалитете и детаље, већ чак и да избере један од неколико могућих путева.
| Па не само да се оставља екзекутиви да утврди принципе и модалитете за нормирање извесне материје, која по природи својој спада у компетенцију
"законодавне власти, већ је све већи број закона, ко-
јима се изрично припуштају дискреционарној власти екзекутиве и начела и детаља. Некада су парламенти били тако љубоморни на своју компетенцију, да се нису устезали да и путем бескрајне казуистике регулишу све могуће случајеве, који се могу појавити, само да екзекутива не би могла да унесе ничег свог у примени закона. Намерно се иде на то (из разлога, о којима ће доцније бити говора), да министар добије што већу слободу у примени закона, нарочито економске природе.
"По закону о накнади ратне штете, оштећен! имају право на поруџбине из Немачке. Реализирање тога права доноси овлашћеноме 3—5 пута већу оштету од оне коју има онај, који је обештећен искључиво у виду ренте Ратне штете. Док овај може добити за њу само онолико, колико је курсна вредност, дотле се при поруџбинама марка рачуна далеко испод њене курсне вредности; тако, да се на поруџби ни од 20 милијона динара може да заради и 10 милијона динара. Додељивање поруџбина је дискреционарно право екзекутиве.
Харун ал Рашид, најтипичнији претставник патријархалнога апсолутизма, који је имао неограни чену власт над имањем и животом својих поданика,
"није имао ту власт, коју данас има један министар
по закону о накнади ратне штете. Харун ал Рашид
> U VOZ
Pišite: HAYMARKET _HOUSE