Narodno blagostanje

Страна 182

Šta mogu da rade kupci tih potvrda, kad ih ı samo nadležno odelenje Ministarstva finansija, oglašava za neprenosive? Po sebi se razume, da je država dužna da izda imaocima, na čije ime glase te potvrde, odgovarajuće bonove i da |e u stvari to trebalo još odavno da usledi. Ali to je sporedna stvar, glavno je, da potvrde daju pravo na bon samo onima, na čije ime glase. Izlazi, da su potvrde potpumo neupotrebljive za lica, na koja ne glase.

Mi odbacujemo a limine pretpostavku, da može biti privatnih lica uopšte, koja su »posvećena u državne tajne i koja znaju, da će doći zakonska mogućnost da te potvrde unovče i oni, na koje ne glase«. Duboko smo uvereni da u tome našem uverenju nećemo nikad biti dezavuirani. ! samo Ministarstvo finansija je u gore pomenutom kominike-u izrično konstatovalo, da potvrde i bonovi mogu koristiti samo onima, na čije ime glase.

Prema ovome mi imamo pravo da smatramo da je kupovanje tih bonova i potvrda jedna potpuno neuračunljiva špekulacija, koja, naravno, nikakvim zakonom nije zabranjena, jer zakon ne može nikom da zabrani da špekulira sa svojom imovinom do ludila.

Prema tome mi nikome ne možemo savetovati, kao što smo to na usmene i telefonske pripite ovih dana odgovorili, da kupuje potvrde po čl. 11. To isto važi i za same bonove. Što se tiče imalaca tih potvrda, pre svega iz kakvog bi razloga oni njih prodavali i to ispod nominalne vrednosti, kad na osnovu njih imaju pravo da dobiju bonove i kad ih mogu dobiti, po našem mišljenju, u svako doba?

Ne mogu više da držim u rukama papir, kojim se ne mogu koristiti, odgovoriće nam koji čitalac. Mi smatramo, da je dužnost države, da što pre likvidira to pitanje. Najprirodnije je, da se i oni zamene obveznicama rente Ratne štete, jer bi svaka druga likvidacija bila nepravična u poređenju sa ostalim oštećenim. Principijelno, po zakonu o isplati Ratne štete od 1920. godine, svaki je oštećeni dobio u mesto naknade obligaciju na onoliki iznos dinara, na koliko |e procenjena šteta. Prema tome imaoci bonova ne mogu dobiti nikakvo obeštećenje, koje u gotovom novcu predstavlja veću sumu, nego što predstavlja obligacija rente Ratne štete od istoga iznosa. Po sebi se razume da su imaoci bonova nešto gore prošli od imalaca rente Ratne štete, jer za sedam godina nisu primali kamatu, ali su zato oni bolje prošli u toliko, što se pri dosuđivanju dopunskih troškova prilično galantno postupalo, mnogo galantnije nego što je to bilo pri dosuđivanju osnovne štete.

Ima vrlo mnogo znakova, da je Ministarstvo finansija odlučeno, da svrši jedanput sa svima repovima i ostacima i nelikvidiranim delovima po naknadi štete ratom oštećenih. Iz zakona »o isplati izvršnih presuda Ratne štete« od 18. marta ove godine, izlazi jasno namera Kralj. Vlade, da krajem juna zaključi jednom za navek proceduru iznalaženja i dosuđivanja Ratne štete i da će u kratkom vremenu posle toga sva prava, u koliko ona nisu realizirana u smislu tih zakona, biti u što kraćem roku realizirana, plaćena bilo u novcu, bilo u obveznicama Ratne štete.

Činjenica, da su još uvek bila otvorena nekolika vrata za emisiju novih komada 2'|,% rente Ratne štete, .

запвопаосаагасотисвсонтонвнптивцин попппоипнов вивипимпвовисвонцове

срранцуско~-Српска

Оснивачи: Вапаче ОНотапе, Вапаџе де Ратв е! дез Pays-Bas, Societe папсјете 4'Опене

sas MB,

s

авевовнилпннсмо внсосознишооасовнниаввпзоовоовввов ово виввовотвоса

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Обавља све банкарске послове

Бр. 12

nepovoljno je dejstvovala na kurs toga papira poslednje dve godine. Zbog toga je on u stagnaciji, pa čak pokazuje i tendenciju a la besse (koja je sprečena samo službenom intervencijom) i to u trenutku, kad se na našen: tržištu kapitala pojavljuje velika tražnja za državnim hartijama od vrednosti. Po sebi se razume, da se svet na kraju krajeva, naplašio da drži jedan papir, čija emisija nije zaključena ni u roku od 8 godina i kod koga se ne zna, koliko će na kraju biti u opticaju, i kod koga se još — uzgred budi rečeno — amortizacija ne vrši ni iz daleka onako, kako |e to zakon propisao.

Zagreb, koji je u poslednje vreme mnogo bolje orijentisan u raznim pitanjima, u vezi sa državnim harti= jama od vrednosti, pokazuje vrlo živ interes prema renti Ratne štete, za koju se on nikad ranije nije jače interesovao. Šapat, glavni organ javnosti u našoj zemlji, uporno tvrdi, da se od iduće godine namerava da otpočne amortizacija u obimu, u kome propisuje to sam zakon, to jest najmanje pedeseti deo od ukupnog opticaja. Time se objašnjava takođe ı pojava, da Zagreb kupuje već 20 dana na beogradskoj berzi gotovo svu raspoloživu robu i da je kurs papira već dvadeset dana u skoku. Ako ovako potraje, beogradski špekulanti ostaće potpuno bez robe, a izgleda da i sad već

· prodaju robu, koju nemaju.

Ta visina kursa Ratne štete, koju nismo videli več godinu dana, ne može se drukčije objasniti, več kakvim povolinim obrtom u okolnostima, koje su od uticaja na njezin kurs ili vrlo vešto i kuražno izvedenim berzanskim manevrom. To će nam pokazati naibliža budućnost. Na kraju još• jedan kuriozum! — Uveravaju nas ljudi, dobro posvećeni u manipulaciju crne berze, da se i posle 17. marta ove godine, trguje sa potvrdama po članu 10. i ako one i po zakonu i po kominikeima Ministarstva finansija, gube svaku važnost i postaju non valeurs. Oni se mogu upotrebiti ili za tapeciranje zidova u skupocenim palatama, ili za kakve druge slične ciljeve. Da ima vrlo veliki broi imalaca tih potvrda, koji smatraju da će ipak njihova prava biti realizirana, to je notorna stvar. Mi poznajemo imaoce tih potvrda po članu 10, koji su bili platili porez blagovremeno, a koji nisu hteli da ih prodaju, smatrajući, da ih niko ne može terati, da na taj način unovče svoje pravo prema državi. Ne mogu, vele oni, propasti bonovi, koji nisu unovčeni do 17. marta. I to će se pitanje rešiti jednog dana.

Ali je veoma kuriozno i neverovatno, da se trguje {oš tim papirom. Jedan čovek, koji je dobro obavešten, tvrdio je, da je tim istim bonovima 18. marta plaćen porez. Kad smo mi rekli na to da je apsurd, on je okrenuo leđa, dobacivši nam reč Moše berzijanca: »Neverni. Tomo!« Još smo čuli reč »delovodni protokol«, ali nismo mogli da razumemo šta je tim hteo da kaže.

I to se svršilo!

Prijatno je, kad se u ovoj opštoj privrednoj krizi nađe po neki Jugosloven, koji je zaradio nekoliko miliona dinara na trgovini sa potvrdama po čl. 10. Neka mu je prijatan provod na francuskoj rivijeri!

Банка Каштал: Фран. 20,000.000

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филнале:; Лондон, Сконље, Битољ, Солун

авоопооввооввсоососвопроовововососодовоососаовооовропосовоавовав