Narodno blagostanje
29. марта 1930.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 201
KER ЕНЕН БЕЛЕНЕ БЕНЕОНЕЕН ЈЕО Продаја југословенског Маутнеровог текстилног концерма 2 не nara
Из наших листова вадимо вест, да су ових дана у Бечу и Прагу отпочели преговори око продаје Маутнеровог текстилног концерна у Југославији. Познато је, да је бечки Кредитаншталт након фузије са Баденкредитаншталтом у Бечу добио доминантан утицај на Маутнеров текстилни концерн, који има своје. филијале у Чехословачкој, Аустрији, Румунији и код нас. Бечки Кредитаншталт одлучио је, да приступи реорганизацији тог концерна, који се услед познате кризе у текстилној индустрији налази у великим потешкоћама. Реорганизација провешће се по државама. Чује се, да је за чехословачки концерн одлучено, да се снизи дионичка главница од 100 на 10 милиона чешких круна. Концерн у нашој држави имао би се продати, односно, Кредитаншталт има намеру, да прода свој удео у нашем концерну. Интереси Маутнеровог концерна су код нас концентрисани у друштву Југословенске текстилне творнице Маутнер д. д. у Љубљани, са акционарском главницом од 20 милиона динара. У том друштву учествује и Љубљанска кредитна банка. Предузеће има своју предионицу у Литији и ткаоницу у Св. Навлу код Преболда. Осим тога, југословенски Маутнеров «онцерн власник је и „Београдске текстилне индустрије“ а. д. у Београду, чија се дионичка главница од 10 милиона налази у њезиним рукама. Морамо напоменути, да југословенско Маутнерово предузеће повољно ради, те да су пословни резултати последњих година веома задовољавајући.
У вези са вешћу, да ће се југословенски концерн продати, стигле су и Беч и Праг понуде наших домаћих интересената, који би били припремни, да преузму Маутнерова текстилна предузећа у Југославији. Колико је познато, постоје три конкретне понуде наших домаћих концерна — али на жалост нису нам познати детаљи понуде ни састав концерна.
5524 ке тнтвининтиатвиви "=== И У Бугарској. познају ку-
лук. Али то није више кулук оних прошлих турских времена, него је то нови, модернизиран кулук, заснован · савременим законом из 1920. године. Познато је, да је уговором о миру Бугарској забрањено подржавати народну војску; она може имати милицију, војнике, којим је војничка служба занат а'не патриотска дужност. У место војничке службе сматра се у послератним годинама одслужење кулука националном дужношћу. Цео овај закон представљао је интересантан експерименат, који је јединствен у светској историји. Да је већ од свога почетка био пропраћен највећим песимизмом, не морамо подвући ; неповерење је било толико велико, да се је чак и међународни биро рада у Женеви сматрао 1922. године позваним, да шаље свог делегата у Софију, да се на лицу места информише о томе закону и о његовој примени. Реферат тог делегата није нам познат; али према подацима, које је објавио Д-р Лауфер у „Дер Естерајхише Фолксвирт“-у, јасно се може разабрати, да је тај експерименат у пуној мери успео. Према поменутом закону имају сви Бугари, мушки и женски, да одслуже свој рок: мушки након навршене 19 године 12 месеци, а женске после навршене 15 године шест месеци. Откуп од ове службе био
Кулук место војне обавезе у Бугарској
А, Д.
ТЕЛЕФОН 5-78 )
Љубљана Шеленбургова бр, 7.
Телеграми:
ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-37
ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14
израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне нижињере
је искључен. У случају елементарних непогода или нарочите потребе, могу бити позвана сва мушка лица до 50 године на четворо-недељни облигаторни рад. Задаћа кулука законом је предвиђена као социјална организација и као искоришћење продуктивних снага земље у стварању и унапређењу општих и јавних добара ; он има: за циљ појачање поштовања физичког рада од стране сваког појединог грађанина без разлике социјалног и материјалног положаја. Кулук важи за све гране народне привреде: за подизање и изградњу друмова, железница, водовода, регулације река, дренаже, исушивања мочвара и т. д. а организацијом кулука руководи министарство јавних радова путем нарочите централистички вођене генералне дирекције.
Године 1921. морала је Бугарска, под притиском Ан танте, да измени разне законске прописе. Рок службе за мушке снизио се на осам месеца, за женске на четири, а 1924. године је женско службовање потпуно укинуто. Исто тако је дозвољен и откуп, али само за известан контингент.
На тај начин створила се је годишња радничка армија од 45 до 50.000 младих људи; осим тога се је располагало и армијом од 750.000 лица, која су била позвана на јавне радове за 14 до 25 дана. Овим последњим управља се децентралистички ; и њима располажу срезови, односно општине. У том случају изгледа, да су успеси мање задовољавајући, нарочито ако нема јаче иницијативе и контроле. Ипак се зна, да су извршени многобројни и драгоцени комунални радови — што се тешко процењује, јер недостају подаци.
У прво време био је кулук велики фининсиски терет за државу, јер су били потребни огромни инвестициони издаци за алате, одела, храну и т. д. Податци генералне дирекције то најтачније показују :
Буџетска Бруто Бруто Чист Чист година губитак добитак губитак добитак у хиљадама лева 1920/21 "7.492. 16 7.415 1921/22 53.268 24.559 28.109 1922/23 177.778 115.815 61.963 1923/24. 174.868 150.025 24183 1924/25 147.384. 156.552: — 9.168 1925/26;. 183.128 195.521 — 1926/27. 146.954 162.700 — 15.746 1927/28 155.274 252 906 — 78.631 1928/29 165.055 311.281 146.231
Повољан развој буџета последњих година ипак се несме преценити ; јер повећана чиста добит постиже се из повећаних прихода од откупнине, која се је повећала у 1927/28 од 45.3 милиона у 1928/29 на 77.5 милиона лева. Искуство и организација успели су, да успркос опадања радне снаге повећају ефекат рада. Следећи подаци нам то потврђују:
Година Број радн. Број рад. дана Вредност ра-
да у мил. лева 1926/27 14.452 1.671.198 125.4 1927/28 16.165 2.079.524 187.9 1928/29 · 16.085 2.369.384 224.2
Пада у очи, да је нарочито у последњим годинама, код скоро непромењеног броја радника вредност производње знатно се повећала. Према податцима централне дирекције кошта један „војник рада“ просечно дневно 88.72 лева, а вредност његовог дневног рада (урачунати су износи за откуп) 98.36 лева.
Загреб Рачкога бр. 2
Телеграми: ШКОДА — Загреб
“Телефон 4 -97
Твлегве==: ТИКОДА Београд
LUJ II JJ