Narodno blagostanje
Страна 202
_)_ HAPOJIHO BJIATOCTAĐE
| о Бр. 13.
Толико о финансиском ефекту кулука.
У погледу његовог успеха и важности по бугарску народну привреду постоје следећи подаци:
У години 1928.129. изграђено је друмова од 616 км., од
тога 1615 км. калдрмисаних. Исправљено је било 230 км. |
друмова. Нових мостова било је постављено 51 а поправљених и повећаних 24. Побољшани друмови одразују се у увозу аутомобила : 1927. године увезено је 213, 1928. већ 623 а првих девет месеца 1929. године 800 аутомобила. Веома ве-
"рата дужина бугарских железница износила је 1900 км. а | 1929. године преко 3000 км. од тога око 500 км. узаног | колосека. -
| Од огромне користи показао се је кулук и радничких | армада у 1928. години, приликом страшног земљотреса, кад | је народна војска „рада“ за најкраће време успоставила читава села и помогла пострадале крајеве.
e
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Снижење дисконтне стопе. Енглеска банка снизила је поново каматну стопу — од 4% на 3.5%. Последње снискење је било пре четрнаест дана. — Истовремено се јавља да је и Норвешка новчанична банка (која је исто тако тек недавно снизила стопу) поновно снизила своју дисконтну стопу од 5% на 4.5%. Аустријска новчанична банка снизила је дисконтну стопу од 65. % на 6%.
; — Под покровитељством чехослевачког Министра фивансија Д-р Енглиша, извршио је оних дана фузионирање трију великих чехословачких банака: Прашке кредитне Санже, Англо-чехословачке банке и Чешке индустријске базке. Укупан капитал биће 240 милиона чехословачких круна, од чега 125 милиона Прашке кредитне, 100 милиона Англочехословачке и 15 милиона Ческо индустријске банка. Држава Чехословачка је велики акционар тог подузећа.
На ово Немо се питање вратити у идућем броју.
— Sporazum izmedjuChase National Bank, Equiradle Trust Co i Interstate Trust Co. stupio je na snagu. Kao što smo prošli put javili, to je najveća banka na svetu.
Prva je jedno vreme bila u društvu sa Blerom i njezina banka Chase “Security Corporation figurira kao saugovarač u drugoj tranši Blerovog izajma od aprila 1927. godine u sumi od 30 miliona dolara. Isto je tako bila saugovarač, pored Blera, u isplaćenom zajmu beogradskoj opštini od 3 miliona dolara. Sama Chase Security Corporation raspolaže srestvima od 8 milijardi dinara.
— Аргентина преговара с американским банкарима о једном зајму од 100 милиона долара.
КЕ ___— Под стечај је пала „Новосадска штедионица као задруга“ — један мањи новосадски новчани завод.
— У вези наше раније вести о оснивању хипотекарне банке у Румунији, јављамо накнадно, да је банка добила назив Банка за варошки, пољски и пољопривредни кредит, да је уплаћена главница од 100 милиона леја од стране ба'нака и осигуравајућих друштава, да је банка овлашћена да издаје 9% облигације, које држава прима у кауцију по номиналној вредности. Банка даје хипотекарне кредите по каматама које не смеју бити веће од 12%, т. |. 3% преко камате коју плаћа на облигације уз право да узме једанпут за навек 1% на име својих управних трошкова. За облигације јамчи држава. Финансиски кругови изјављују сумњу, да ће облигације наћи тржиште у Румунији зато, што је тамо 9% каматна стопа без нарочите дражи за капиталисте. Може бити да ће нешто у томе помоћи право, које је закон дао банци, да приликом амортизације облигација одреди извесну премију, која ће бити прецизирана у „самој емисији.
— Дефинитиван је споразум о фузији између Кредито Италијано и Банка Национале ди Кредито у Милану. Кредито Италијано имаће главницу после фузије од пола милијарде лира и резерву од 300 милиона. Банка Национале ди Кредито Ће бити холдинг, са укупним капиталом од 350 милиона лира.
КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Будимпештанске комуналне инвестиције — помоћу новог зајмаг Из Мађарске се јавља да је будимпештанска општина одлучила, да за изградњу свог инвестиционог нацрта, склопи дугорочни зајам од 200 милиона пенга (2 милиарде динара); али како градска управа сматра, да моментана сутуација на новчаним тржиштима није као најподеснија за зајам, то је одлучила, да потражи за прве потребе само краткорочан зајам од 30—40 милиона пенга (300—400 милиона динара), и то било у самој Мађарској, било у иностранству.
- — Град Париз и Сенски департман емитују два зајма укупно од 316 милона франака 4% а емесиони курс 97 и по. Износ има да служи за конверзију зајма од 1924. год. 6 и по од сто. Дужници се одричу права отказа до 1935. године.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Просвећен немачки индустријалац, д-р Силферберг, пиректор једног од великих рајнских подузећа тешке индустрије, познат је и ширим круговима у Немачкој и иностранству, као велики економист и још већи организатор и велики мислилац. Он је пре кратког времена дао повод једној оштрој дискусији у јавности својим предлогом, да се од немачке индустрије узима годишње 200 милиона марака две милијарде и 700 милиона динара) и та сума употреби каб помоћ немачкој пољопривреди. Немачка индустрија имала је плаћати годишњи трибут за репарације, који отпада пе Јанговом плану. Следствено она би имала да се ослободи трибута од 200 милиона марака. Д-р Силферберг сматра, да је дужност индустрије, да добровољно даје ту суму и даље у корист пољопривреде.
— Мађари имају да приме још милијарду и 200 милиона динара од зајма монопола жижица. Министар финансија је изјавио, да ће узети још један краткорочни зајам од 60 милиона пенга (око 600 милиона динара) и целокупну суму од 2 милијарде динара употребити за олакшање извоза пољопривредних. производа. Нема никаквих детаља 0 томе, како ће министар да изведе ту своју идеју.
| —- Немачки листови означавају Маџарску као државу, која је показала најмање воље од свију држава наследница Аустро-Угарске за споразум са својим предратним повериоцима. Постоји нада, да ће Маџарска ипак покушати да се постепено споразумева са њима. Воде се преговори између мађарске владе и немачких емисионих кућа о валоризацији благајничких записа-у маркама у укупном износу од 150 милиона марака, емитованих у последњој години рата, са роком за !. април 1921. године. Сад Маџарска није хтела да чује и да призна обавезе по тим облигацијама и зато се говори, да ће Маџарска пристати да сваку такву облигацију ел 100 марака, плати са 5,90 марака, Немачки листови сма-
лико повећање показују железнице. Завршетком светског ·