Narodno blagostanje

229. марта 1930. _

трају да је; то ипак задовољавајуће, пошто ни: сама Немачка није боље валоризирала своје предратне дугове. |

— Чују се невероватне вести да руска влада намерава, у споразуму с Енглеском, да регулише предратне дугове Русије. Управо, односно ратних дугова Совјетска влада је изјавила, да не може бити ни говора, јер их она у начелу не признаје. Што се тиче предратних дугова, може бити говора о регулисању, али с тим да се камата не узме у 06зир и да се сума, која се буде признала, отплаћује у року од 40 година. Али је услов, да Енглеска да Русији зајам од 200.милиона фунти стерлинга.

— Пројект маџарског буџета за 1930. и 1931. годину утврђује издатке на 13.981 мил. динара, а приход на 14 милијарди. У своме експозеу изјавио је министар финансија,

да аграрна реформа није успела. Напомиње даље, да има

могућност да одмах после извршења споразума о источним репарацијама добије већи емисиони зајам. Најзад вели, да |C економско-политички неопходно, да се продужи индустријализација земље, да се фузионирају многобројни мали _ новчани заводи и исто тако да се концентрише посао хипстекарних заложница. Само то може олакшати положај пољопривреди. |

— У горњем дому у Лондону интерпел:сао је један.

члан министра финансија о дуговима Северо-американских држава, који се већ сто година не плаћају. Пре ослобођења Америке, 1841. године, дали су Енглези извесне зајмове јужним државама Северо-американске уније. Одмах после ослобођења те су се државе изјасниле, да не признају те

дугове. Енглези још и данас имају у рукама те обвезнице и траже сада да Енглеска израчуна камату за 100 година, за |

колико није плаћена, и да цео износ одбије од свог ратног дуговања Северо-американским државама.

ТРГОВИНА

— Са фирме Јаношевић у Београду скинут је стечај. На рочишту за принудно изравнање, дужници Милан и Бранислав Јаношевић понудили су осигураним повериоцима 100 посто а неосигураним 30' посто у 18 месечних рата уз гаранцију г-ђе Загорке М. Јаношевић. Осим тога одобрили су колективну интабулацију на њихову непокретнину у Пан-

чеву на рачун необезбеђених вјеровника. Надаље су се оба- |

везали да ће свима са којима буду у даљем пословању, плаћати 10 посто од обрта учињеног с њима на комисионој бази, а 5 посто од будућег обрта за фикс рачун све цотле, док

нс- измире ове вјеровнике до 100 посто од њихових тражби- |

на. Свега има 69 вјеровника са потраживањем 11,804.447.06

динара, од којих је 148 гласало за изравнање, а 21 против. |

Пошто је понуда дужника примљена од више од две трећине

присутних вјеровника, суд је уважио постигнуто изравнање | са фирме Ђуре Јано- |

и донео решење о скидању стечаја шевић.

— Централни извозни савез

уз помоћ министарства пољопривреде и банске управе. Да-

ље је одлучено, да се масло, које израђују млекарске задру- |

ге, стави у промет под заједничком марком „Задругар".

___— Продаваонина дринске бановине у. Београду. У Београду се отвара ових дана заједничка продаваоница подузећа дринске бановине и то: ткаонице ћилима, везиониде и радионице за уметне занате. Тако ће та подузећа моћи директно пласирати своје продукте на београдском тржишту. У бановинском прорачуну предвиђен је за ту продаваоницу већи кредит.

_ — У немачком Рајхстагу налази се на дневном реду опсежан пројект закона:о великим царинским и пореским реформама. Између: осталога: повећава "се царина: на бензин

__НАРОДНО_БЛАТОСТАЊЕ _

млекарских задруга у Новом Саду закључио је, да изради нову велику хладњачу |

Страна 203

и бензол, — што-ће донети повећање царевинских прихода за скоро 800 милиона динара годишње.

— Око оснивања Централног завода за продају опи“ јума. Из Скопља се јавља, да је од стране тамошњих произвеђача опијума и извозника покренута акција, да се оснује један централни завод за производњу и продају опијума. Цела трговина до сада управо је лежала у рукама неколицине грчких — солунских трговаца, који су диктирали ценом и тако много штетили наше произвођаче, и који су нашу робу продавали под грчком фирмом на европском тржишту.

У администрацији

»НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА«

мту се поручити следеће књиге:

Д-р В. Бајкић

СЕЉАЧКИ КРЕДИТ

— МИСЛИ, ЦИТАТИ И КРИТИКЕ —

Београд 1928. Цена Дин. 50 — |

| Др В. Бајкић ПИТАЊЕ ШЕЋЕРА СА

| ГЛЕДИШТА ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

"Београд 1910. Цена Дин. 20'—

— Бугарски листови јављају да ће одмах после Ускрса почети преговори између наше и бугарске владе за закључење једног трговинског уговора.

ИНДУСТРИЈА

— Пред ликвидацијом шумског предузећа „Нихаг'р Ових дана одржаће се годишњи збор акционара „Нихаг'-а, на коме ће се решавати о евентуалној ликвидацији предузећа. „Нихаг" је једно од наших највећих шумарских предузећа; основано је било 1909. године у Нашицама, са главницом од 150.000 круна. Године 1925. износила је главница