Narodno blagostanje

Страна 196

вреде. Та пролази веома слабо, поготову у провинцији. 0

Кад би Народна банка напустила политику контингентирања, новчани заводи могли би далеко више сретстава пласирати у есконт меница. Ми данас

"имамо преко 700 новчаних завода. Од тога је си гурно половина добра. Ти заводи, само кад би мо гли, редисконтирали би стотине и стотине добрих провинциских меница. А онда би опет били у положају, да веће износе пласирају у есконт. Нема дакле никакве бојазни, да не би имали где пласирати износе, који би преко приватног дисконта дошли у | циркулацију, или који би услед њиховог доласка по- ' стали слободни. А долазак у циркулацију једне милијарде кредита, која сада лежи неискоришћена, имало би за последицу и снижење каматњака.

Поред тога један дио меница, изданих по водећим подузећима, а акцептиран од стране великих банака, могао би се есконтирати и у иноземству као што то раде и у другим државама, у првом реду у Немачкој. Менице потписане по Праштедионици, Вапкуегепа, Џтопђапа, Егапсо-егђе, Јисо, или Српској банци, могле би се данас редисконтирати и у иноземству уз каматњак, који је далеко нижи него наш. А поготову кад би имали златни динар, и кад. би опасност осцилације курса била сведена на минимум. | |

НАРОДНО.

БЛАГОСТАЊЕ ___ 19

За прво.време приватни дисконт наравно не би могао функционирати у пуном опсегу. Али ако би државне новчане установе биле вољне, да коју стотину милиона динара, који сада леже неискоришћено, пласирају у акцепте наших водећих новчаних завода, приватни дисконт брзо би се развио. јер већ би се нашло банака које би својој прима клијентели уз извесну провизију ставиле на расположење свој акцепт. Мало по мало, та би се пословна грана ширила, док не би дошла до јачег значења и дапаче била пресудна по развитак нашег националног новчаног тржишта.

Напуштањем политике контингентирања кредита од стране Народне банке, форсирањем институције приватног дисконта, пласирањем слободних износа у акцепте прима банака, изградили би наше

| новчано тржиште по узору иноземства. Онда би и

оно боље функционирало и било у стању да у већој мери и јефтиније покрива наше кредитне потребе. Народна банка, јавно-правне новчане установе,

"те водећи новчани заводи земље имали би у инте-

ресу развитка нашег новчаног тржишта да све до-

„принесу, како бисмо и ми добили приватни дисконт.

јер на свим тржиштима света он је скоро важнији фактор него и каматна стопа саме новчаничне банке. Ми морамо једног дана приступити изградњи нашег новчаног тржишта. Боље је да темеље ударимо данас, него сутра.

Vanredan porast prihoda državnih monopola — U decembru 1929 i januaru 1930. godine —

U milionima dinara

: о a 5 – а 627 (а =

а S ВЕС = = о O =

сз = о а = сом а о =

Атика! = – E FOR WO O TS OM

S 5 8,5 5: 8 S =o. о. = - 5

Е s Ба“ 275 28 2 обе

ad 75 = 5 Ош OSa

Duvan . 114,6 * 133,7 '237,5 ·269,7 · 1;429/0 : 1:445,6 SO . 13,6 16,0 35,8 40,0 204,5 2061 'Petrolej . 15,3 19,3 36,2 56,0 ~ 129,5 136,65 Žižice . 72. пл 18,5 25,2 105,3 117,6 Нап. та а. . 11;2 11,8 23,2 24,0 119,7 124. Razni prih. . 31 та 355 19 6,6 7,4 „Svega 165,3 193,2 3551 “3952 1.9948 2.035,8

Prihodi od monopola. u januaru ove godine iznose 193 miliona dinara t. |. za 30 miliona više nego u januaru 1929. godine.

Ovoga puta prihod od. duvana ima znatan udeo u porastu (19 miliona dinara). Kod soli. višak iznosi 2,8

Држање Жипштотекајрке Баштка

"да ceo višak dolazi od poslednja dva meseca.

на обвезнице Ратне штете по 320:— дин, од комада са 89, годишње камате без никаквих других трошкова,

Ни ПРЕЕСКОШНТ УЈЕ,

miliona, kod petroleuma 4 miliona, kod žižica 3,88 miliona i kod hartija za cigarete 0,7 miliona.

Isto je tako interesantan rezultat za poslednja dva meseca, za koje imamo podatke, a to su: decembar 1929. god. i januar 1930. godine. Prihod: u decembru -1929. god. i januaru 1930. godine je za 40 miliona veći no u istom razdoblju godinu dana ranije. Najveći deo viška pada baš na duvan i iznosi 32,2 miliona dinara. Kod soli je 4 miliona, kod petroleuma je bez promene, kod žižica skoro 5 miliona, kod hartija za cigarete 1 milion.

Prihod od sviju državnih monopola za deset meseca

budžetske 1929./30. godine (t.j. od 1. aprila 1929. pa

do 31. januara 1930. godine), pokazuje višak od:41 mi- · liona dinara prema prethodnoj budžetskoj godini — га

'isto razdoblie. Kako višak prihoda u decembru 1929.

godine iznosi 41 milion dinara, to izlazi,

i januaru ove za deset meseca tekuće budžeiske godine

IL ovo nam potvrđuje ranije konstatovanu činjenicu,

"da poboljšanje državnih prihoda pada u najnovije doba.

To ie dejstvo relativno dobre godine 1929./30. ДАЈЕ, ЗАЈМОЊЕ,

менице новчаних завода са 8", камате нето.

Је.

| |

CITE II IT II IE II IT II II MEKZZOCaZZ Aar ZU hk O O ИЕ 5 a a a a a aa a la a O ---20 Šizu ај