Narodno blagostanje
__ 29. марта 1930.
777 НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ
Страна 197
Od kud skok naših državnih hartija od vrednosti?
— Neobični dogadjaji na amerikanskom novčanom. tržištu —
»Narodno Blagostanje« je od pre nekoliko mesecč naglašavalo povoljan sticaj okolnosti za:naše državne hartije od vrednosti. Ali smo isto tako, a-to je naša dužnost da priznamo, — smatrali, da. će ofvaranje mo-
gućnosti priliva: naših dolarskih 'papira iz Amerike, a.
kojih ima u velikoj količini; sprečiti hosu domaćih hartija. Naše se predviđanje nije obistinilo. Naprotiv, izgleda, da su dolarski papiri bili glavni: pionir hose na našem domaćem tržištu kapitala, t. |: hosa povukla za sobom:hosu i državnih hartija od vrednostima domaćem tržištu. Ponova:napominjemo, da smo mi smatrali mogućnost priliva dolarskih papira na tržište:za otežavajuću okolnost zbog njihove velike količine i niskog kursa u Americi. Istovremeno se čuli ovde
onde glasovi u našoj javnosti, da će naša tražnja za fin! |
papirima na amerikanskom tržištu proizvesti hosu.: Mi smo tome: oponirali polazeći od gledišta, da naše tržište kapitala ne raspolaže takvim kapitalom, da bi mogla naša tražnja da bude rešavaitića za kurs naših do-
larskih papira na amerikanskom tržištu. Sveopšte. је
mišljenje, da je Jugoslavija izvezla nešto preko 100 miliona dinara za kupljene dolarske papire u Americi. Mora se priznati, da je to neznatna suma prema kursnoj vrednosti prve i druge tranše Blerovog тајта 1 Seligmanovih založnica. Očigledno je da naša tražnja nije mogla biti faktor tolike hose naših državnih papira u Americi.
Ne može se poreći činjenica, da ie u međuvremenu nastupilo rapidno pobolišanje državnih prihoda. To ie stanje. moralo naći odjeka na kreditu naše države na strani. Ali ni ta okolnost ne može objasniti tako radikalno i tako dalekosežno poboljšanje kurseva.
Da bi smo dobili odgovor na pitanjey od kuda tako silan skok naših dolarskih papira u Americi, potrebno je da damo odgovor na pitanje: kako su se kretali i ostali slični papiri na amerikanskim berzama u vremenu, u kome ·se proizvela :hosa naših dolarskih papira? U tome cilju mi smo postavili jednu tablicu kurseva obligacija raznih evropskih država, kotiranih na njujorškoi berzi i to u 1929. i 19030. godini. Eventualan paralelizam između kretanja kurseva naših papira i ostalih na amerikanskim berzama neminovno vodi do zaključka, da su faktori skoka našeg papira amerikanskog porekla.
1929 godina 1930. godina
Najniži najviši“ najniži 7/IH 2211 7% Blerov . 705, 89 158] ___G21J, 861|, 7% Seligmanov (6984 У 815]. | тоа (17955 85% 7% Nemački (10254. 108 1061, | 107%, 1088]. 700 Erancuski „ . . 105 115] | 1121 | 116%, 1158 7% Belgijski 106. 1097 1092)... 112 1085], 41| % Danski 85% 225 90% JI 22 | 70%. Talijanski. . 89% 0. O5% |O 0 PO 1005]. 79%, Austrijski... 1007|.. 105: | 1028/, 10% 51) 2 Švajcarski . 1005 рода (| лоза || 104 | | 7% Poljski. пора | (ga 79 овај || 87 7% Bugarski СЕ 725 90: 768]: | 8: Па. 8% Сећозоуаск: : 106 А 1171) 5 09 | 110 | 110%5 7% Grčki 91 99 | | ОВ: ТО ? о 7% Mađarski: . 73; 4. 86 ОИ | ог
_Gomia tablica pokazuje da skok naših dolarskih papira u Americi nije ništa vanredno i neobično, već pojava zajednička gotovo svima sličnim papirima. Iz
! да је пућома
toga se:pak izvodi zaključak, da nije nikakav specifičan događaj izazvao skok u Americi, već da je to zajednički uzrok za sve hartije. Da bi smo mogli oceniti, koliko su važni i trajni ti faktori, koji su izazvali hosu naših dolarskih papira, potrebno je da ih malo iz bliže analiziramo. Mi smo u »Marodnom Blagostanju« u toku prošle godine nekoliko: puta isticali okolnost, da se Amerika | nac ne interesuje za hartije sa nepromenljivom kamatom, naročito za državne obligacije, џеб да је оп десеnijama:orijentiran ka dividendnim papirima. Istina je, da -|e posle rata izvesna količina obligacija plasirana u Americi, ali to {još uvek predstavlia jednu malu količin.t prema akcijama, koje su u međuvremenu takođe bačene na amerikansko novčano tržište. |
Da nije jesenjašnji krah na amerikanskoj berzi imao to.neverovatno i dalekosežno dejstvo, da se koi Amerikanaca izvrši preorijentacija u odnosu prema hartijama za plasman njihovih kapitala? |
Da nisu Amerikanci definitivno okrenuli leđa hartijama, koje su 40 godina tako voleli i u koje su ulagali svoje kapitale?
Prema izveštajima, koje imamo na raspoloženju, takva pretpostavka ne bi bila osnovana. Amerikanac nije zanemario akcije; za poslednja 2-3 meseca ponova ie počeo da ulaže svoje kapitale u akcije. Neosporno ie da se posle kraha nešto veći procenat raspoloživih kapitala počeo da ulaže u obligacije, ali se svi izveštaji
slažu da sti evropske države počele naglo i u velikoru
obimu da kupuju evropske obligacije na amerikanskim berzama, Amerikanci su pogubili pare na špekulaciji sa akcijama;:ali su zato Evropljani:baš u toku 19209. i 1930. godme uhvatili još veći strah od akcija i pokazivali sve veće interesovanje za papire sa nepromenljivom kama tom; a:naročito za državne obligacije. U koliko više pada kamata u Evropi, u toliko je veći interes evropskog tržišta kapitala za evropskim obligacijama na amerikanskom tržištu. Više od milijarde dolara kapitala otišlo jeza poslednja dva meseca iz Evrope u Ameriku radi kupovine harti{a od vrednosti.
Како 12 ovog vidimo, nije: Amerika, već Evropa izazvala hosu' evropskih :hartija:na amerikanskom tr žištu.
Što se diče naših papira, izgleda, da se za njih interesuju ne-samo Jugosloveni, već i drugi evropski kapitalisti. Izgleda da se kupuju naši dolarski papiri za račun Francuza: i delimično: Engleza. Naši papiri nose tako-briljatno ukamaćenje, a pružaju tako veliku sigurnost;:da su:imali neodoljivu privlačnu silu za evropske kapitaliste..
Žalimo što nismo mogli dobiti podatke o kursevima · sviju papira za 22. mart. U našim se Tukama nalazi ori- ginalri kursni list Njujorške berze od 8.: marta — poslednji, koji je stigao u Beograd do zaključka ovoga broja: Po raznim evropskim listovima mogli smo sku-. piti kurseve od 22. marta samo za nekoliko papira, kako še vidi iz poslednjeg stupca :gornje 'tabliće.' Аћ јел 10 '
" домођпо da pokaže, da je majveći skok baš и martu me-
secti. A-u isto doba pada i najjače pojevtinjenje kamate · u celoj Evropi. | |
- Сотја tablica nam pokazuje код пеконко рарта najveći kurs u 1929. godini. To važi za naše, poljske, bugarske i madžarske. Znači da su hartije od vrednosti