Narodno blagostanje

Страна:198) __

evropskih država drugoga:ranga imale: bolie kurseve a ~ Kako se to da objasniti? Jedino tako, da skok ev-

___HAPOJUHO BJATOCTAIĐE

ан __Бр. 13

prvoi polovini 1929. godine no u 1030. godini. Znači, | ropskih obligacija nije špekulativne prirode. Traže se

da je onaj sveopšti polet špekulacije na amerikanskim berzama povukao sobom i ove papire. To pak znači,

da je amerikanska publika papire maniih i slabijih еу"АП паз! рар:т Бејехе silan skok u Americi. Blerovi su

ropskih država smatrala za pogodnije za špekulaciju, nego francuske, nemačke i t .d. Od vajkada su slabiji papiri izloženi jačim špekulativnim promenama. Mnogo je interesantnija činjenica, da su najniži kursevi u 1930. godini mnogo viši, no najniži u 1929. godini. Znači, da je slom špekulacije s akcijama povukao u ambis i kurseve obligacija. Mnogo viši nivo najnižih kurseva u 1930. godini pokazuje, da je amerikansko tržište potpuno prebrodilo krah iz jeseni 1929. godine. Sa svim

drugojaču, nejednaku, sliku pruža nam stanje najviših ·

kurseva 1929. i 1930. Dok su najniži kursevi u 1930. kod sviju papira veći no u 1929., dotle su najviši kursevi nekih papira niži no u 1929. god. Najveći kurs u martu kod nemačkih papira samo je za pola procenta veći od najvišeg u 1929. godini, ali dok kod francuskih papira višak iznosi 6 poena, kod talijanskih iznosi 5. Dok su, dakle, najbolje evropske obligacije pokazale veliku otpornu snagu prema amerikanskoj špekulaciji, kako na više tako i na niže, dotle u 1930. one pokazuju mnogo

evropski papiri od strane evropskih kapitalista i u koliko je bogatija odnosna zemlja, u toliko je jača tražnja, u toliko je veći skok. Otuda najveći skok kod Francuza.

skočili od 75%, na 86", — skoro 11%, — a Seligman od 77% na 85",% (8%).·U 1929. godini naši su papir: imali najniži kurs, ali su u 1930. godini pretekli i poljske i bugarske: od poslednjeg ranga, koji su imali kroz celu 1929. i prvom delu 1930. godine, ustupili su Bugarskoi i Poljskoj i došli na treće mesto. Samo je kod madžarskih papira jače poboljšanje. Kako se objašnjava skok naših dolarski papira?

Naša tražnja ne bi bila dovolina za to. Svakako da je opšta hosa povukla i naše, ali glavni polet dolazi usled tražnje iz Evrope, a naročito iz Francuske i Engleske.

Naši su dolarski papiri sa svojim ukamaćenjem i svojim garantijama do pre mesec dana imali neodoljivu privlačnu snagu za evropske kapitaliste, koji međunarodno ulažu svoje kapitale. U Londonu, a naročito u Parizu ima mnogo kapitalista, koji su na našim dolarskim papirima postigli basnoslovne zarade. Interes međunarorodnog tržišta za naše papire bio je glavni činilac

jaču hosu prema najvišim kursevima iz 1929. godine. | skoka njihovih kurseva.

Potvrde po članu 10. Zakona o renti Ratne štete

U prošlom broju, a u članku »Renta Ratne štete, bonovi, potvrde i tome podobno« izvršili smo pregled sviju još otvorenih pitanja u vezi sa naknadom Ratne štete i 2'1,,% Rentom. Povod tome članku bili su mnogobrojni pripiti od strane pretplatnika i prijatelja, naročito odnosno člana 11., pošto se tim papirima trgovalo u prkos |asnom zakonskom propisu i komunikeu Ministarstva finansija o legalnosti tih prenosa. :

»Narodno Blagostanje« za sve vreme, od Како је počelo trgovanje potvrdama, obaveštavalo je javnost o svima važnijim momentima u razviću fe trgovine. Tasu obaveštenja bila vrlo potrebna iz razloga, što su špekulanti proturali najfantastičnije glasove radi izvođenja svojih manevara. Tu su okolnost uostalom uočili zagre-” bački berzanski krugovi i u interesu prodavaca i kupaca predlagali, da se trgovina potvrdama prenese sa crne berze na redovnu — zakonsku. Ta mera po sebi nije bila izvodljiva, ali je motiv bio potpuno opravdan. ~

Neorijentiranost publike dostigla je vrhunac u činje: nici, da se potvrde-po članu 11. plaćaju čak i po 30%.

Istovremeno smo mi bili upozoreni na to, da se potvr-|

dama po članu 10., koje su prestale važiti na dan. 17. „marta, trguje i dalje. U prvi mah-·nismo verovali toj vesti, ali kako je ona došla sa više strana, to smo smatrali za dužnost da se raspitamo a naročito o motivima | toga neuračunljivos# postupka od strane kupaca. Našli smo jednog prijatelja koji je i sam trgovao potvrdama i kome je, kako smo čuli ostala izvesna. količina u rukama. Razgovor, koji smo imali s njim, saopštili smo u prošlom broju »Narodnog Blagostanja«. On. je tvrdic da je i posle 17. marta plaćan porez tim papirima. Mi smo mu odgovorili da je to apsurd. Naš je prijatelj tako malo bio ubeđen ıi ono što nam je saopštio, da je od-,

mah krenuo dalje, dobacujući nam neke nedovršene rečenice. Mi smo tu verziju reprodukovali jedino u cilju da pokažemo, kakvim se sve argumentima operiše na crno] berzi. i

Taj apsurd bio je jedino objašnjenje moliva ·za trgovanje potvrdama, do koga smo mi mogli doći. Naši su čitaoci očekivali od nas ma kakvog objašnjenja. Oni to očekuju i danas, jer smo dobili poslednjih dana više pripita o potvrdama po članu 10., sa kojima se trguje

· sada javno, o čemu služi kao dokaz sledeći oglas u jed -

nom beogradskom listu od 27. t. m.

Потврде ратне штете

по чл. 10. тш 11. најбоље плаћа КОНТИНЕНТ“ _Трговачко ком. друштво У Београду, Књ. Љубине 7. 2765 Tem, 50 49. 4-5

|

Mi ni sad nemamo ništa drugo da izjavimo, do to. da su te potvrde bez ikakve vrednosti ı da ne postoji nikakva upotreba za njih. Odnosno verzije, da se njima može platiti porez, sam naš prijatelj, koji je učinio ovo saopštenje, zamerio nam je za objavu razgovora u če-· tiri oka. On nam |e sam naknadno potvrdio, da je naše gledište o apsurdnosti takvog tvrđenja potpuno osnovano i da se on sam uverio, da nije tačna pronošena vest, da je.još-:18. marta porez plaćan ovim potvrdama.