Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 249
19. април 1930. пне Винарска криза, о којој се у привредним круговима у последње време много расправљало, бацила је у велику бригу многе продуценте. Тражио се излаз из те кризе, чинили су се предлози; између осталог апеловало се и на државу : да се што веће количине вина купују за војску. Као што је познато, рђави примери кваре добре навике. Тако H овај апел винара није остао усамљен. „Занатлија“ од 6. 0. м. донео је чланак о кризи наших опанчара. У њему се, поред осталог, налази тврђење да пресни опанци утичу неповољно на опанчарску коњунктуру. Потстичу се опанчари на апел на државу. Наиме, писац поменутог чланка мисли, да би се та криза најлакше отклонила ако би држава увела ношење опанака у војсци. Бар за време летњих месеца, кад је лака обућа врло згодна за штрапаце које војници имају да поднесу. Поред забране продавања пресних опанака, то би најлакше отклонило кризу.
После вина — опанџи
(РАИ КМ нет ти БааЕ ЕЕЕ.
Стара је ствар, да све привредне гране чим западну у кризу, упиру очи у државну касу. Исто тако је познато да све те привредне гране, свака за себе, живе у уверењу, ла је држава дужна да баш њих помогне. За то се наводе разлози, који би говорили у њихову корист. Што се тиче опанчара и њихове кризе они имају једно преимућство над осталим занатима: опанак и шајкача су два наша национална симбола. Стога су се ваљда опанчари и одлучили да се 06рате држави за помоћ, вероватно ношени мишљу: да ако пропадну опанчари, нестаће и опанака. А држава свакако неће дозволити да пропадну те националне светиње.
|
Сведоци смо једног развоја у Немачкој, каквог свет одавно није видео. У року од годину дана тамо су аграрне царине „мењане“ т. |. подизане ни више ни мање него четири пута, и то последња два пута у размаку од 14 дана. После тек завршене конференције о царинском разоружању, на којој се једва успело донети резолуција, да се бар постојећи царински ставови не повисују, вова немачка влада ступа на позорницу уз трештање нових царина на пољопривредне производе. А то није никакво чудо када се зна, да је портфељ министра исхране поверен председнику. сељачког савеза Шилеу. Он је одмах, пошто је ступио на власт, објавио свој програм о заштити пољопривред“, који носи све одлике једног до сада невиђеног протекционизма. Довољно је пустити да говоре факта. Шиле стоји на принципу покретне царине, која се аутоматски мења према покрету цена. Царина на пшеницу и пиварски јечам има да буде онолика, колико је потребно да се цене ових продуката стално одрже на 260 марака по тони ; код ражи и зоби утврђена цена износи 230 марака. Ово не значи ништа друго, него да немачка влада може те царине неограничено повишавати.
Лудило протекционизма у Немачкој
KoKo —
Код царинског става за свиње, влада има слободу да га одреди у границама између 18 и 36 марака за 100 кг. Царина на маст се повећава од 8 на 12, на сланину од 14 на 20 марака. Царина на брашно износи двоструки став на жито, плус 1,40 марака. Царински став на јаја упетостручен је од 6 на 30 марака за 100 кг. Најзад је заведена царина и на онај контингент аргентинског меса од 50.000 тона, који је Немачка годишње увозила, како би се сиромашније становништво могло снабдети јефтиним месом. Као директна субвенција служе увозни цертификати, чију укупну вредност одређује влада по своме нахођењу.
Ово су главне црте г. Шиле-овог аграрног програма, како га је он предложио и како га је влада примила. Ми ћемо имати прилике да се у једном опширнијем чланку још једном вратимо на ову овако вођену аграрну политику у Немачкој, која код индустрије наилази на најоштрију осуду и која за Немачку значи отказивање свих трговинских уговора.
Брига за пољопривредом толико лежи на срцу T. Шиле-у (који је министар исхране и пољопривреде, а зову га министар за исхрану пољопривреде), да је за што сигурније спровођење својих мера захтевао потпуну самосталност. Ово је пак била једина жеља, коју му влада није могла испунити. кризе потпуно погрешан.
Ми сматрамо, да је овај начин лечења пољопривредне
паници инервисан
Г. Д-р Светозар Пешић, лекар, објављује у „Политици“ писмо швајцарског професора д-ра Бакмајстера, у коме овај изјављује, да још није ни покушао лечење „Сотозином", који му је предао једног дана г. Д-р Маргетић. Извештени смо да у кругу лекара влада велико незадовољство против сотозинаца. Сад је још остало да видимо, ко је крив зато што је међ болеснике од туберкулозе унесен без потребе толико велики потрес.
Слава и крај „Сотозина“
e zzR—KKKEKE= o
rar m ri r НЕ
Објављен је закон, којим се овлашћује Министар трговине и индустрије, да оснује друштво за извоз земаљских производа. Целокупна организација, као и сам циљ друштва у колико самим насловом закона није одређен, имају се утврдити у самом статуту. Друштво ужива многобројне олакшице и повластице, ослобођено је свију пореза и такса, како државних тако и самоуправних, тако исто и купони од његових акција као и 06везнице. Управни одбор друштва, чији се број има одредити тек статутима, састоји се поред чланова изабраних збором акционара, још из по једног представника Министарства Трговине и индустрије, Министарства саобраћаја и Министарства финансија. А у Надзорни одбор постављају Министар трговине и индустрије и Министар финансија по једно: представника, — вероватно такође поред осталих чланова изабраних на збору акционара. Друштво има право да издаје обвезнице после претходног одобрења од стране Министра финансија. Министар трговине и индустрије има право надзора преко сталнога комесара, чија награда пада на терет самога друштва, а комесар пак мора бити чиновник Министарства трговине и индустрије. Право надзора Министра трговине и индустрије врло је широко. Слично је прописима у закону о Народној банци. У исто време је стављен на расположење Министру трговине и индустрије кредит од 50 милиона динара за ту сврху. Не види се из закона, колика ће бити главница друштвена, а сам закон прописује само толико, да ће из тог новца Министарство уписати и уплатити извесан број акција. У случају да штогод претекне од 50 милиона, одобрава се да Министар трговине такође употреби на помагање тога друштва у другим облицима. Трошење овог кредита од 50 милиона динара не подлеже прописима закона о државном рачуноводству, већ Министар трговине са Министром финансија уз одобрење Председника владе, може издавати налоге.
Привилегисана извозна компанија
петине a Ir ri ya Rn
Нарочито треба истаћи да се из закона не види, да ли је ограничен круг лица, која могу постати акционарима тога извозничког друштва. |