Narodno blagostanje
19, април 1930.
— Обрачунски завбд загребачке берзе проширује своје пословање и на послове у роби. Године 1924. основала је загребачка берза свој обрачунски завод, преко којег се је одвијао сав посао у ефектима. Овај завод вршио је и клиринско изравнање новчаног промета загребачких банака, те је н. пр. његов прошлогодишњи обрт износио око 19 мили: јарди динара. Ових дана завршен је и рад око припремања за пословање робом, пре свега у стандардизираним артиклима (пшеница, кукуруз, јечам, пасуљ, раж и т. д) за промпт или за терминско лиферовање.
— југословенска хранилница и посојилница у Цељу, задруга са ограниченим јемством ступила је у ликвидацију.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Управа монопола је откупила од загребачке општине зграду творнице дувана, за 7 милиона динара. Тај ће новац општина употребити на зидање трију основних школа.
— Министарство финансија издало је распис, о поступку за држање кафе и чаја, подложних накнадној наплати царине, у просторијама сопственика. Те просторије се третирају као транзитна складишта, која стоје под кључем дотичног финансиског одељка, док сопственик не плати дужну царину. Распис прописује све процедуре које су у вези са том наплатом и са преносом робе.
— Између француске владе и шведског треста жижица склопљен је споразум, по коме ће Француска добијени 32јам од 75 мил. долара по 2% из 1928. године, вратити пре истека рока.
— Француски Сенат је са 270 против 17 гласова примио буџет за 1930. годину.
— Турска влада донела је одлуку, да се са 1. мајем укида државни монопол на шећер.
— још о немачким репарацијама. Ми смо још у прошлом броју саопштили мишљење известиоца финансијског одбора француског сената о питању мобилизације немачких облигација. Нама је жао што не можемо репродуцирати цео говор г. Шарла Димона, јер је врло интересантан. Г. Димон је између осталога казао, да за Француску не би било веће катастрофе, него кад би се успело да се оствари оно, што је пре три године био национални савез, на име, да се мобилизирају одмах свих 50 милијарди франака, колико је У капиталу изражено француско учешће у репарацијама. То би унело пустош на француско новчано тржиште и довело министарство финансија и француску Народну банку у највећу неприлику. Француска би то употребила на отплату свог државног дуга, и тиме би ушле у народ огромне суме капитала, тако да би се потпуно изгубила каматна стопа. У Француској треба да се избегава свака мера, која би појачавала обилност на новчаном тржишту. Због тога Француска треба да бежи од мобилизације немачких репарација.
— Једна врло интересантна судска одлука. Ми смо редовно извештавали читаоце о судбини спора између Грчке државе и ималаца облигација железничке пруге Солун—Битољ у износу 60 милиона динара из 1893. године. Ту је пругу, као што знамо, примила на себе Грчка и она је дужник по тим облигацијама. Швајцарци су тражили валоризацију тих облигација, и како грчка влада није хтела да чује, то су они успели да издејствују преко швајцарских судова прве инстанце забрану потраживања грчке владе код швајцарских банака у износу од 1 и по милион франака.
На жалбу грчке владе вишој инстанцији донесена је пре неколико дана одлука, којом се ништи та забрана с позивом на принцип, 'да стране државе уживају потпун имунитет и да имање страних држава не може по основним принципима међународног права бити предмет забране.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
|
Страна 251
— Немачка је примила прву траншу (50 милиона долара) из дисконтованог шведског зајма, коју је немачка Царевинска банка примила еп Бос. Пошто држави тај новац пре средине маја није потребан, то ће га она у међувремену употребити за редисконт меница Царевинске банке и других новчаних завода.
— Румунија је повисила царину на шећер и то на кристални шећер на 20 леја, а на шећер у коцкама на 25.50 леја.
— Прорачун дравске бановине, који је био одобрен од стране Министра финансија, изгледа овако:
Приходи :
Државне дотације 30.886.622 дин.
Принос банских подузећа 1.833.864 |, Таксе и намети 85.680.000_,, Разни приходи 17.661.800,„
Укупно 136.062.286,,
Издаци :
Централна управа 11.904.249. ,„ Пољопривредно оделење 14.337.8/1 ,„ Техничко оделење 31.028.479 ,, Просветно оделење 8.891418. „ Соц. пол. и здравље 41.351.189. „ Трг., обрт и индустрија 3.483.303 , Аграрне операције 12.000 ; Разни издаци 13 281 1 >, Разни издаци 13.281.286. „
Укупно 136.062.286,
Прорачун банских предузећа показује 29.34 милиона издатака и 31.17 милиона примања. Највећи доходак даће трошарина на алкохолна пића (35.8 мил. дин.) и 40% прирез на држ. непосредни порез у износу од 30.8 милиона динара.
КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ i
— Град Копенхаген закључио је зајам од 25 мил. круна (око 375 мил. дин.) по 4 и по од сто на 30 година. Емисисни курс 95%.
У Љубљани је 12. 0. м. пуштена у саобраћај нова калорична електрична централа, која располаже са 6.600 Н. Р.
— Дугорочни зајам немачке вароши Штутгарт. Ових је дана склопила управа града Штутгарта један дугорочни зајам од 12 милиона марака (162 милиона динара) и то са једним овећим немачким банкарским концерном. Како се јавља, услови су повољнији но што су били они, по којима су добивали у последње време зајмове вароши Берлин, Келн и Франкфурт. Каматна стопа биће између 8% и 9% а предвиђена је и доцнија консолидација. Рок зајма је вишегодишњи. ИНДУСТРИЈА
—_ Ових дана основано је у Паризу друштво „Зостете des Forces Motrices du Jura et des Alpes” y3a учешће индустријске групе „Шнајдер—кКрезо и банке „Лазар Фрер"“, са акцион. капиталом од 150 мил. фр. који може бити повишен на 300 мил. без претходног сазивања главне скупштине. Циљ новооснованог друштва је изградња водених снага у заједници са фирмом „Епегаје Electrique au Ећопе « Јша", која такође припада групи Шнајдер—Крезо, тако да ће капацитет ове групе моћи да достигне ! милијарду к. В. M. годнишње.
— У француској је усвојен закон, по коме се речју „свила“ у будуће смеју означавати само производи праве свиле.
— У Љубљани основана је фабрика „Свилроб“" за израду свилених и полусвилених фабриката са капигалом од 120 хиљада динара.