Narodno blagostanje

26. април 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 265

a ==e===zz==

После једне периоде наглог полета, американска индустрија аутомобила показује јасне знаке застоја, да не кажемо назатка. О томе говори последњи извештај Сепегај Могол5 Когроганоп за 1929. годину.

Застој у просперитету код General Motors Corporation

E KKKKCGiEKKKKR =

Застој је код General Motorsa nOdeO у другој половини 1929. Док је продаја дотле стално расла, за последњих 5 месеци прошле године она је опала за читавих 10% према истом добу 1928. године. Нарочито је опала продаја великих и скупљих кола, док је продаја теретних порасла за 30% а малих путничких за 6%. Целокупан обрт код Г. М. К. био је у 1929. години само за 3% већи но 1928. године. Бруто добит опала је од 366 на 337 милиона долара а чиста добит (по одбитку приоритетске дивиденде) од 263 на 236 милиона. Премда је добит опала, дивиденда није у истој сразмери снижена (од 3,8 на 3,6 долара по акцији од 10 долара), пошто на расположењу стоји специјалан резервни фонд за дивиденду.

Сепега] Могог5 се не ограничава само на производњу аутомобила у Америци, већ је успела да и у Европи задобије меродавног утицаја. Тако је она пре кратког времена откупила 80% акција аутомобилске фабрике Адам Опел у Риселсхајму а и Фиат се налази у њеној интересној сфери. Осим тога Г. М. К. суделује са 40% код фабрике за израду аероплана Фокер, затим код фабрика за израду аутомобилског прибора, а производи и апарате за хлађење и за централно грејање.

За ову годину продукциона политика General Motorsa не иде више за проширењем тржишта, већ за изграђивањем већ освојених тржишта у 18 ванамеричких земаља.

Овај застој у експанзији Г. М. К. може се сматрати као знак, да је врхунац конјунктуре у америчкој индустрији аутомобила пређен.

Kme

Оскудица у животним намирницама за време Светског рата, а нарочито у централним државама многе је људе и жене учинила пољопривредницима. Било је земаља, у којима је била бачена лозинка: Сваки је свој земљорадник.

Џов Цинцинат и дупло кКњЊиговодство

e =I—=z==Z=Z-TzZzKe==

Пољопривреда има од вајкада извесне дражи, она је од вајкада привлачила варошане, људе који са њом ничега нису имали заједничког.

Цинцинат је напустио положај сенатора у Риму да сади купус у селу Ноли са речима, да воли бити у Ноли први, вего у Риму други.

На седмом конгресу Привредника у Београду такође је пала реч, да се сваки треба да бави по мало и пољопривредом. Многима савет није био на одмет, али не из економских, већ из здравствених разлога. Сваки занат тражи знање, не може се ни један занат да обавља без претходне спреме. Пољопривреда спада у ред економске делатности, за коју је потребно много више знања него за многе занате. За поједине занате постоје у најгорем случају или ниже, или у најбољем случају средње стручне школе. Не постоји универзитет за занате. У последње време се показало, да је чак посећивање

Пољопривредног факултета недовољно за оспособљавање ч0века за успешно деловање у пољопривреди, већ да је потребна поред тога и двогодишња пракса.

Кад би једном свршеном правнику пришао да га обрије човек, који никад није узео бријач у руке, вероватно да би мними берберин јевтино прошао, ако би добио само једну ћушку. Један свршени правник, варошко дете, чиновнички син, који никад није имао ни педља земље, после свршене школе узео је у околини Београда 16 хектара земљишта под кирију и уложио 300 хиљада динара свог новца и још повукао извесну суму на кредит и одао се пољопривреди. Небројено је много случајева, и у прошлости и у садашњости, да се човек од књиге, варошанин, одаје пољопривреди и то најчешће у виду градинарства. — али у споредном занимању сва су та дилетанска газдинства дефицитарна. Ми познајемо једнога бившега министра који као дилетант у околини Београда o6= рађује башту са резутатом, да његов спанаћ кошта 30 дин. 1 кг. кад је на пијаци ! динар.

Најмлађи земљорадник. у околини Београда потсећа нас на богатог сељака и његова сина ђака, који се вратио о ферију из вароши на село. Па никако није могао да пронађе, како је могла доћи говођа балега на греду, која се налазила на тавану од штале. |

Ми ни тренутка не сумњамо, да ће најмлађи земљорадник у најкраћем року погубити сав капитал или највећи део уложеног капитала.

А као круна разочарења биће потсмех сељака, који су у томе страшни и немилосрдни.

вевимвитревеин титана еннеевоа етен)

Реч је о разбојницима. Већ

O i ПИ 56 5 је доста писано о подвизима еневи ни у Лондону, ве чикашких разбојника према у Чикагу

којима је полиција, изгледа, лемоћна и ми се не бисмо више враћали на ове старе приче из хиљаду и једне ноћи. Али два последња подвига њихова, превазилазе све што је до сада било познато у историји криминалистике. Први од ова два подвига чикашких разбојника није био уперен ни против каквог имања нити какве личности, већ по својој природи пре спада у област политике и политичке економије. Наиме ради се о томе, да су се 17. о. м. у вече у једном чикашком хотелу састали Ал Капоне и Моран, вође двеју разбојничких банди које су се до сада бориле о превласт на чикашком „тржишту“ а међусобно убијање између чланова ових двеју дружина није сматрано као средство нелојалне конкуренције. Али као што то већ бива у привредном и политичком животу, после једне периоде међусобног такмичења и истребљавања, долази до споразума. Тако су Ал Капоне и Моран решили : 1. Да се при међусобним борбама између чланова обеју дружина више не употребљује оружје ; банде ће носити само онолико оружја, колико је то потребно за њихову личну одбрану. 2. Цео град Чикаго поделиће се на два дела, на две интересне сфере, резервисане свакој од ових двеју дружина искључујући на тај начин даљу конкуренцију међу њима.

Други догађај који вреди напоменути је тај, да је први плод овог споразума била пљачка једног поштанског авијона, прва похара ове врсте на свету.

вири ривера невин a

Оснивачи: Вапаџе Оботапе, Вапаче де Рата е! дев аув-Ваз, Societe Financiere d'Orient

унинанинннни

аншинининивинининннинаннимканнанинивннинниланниланннинн нн~

серанцуско-Српска Банка Кашта Фран. 20,000.000

Обавља све банкарске послове

adidas Wislu Wis|w s Miss s sisu u a sss kulu x sum | sus sis Sim nie 5 S Bis}R am sin

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

вакнининвтоџи