Narodno blagostanje
~
Страна 266 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __Bp. 17 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА НОВЧАРСТВО =— Сеђета Могот Сотрану постигла је 1929. године
— Концентрација у словеначком задругарству. Између Звезе словенских задруга у Љубљани и Задружне звезе у Цељу воде се преговори о евентуалној фузији; изгледа да је то већ готова ствар.
— Опадање вредности мађарских приватних хартија од вредности износи за последње две године скоро 25%. Израчунато је, да су акционарска предузећа, чије хартије од вредности су нотиране на будимпештанској берзи у 1927. години претстављала вредност од 1470 милиона пенга. За време последњих двеју година тај се износ повећава још и за 133 милиона пенга, за колико су се повећале главнице. Крајем децембра 1929. године пак укупна вредност не износи више 1470 милиона плус 133 милиона пенга, (укупно „1603
_ милиона пенга), већ само 1229 милиона пента, Једино хемиска индустрија не показује губитака ; индустрије животних намирница показују пад од 59.3%, петролеумска индустрија 55.6% и т. д. Код банака износи смањење вредности 7.5% а код штедионица 7%.
— Код „Бугарске кредитне банке" догодиле су се неке неисправности, због којих је Бугарска народна банка одредила једну комисију да испита стање поменуте банке.
Говори се о пасиви од 7 милиона лева. Директор банке je
побегао у иностранство.
— Између »Пгегдлетфанћ« и »Ргенцепћајтек вођени су преговори за оснивање једног заједничког института за кре_дитирање занатлијских кредитних задруга, али је тај покушај остао без успеха услед начелних размимоилажења приликом преговарања.
— На Њујоршкој берзи се озбиљно говори о фузији Морганових банака : Сиагапи Ттизг Со., ВапКељ Ттизг Со., и Ме“ York Тгазг Со. Вест о томе деловала је на акције појединих ових банака веома повољно и оне су скочиле: код прве за 38 поена, код друге за 7, код треће за 6 за један дан. Овом би фузијом целокупна актива нове банке износила 3,23 милијарде долара а депозити 2,2 милијарде. (Код скоро фузиониpaHe Chase National Bank—Hquitable Trust Co. — Interestate Trust Со. актива износи 2,8 милијарде а депозити 1,9 милијарде). Пошто новофузионисана банка неће имати довољан број филијала, мисли се даће у фузију ступити и Њујоршка Сога Exchange Bank and Trust Co.
— Република Чиле добила је зајам у висини од 550.000 енгл. фунти по 7% од једне групе европских банака, међу којима се налазе Вишзећ Еогејап and Colonial Corporation H AngloFrench Banking Согроганоп. Купони се исплаћују у фунтама, шв. францима и хол. форинтама.
— У Лондону се говори о зајму од 20 милиона фунти, који би једна енглеско-американска банкарска група дала аустралијанској влади за потребе њене валуте.
— Италијанска банка Вапсо Маз-Кођ у Риму пала је под стечај. Била је то једна немачко-талијанска породична креација, која је имала главницу од 10 милиона лира. Као узрок стечаја наводи се, да банка није хтела пристати на фузију, коју је тражила талијанска влада и због чега су јој били отказани есконтни кредити од стране Вапса 4'ПаПа.
— Четири највеће чехословачке банке (Живностенска, Ческа есконтна, Ческа индустријска и Ческа уједињена банка) заједно показују за 1929. годину следећу слику (у милионима 4. к.) : дужници 11121 (-- 651), менични портфељ 1636 (— 41), ефекти 1200 (— 39) ; сопствена средства 1877 (— 77). Чист добитак 136 (-— 2), дивиденда 9,87% (непром.).
обрт од 17], милијарде и зараду од 248.3 милиона долара (у 1928.: 1.46 милијарди одн. 276.5 милиона).
— Рота Мојот Сотрату, Берлин: Акц. капитал 15 мил. марака; чиста добит у 1929. 2,15 мил. м.; дивиденда 10%.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Зајам од 20 милиона динара за електрификацију дравске бановине. Завод за осигурање радника у Загребу одобрио је, на жељу дравског бана, зајам од 20 милиона динара бановинској електрани у Завршници за проширење електричних мрежа по целој дравској бановини. Зајам се има исплатити у месечним ратама, према потреби, а за време од две године.
— Подела покретне имаовине бивше рашке области. Пошто је бивша рашка област подељена на дринску, моравску и зетску бановину, то се је њезина покретна имаовина, која је процењена на 1.176.000 динара, поделила : зетска бановина добија материјала у вредности 638 хиљада, моравска 915 хиљада а зетска 223 хиљада динара.
— Сноуденов финансијски програм. Радничка влада у Енглеској поднела је парламенту свој први предлог буџета из кога се види, да предвиђени расходи надмашују приходе за 42,3 милиона фунти, рачунајући ту и дефицит од 14,5 милиона из прошле буџетске године. Министар финансија г. Сноуден дао се на тражење нових извора. Као прву меру он предвиђа повишење порезе на доходак од 4 на 4 и по шилинга по фунти, од чега се очекује приход од 24 мил. фунти. Затим се има повисити Т. 38. »гшлах« на велика имања за 25%. Од повишења порезе на наследство од 40 на 50% имало би се добити даљих 7 мил. фунти. Најзад се има повнсити трошарина на пиво са једним пенијем по галони.
— Мађарска влада је ратификовала споразум постигнут 28. маја 1929. године са групама немачких, холандских и швајцарских ималаца мађарских обвезница из година 1913. к 1914. о исплати купона чији је рок исплате био пре 26. јуна 1921. год., односно пре 1. јула 1919. године за доспеле купоне и амортизоване обвезнице из године 1895. Исплата ће се извршити у облику благајничких записа.
— Конфликт између владе и скупштинског одбора за царине у Француској избио је због тога, што одбор није одобрио повишење царине на аутомобиле у оној мери, у којој је то влада тражила. Како је пак влада по сваку цену хтела да спроведе своје мере, то је она свима царинским властима упутила циркулар, у коме им даје упутства за утврђивање нове основе при процени вредности аутомобила (царина износи 45% ад удогет). Том модификацијом у одређивању вредности, влада је хтела да индиректно дође до оне заштите, коју царински одбор није хтео директно да одобри. Тврди се, да је одбор наложио влади да овај циркулар повуче.
— Грчка влада је одлучила, да уведе монопол на шећер. Грчка увози годишње око 70 хиљада тона шећера, па ће у будуће читавом том трговином руководити сама влада. Против те владине намере појавила се је јака опозиција, која наводи пример Турске владе, која је, као што смо то раније објавили, укинула монопол на шећер, пошто је донео држави врло слабе финансиске користи.
= Ј. П. Морган и Ко. даће држави Њу Јорк зајам од 31,55 мил. долара, по 4%. Емисиони курс 102,08%.
— Енглеска влада је поднела парламенту предлог да се извозни кредити и повластице, које престану важити у септембру 1931. године, продуже до 31. марта 1935. године,