Narodno blagostanje

"26. април 1930. Пи — Аустриски државни завршни рачуни за 1929. годину показују следећу слику: издаци износили су 1037.60 милиона шилинга, а предвиђени су били са 1049.19 милиона. На инвестиције, за које је у буџету било предвиђено 213.65 милиона, утрошено је 147.91 милиона шилинга. Укупни приходи били су предвиђени са 1083.75 милиона, док су остварени приходи износили у 1920. години 1196.06 милиона шилинга (9575.68 милиона динара). _

— Швајцарска влада известила је међународни суд у Хагу, да су директни преговори са француском владом о стварању једног новог уговора о женевској слободној зони, остали безуспешни. Овим швајцарска влада напушта диплеоматске преговоре и припушта решење хашком суду, који ће ствар узети у претрес 30. 0. M:

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Бањалучкој општини одобрила је Државна хипотекарна банка. дугорочни зајам од 15 милиона динара. Од тог зајма употребиће се 6 милиона динара за калдрмисање улица.

__У Сплитској луци започети су радови на грађењу лукобрана, и постављању нових дизалица. Радови ће трајати око две године и на њих ће се утрошити до 10 милиона динара.

__ По новом закону о изменама и допунама закона о државној трошарини, Београдска општина има право да наплаћује бановинску трошарину. Предмети који су обухваБеви и стопа јесу: пиво 60 дин. од 100 литара ; вино 100 дин. од 100 лит. ; вино преко 12 гради 200 дин. ; ракија, ликери, алкохол 5 динара од хектолитарског степена.

— У Италији је укинута општинска трошарина, која је јако отежавала промет. Путник, н. пр. који је при улазу У

· Италију платио увозну царину, морао је при излазу из ставице поново да плати трошарину. Али овај систем општин"ске трошарине није само од сметње, већ и скупо стаје. Израчунато је, да трошкови око овог система чине преко 18% од прихода. Новом реформом оћштинска трошарина је укинута а на њено место повишена је државна трошарина и увозна царина за неке предмете, тако да се у оптерећењу потрошача ништа не мења. Пошто општине на тај начин губе један извор за своје приходе, то ће им држава давати 375 милиона лира годишње.

__ Познати наш сликар Добровић тужио је Новосадску општину за исплату од 240.000 динара, коју му она дугује на име хонорара за израђене слике Д-р Светозара Милетића и Полит-Десанчића. Новосадска општина му хонорар није одмах исплатила, с мотивацијом, да градски буџет још није готов. Грађанско оделење новосадског окружног суда нашло је, да се Добровић не мора обазирати на унутарње послове општине и да има право да му се награда одмах исплати. Новосадска општина поднела је жалбу против ове пресуде.

— Град: Анверс решио је да са National City Bank of Меу Јогк закључи један 5%-ни зајам од 12 милиона долара на 30 година.

— Берлинско градско предузеће електрицитета склопило је у Њујорку зајам од 15 милиона долара (850 милиона

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 261

динара). Зајмодавац је банка РШоп, Кеада : Со, каматна стопа је 6%, емисиони курс 90% а рок зајма 25 година.

ИНДУСТРИЈА

— Познато немачко индустриско предузеће Фридрих Круп А. Г. из Есена, основало је у Амстердаму ново. предуасће са главницом од 7.5 милиона гулдена (165 милиона динара). !

— На скупштини Савеза индустријалаца за прераду меса у Краљевини Југославији одржаној 10. о. м. у Београду, изнето је зло стање у коме се та индустрија налази. Од 1923. године до данас, обуставило је рад или пропало д великих предузећа ; само још 5 предузећа извозе своје продукте али наилазе на велике тешкоће на страним тржиштима у главном због тога, што све земље, у које извозимо, гледају да унапреде своју властиту прераду меса. Савез апелује на државу, да му она олакша положај и осигура даљи опстанак.

— У Немачкој се употреба угља у праху у ложионицама све више искоришћује. Сада се чине покушаји за проширење употребе овог угља и у локомотивама.

— Радници у енглеској индустрији вуне ступили су у штрајк, пошто нису пристали на смањење наднице.

__ Чехословачка индустрија пољопривредних машина, која је ових дана одржала своју годишњу скупштину у Прагу, извештава, да је због депресијације у пољопривреди знатно била смањена куповина пољопривредних машина.

__ стег Биг ата Роџер бо. изјавила је, да неће суделовати у истраживањима петролејских извора у доњој Саксонској, која предузима друштво North European Oil Co., пошто су се стручњаци неповољно изразили о вредности ових истраживања.

—_ Атетћап Тејејоп апа Telegraf Со. повисује свој акцијски капитал од 1381 милион на 1616 милиона долара у циљу изградње својих предузећа.

— Удружење енглеских рудара је отклонило компромисни предлог рударских подузетника, да се 1 и по-сатви радни дан промени у 45-сатну факултативну радну недељу.

— Између двеју највећих европских концерна за производњу вештачке свиле, италијанске „Зпа Мазсоза“ и франуског »боје де СћапПоп« склопљен је уговор о контингентирању производње.

— Италијанска фабрика авиона „Капрони“ преузела је од једног чехословачког предузећа у Харзанлику у Бугарској фабрику авиона у којој ће се израђивати талијански апарати. Ново је предузеће преузело изградњу авиона за бугарску војску.

— Тонфилм. Између водећих немачких (Капе т Ксћептејзкег —- Тобе —- група) и француских (Геоп Gaumont, Louis Aubert — Егапсо— Еп, Кад о—Спета, Сопишпзопга) предузећа за израду тонфилмова, потписан је ових дана у Паризу уговор о размени патената и искуства у продукцији.

— Фирма Јулиус Бергер, која је пре рата и у Србији била преузела јавне радове а која данас поред Немачке гради железнице у Турској и Персији, закључила је 1929. пословну годину са добитком од 2,09 мил. марака (сопствена сретства износе 10,45 мил. M.).

DECCIKIO TE АЕ TIE II o IE IT II IBI IT TI Im E АБА ao TT II IA II IT IU IT JE. U.

Ддргжавна

Бенка

на обвезнице Ратне штете ПО 220'— дин, од комада PIO “Tea DEE, са 8', годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОНТУЈЕ

ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ

менице новчаних завода са

8%, камате нето.

KER i aa ala

| o| cz» <=» => | => «m» cu» | <> «z> «m» | <=: <

a jr Yh ya e 4 Koha | 6 Ka a a aa a a OI O 7 lazes > ee } < eo <= | <= == =