Narodno blagostanje

26. април 1930.

НОВА АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА :.

_ — У Савској бановини одобрен је оснутак следећих дионичких друштава : Сета-Лана индустрија текстилне робе д. д. у Загребу, основано је с дионичком главницом од 1 милиона динара. Оснивач је Текстил д. д. Друштво ће на Завртници подићи фабрику трикотаже и свиле.

__ Босанска пољопривредна индустрија д. д. У Загребу, оснива се с главницом 4 милиона динара. Друштво је преузело творницу шпирита у Брчком, а оснивачи су велеиндустријалци Владимир Арко и Петар Теслић.

__А. Г. Б-тканине, д. д. у Загребу. Француска фирма свилене робе основала је у Загребу друштво с капиталом од 6 милиона динара. За сада би се друштво ограничило на трговачко пословање, док се касније има подићи у Загребу и фабрика свилене робе. |

___- Љуштиона риже д. д. Загреб. Друштво подиже на Сушаку љуштиону пиринча с капиталом од 4 милиона динара. Оснивачи су Едуардо Пољак, Речка и Југославенска банка у Загребу.

— Југословенска привредна банка основана је у Глини с главницом од 500.000 динара. Оснивачи су Српско-сремска банка у Руми у заједници с неким трговцима из Глине.

— У регистар трговачког суда у Загребу је уписана фабрика конфекције „Тигар“, ком. друштво и фабрика кожа Алкалај и Мајер, Загреб.

—- фабрика јута и конопља а. д. у Београду подиже у Бачкој Паланци велику творницу за јуту и апретуру за конфекцију врећа.

— Пруга д. д. за господарске и индустријске железнице у Загребу повисује главницу од 4.5 на 6 милиона ди нара издавањем 30.000 акција од 50 динара номинале.

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА А. д. за водоградње и бушења у Београду, 18. маја. — Прва Суботичка парна циглана и творница цементне робе д. д. у Суботици, 4. маја. — Пољопривредна и заложна банка д. д. у Суботици, 2. маја. — Шумско-индустриско предузеће Добрљин— Дрвар у Добрљину, 11. маја. — Хрватска кредитна банка д. д. у Сухопољу, 4. маја. — Војвођанска ливница д. д. у Новом Саду, 10. маја. — „Јасеница“ а. д. за оправку и конструкцију железничких вагона у Београду, 26. маја. — Т. т. Рекорд—Ердеш д. д. за трговину и индустрију у Новом Саду, 4. маја. — Акционарско осигуравајуће друштво „Вардар“ у Београду, 31. маја. — Фабрика порцулана и мајолике д. д. у Новом Саду, 5. маја. —

РАЗНО _ — За довршење радова око нове поштанске зграде у Београду, влада је одобрила кредит од 5 милиона динара. — Дравску бановину посетило је прошле године 52.810 лица, од чега је 66,8% било Југословена. Од странаца највећи део, т. ј. 10,1% отпада на Аустријанце, затим до-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

лазе Чехословаци са 5%, Мађари са 4,2%, Немци са 1,1%.

Страна 269

— На годишњој скупштини трговачких намештеника расправљано је о њиховом тешком положају, нарочито у случају болести и старости. Ни једна социјална институција није постојала до сада, која би им пружила помоћ у тим случајевима. Стога је пао предлог да се питање осигурања што пре реши, и да се оно по пројекту пензионог завода у Љубљани, прошири на све категорије намештеника у целој _ држави.

— Паразитно функционерство. На годишњој скупштини Савеза обућарских мајстора у Загребу, констатовано је, да каса савеза има дефицит од 11.000 динара. Сав је новац утрошен на издавање стручне ревије. Како и иначе одзив чланова у погледу плаћања није био задовољавајући, то је донета одлука да се издавање те ревије обустави. Нама изгледа, да се је у редове Савеза био увукао какав интелектуалац-паразит, који је своје литерарне амбиције задовољавао улозима простодушних занатлија. Према данашњем стању занатлија, укидање те ревије може се подвући као добит, и те је требало учинити много пре.

— Француски парламенат решио је да се забрани коцка у свима касинама у околини Париза. -

— Приликом последњег земљотреса у Грчкој погинуло је двадесет особа а већи број је тешко рањени то највећим делом у црквама. У једној спартанској цркви срушио се торањ а у пирејским црквама повређено је више особа због панике.

— Француски парламенат ове године није имао ускрњи одмор, како би по владиној жељи што пре завршио са дискусијом о снижењу пореза и о изменама социјалног осигурања. — Ћерка Лојда Џорџа, која је либерални посланик, одржала је ономад свој први говор у Доњем дому. Овај догађај је био од великог друштвеног значаја, а говори се, да се говор одликовао великом духовитошћу. Сва су седишта била заузета а међу слушаоцима се налазио и сам пред“ седник владе г. Макдоналд.

— Број незапослених у Бечу који примају потпору од аустриске владе снизио се је у првој половини априла за 3692 лица на 83.363 (у прошлој години а у одговарајуће време за 5800 на 72.300).

—_ Смањење броја незапослених у Немачкој. Према стању од 15. марта о. г., број незапослених у Немачкој, који примају потпору од стране немачке владе, опао је у другој половини марта за читавих 200.000 лица и износи на дан 31. марта о. г. 2.054 милиона лица.

— У Чехословачкој је број незапослених знатно поскочио. Према фебруару прошле године (55.224) повећао се је у фебруару ове године на 96.156 лица ; а према јануару о. г. број је порастао за 13 хиљада.

— И у Пољској се број незапослених повећао : !. априла има незапослених 291.261 према 287.240 y марту 0. 7.

um LO

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД'ТРЖИШТА ·

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15. APRILA 1930. GODINE

Najinteresantnija promena u stanju Narodne banke je porast depozita po žiro-račutu za 119.3 miliona dinara. Time |e ukupan iznos skočio na 1268.5 mil. din., a to je jedan od najjačih. Bez bližih detalja ne može se znati, kakvog je porekla taj priliv. Jedan mnogo manji deo predstavlia obrtni kapital banke; mnogo veći je kasena gotovina.

Narodna banka je pustila u ooticaj: za kupljene · devize, za zajam državi i u vidu kredita narodnoj privredi svega oko 73,00 mil. dinara. Od toga je narodna privreda vratila Narodnoj banci, koje preko žiro-računa, koje preko računa javno-pravnih, oko 21,00 mil. din., odnosno 28.7%.

Druga važna promena je pad dtžavnog potraživanja za 45,3 mil. dinara. Malo je neobično, da država čini dispozicije u sredini meseca; uli je glavno, da je