Narodno blagostanje

Страна 258

Тиме, што би бан коначно одлучивао у свима стварима, своје надлежности у првој инстанци, ни најмање није тангирано право надзора министара над баном. Управо то, да ресорни министри имају право врховног надзора и издавања упутстава бану служи као један доказ више за горњу тезу, један доказ практичне природе, доказ опортунитета. Када министри задржавају своје право надзора, онда они задржавају оно што је најважније, са гледишта, централне власти. Добро вођен и добро организован надзор, са правом издавања упутстава, даје довољно оруђе централној власти (између осталога, бан може бити смењен у свако доба), и није потребно да се против аката бана појединци могу жалити министру (кад већ има судске контроле).

Поделивши надлежност бана на две сфере, питање се поставља да ли ће се надзор министара вршити на, исти начин у погледу обеју сфера. Јер по теорији, нарочито раширеној у Француској, право издавања налога (упута) не постоји у погледу сопственог делокруга локалних органа, и по теорији, нарочито раширеној у Немачкој, право касације у погледу опортунитета (целисходности, правилног оцењивања државних интереса код дискреционарне власти) не постоји у тој сфери. Ако се 56,57, и 5 8 закона о навиву и подели Краљевине односе само на послове бана опште управе, и тек закон о банској управи уводи још и послове сопственог, бановинског делокруга, намеће се закључак да, би се надзор имао да врши на два. различита начина. Ако се то неће, мора се то јасно и на несумњив

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр.

начин изразити у закону. При даљој изградњи законодавства о томе се мора водити рачуна, и ствар прецизирати. О овом питању, као и осталим у вези са поделом на државни и (бановински делокруг, своје дефинитивно решење даћемо у засебном чланку.) o * = =

Административни и јавноправни закони у опште имају исто тако празнине као и цивилноправни (ко зна да ли не и више). Тако се теоретичарима, и јавног права, из чисто практичних разлога, наметнуо задатак да обраде питање ко попуњује празнине и како се попуњују. Није никакво чудо да празнина има и сада када су ствари у постајању, стварању. И тако на пр. г. Д-р Бока Јовановић, проф. универзитета с правом указује на једну такву празнину. (Банске управе и закон о шумама, Полиција, март 1980., ст. 204). Он утврђује, на име, да није регулисао ни закон о шумама ни закон о банској управи начин на који се има вршити продаја шума и шумских производа из комуналних општина. То је случај празнине, што ће рећи да ће се применити исти прописи (овде прописи о државним шумама), ако се не нађу никакви специјални равлози који би захтевали другаче решење. Могуће је, међутим. да се ти прописи и у чему измене (ако је опет потребно по природи ствари). Највећу сигурност пружа, нема сумње, решење какво је дао г. Јовановић. Али питање је да ли је увек, и у другим случајевима, такво решење најпрактичније и најправичније.

V. Bajkić

_ TRESLA SE GORA, RODIO SE MIŠ!

— Istorija carinskog ,,primirja“ —

1 Od Đenove (1922.) do Ženeve (1927.)

Pre rata je bio običaj u Evropi, da visoki drža rii funkcioneri kao i ceo ostali svet, prave turističke šetnje o svom trošku. Posle rata vezano je korisno sa priijatnim. Sve se više državni posao obavlja u inostranstvu — uz prestiž odgovarajućeg obeštećenja.

Okretni Švajcarci su uspeli, da diplomatski turizam skoncentrišu kod sebe. Društvo naroda i Banka za međunarodne obračune doneće Švajcarskoj najmanje tri miliona dinara godišnje. Neka joj je airli! Lepa |e zemlja!

Kadgod se sastanu ljudi, koji se nisu dugo videli, osećaju svečano raspoloženje. Tako je i sa međunarodnim konferencijama. Ženeva ne stiže, da svuče svečano ruvo. Zakupac Hotel des Bergues prijavio je prošle godine najveći dohodak za porezivanje.

Jedan od tako svečanih dana bio je i 17. februar ove god. Otvorena je jedna konferencija, koioj je prisustvovalo: 17 aktivnih ministara (11 trgovine, 4 {inansija) 11 bivših ministara, 6 državnih podsekretara, 14 ambasadora i puhomoćnih ministara, ukupno 48 екselencija. Cili konferencije bio je: pregovaranje radi zaključenja primirja – carinskog. Početak toj velikoj ideji leži osam godina u natrag (1922.) u Đenovskoj екопот-

skoj konferenciji, čiji su neuspeh okretni Švaicarci ob{asnili tvrđenjem, da je rđavo pripremljena. Istina tada je stajalo na dnevnom redu valutno pitanje, ali su eksperti, kao Kasel, Kins i drugi pokazali i onima, koji nisu znali za Socijalnu ekonomiju, da je i tome zlu uzrok otežavanje i zabrane uvoza, izvoza i provoza Ova је konferencija bila sazvana od strane Društva naroda, a na sugestiju Engleza.

Pet godina docnije sazvana je druga međunarodna ekonomska konferencija, takođe od strane Društva naroda, ali ovoga puta na sugestiju Francuza. Sedište je Ženeva. I ta je konferencija pretrpela potpun fijasko, što bi trebalo da znači, da ni ona nije dobro pripremljena. Tu uvredu Švajcarcima nije niko ni pomislio da nanese. U ostalom za to nije bilo ni povoda. Švajcarci su se pokazali ovoga puta još mnogo okretnijim, no Što se moglo misliti, oni su proglasili — uz odobravanie celoga sveta — da je Međunarodna ekonomska konferencija od 1927. uspela. Ne može se reći ni da nije uspela. Sve zavisi od (оса »Како se uzme«, kako je kazao Pašić ,Ivorac relativističke filosofske teorije (mnoco pre Ajnštajna). Uspeh konferencije sa gledišta turizma

1) В. шта се писало о томе у нас код А. Павловића, Један поглед на управно уређење државе пре и после шестог јануара 1920., „Народно Благостање", бр. 4. 1930.