Narodno blagostanje
26. април 1930.
ogroman je: na njoj je bilo zastupano 50 država, preko 400 delegata i eksperata. Drugo, konferencija |* |Ož bolie uspela sa gledišta diplomatskoc turizma: ona !e izrodila nekoliko komisija, koje su evo već tri godine odlična prilika za šetnju visokih funkcionera po inostranstvu. U porod ženevske Međunarodne ekonomske konferencije spadaju komisije: a) za ukidanie zabrane izvoza, uvoza i provoza, b) za jednoobraznu carinskotarifsku nomenklaturu, c) za režim stranaca, d) za si!Obodu trgovine kopitama i papcima (ova je пајдиХе пајаја) 1 najzad e) za carinsko primirje.
IL Tri godine međunarodnog londžanja
Poslednja komisija ima svoju istoriju. Ona ie bila i: stvari jedini izlaz iz situacije, u koju su se zabatrgali oni, koji su hteli po svaku cenu da je konferencija uspela. Mnogo je šira i sa svim drugojača rezolucija Ženevske konferencije, koja je na kraju morala da obuče cipele numere »carinsko primirje«.
Ona glasi:
»Konferencija proklamuje, da је došao moment, da se prestane sa povećanjem carinskih tarita, i da se inauguriše politika redukcije tarita.
U tome cilju konferencija preporučuje:
1. Narodi treba odmah da preduzmu mere za uklanjanje carinskih prepreka i za sniženje nivoa сагпskih tarita.
2. Tome ciliju će vrlo dobro poslužiti trgovinski ugovori, zbog čega se preporučuje zaključivanje isth«.
Kao za. inat, većina država je pooštrila poliiku povećavanja carinskih tarifa. To je bila žalosna konstatacija, koju je učinila godišnja skupština Društva паroda u septembru 1929.
To je bio moment, kad se moralo priznati. da je Ženevska konferencija pretrpela potpun fijasko. To bi bilo očigledno vrlo neprijatno svima onima, koji su je bili proglasili za obrt svetsko-istoriskog značaja. Nije bilo ostalo drugo, već da se produži sa krpežom. Kako pri Društvu naroda postoji Ekonomski komitet, to je bilo najprirodnije, da se njemu preda u dužnost spasavanie dobrog glasa konferencije od 1927.
Posle dugog okretanja i obrtania uvideo je Komitef, da ima jedna jedina stvar, koia Društvu naroda ide od ruke; to je aranžiranje međunarodnih sedeljki. Ти niko ne izostaje. 1 on odluči, da ponovi veličanstver?i prizor iz 1927., da sazove ponova za 1930. god. međunarodnu Ekonomsku konferenciju. A da ne bi to izgiedalo kao tapkanje u mestu, moralo se pomisliti, da se poslednjoj da fizionomi|a jednog znatnog koraka u паpred prema onoj iz 1927. I tako je odlučeno, da ovogodišnia uzme za cilj zaključenje carinskog primiria: t. |. da se države obavežu da za 2—3 godine ne povećavaju svoje zaštitne carinske stavove, niti stvaraju nove smetnje tegovini. |
Učesnicima konferencije bio je poslat pre poli godine projekt jedne kolektivne konvencije carinskog primir|a. Svaki je imao dovoljno vremena, da |» prouči i da se izjasni. To je učinjeno od strane mnogih država. Ko je čitao te evanzivne odgovore, pune načelnih saclasnosti i praktičnih rezervi, fa| je znao u napred, kako će se svršiti nova konferencija.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 259
Početak je bio »kolosalan«. Predsednik (bivši danski Ministar spoljnih poslova) grof Moltke, u svome govoru kazao je, izmeđ ostalog, da carinsko primirje kao takvo ne može biti cilj konferencije. Carinsko primirje ceni se samo po onome, što bude bilo urađeno za to vreme, u pravcu kolektivnih ugovora i sniženja tarifa.
Тако i jeste! Primirje ne znači kraj neprijatel|siva, već samo privremenu obustavu. Posle njega može doći još žešće neprijateljstvo.
Grof Moltke je u tome trenutku bio daleko od svoje sredine, kao nebo od zemlje. Dok je vođena načelna diskusija, još je mogao i da pomišlia na to. da će se sve dobro svršiti. Ali kad je došlo da se iz;ašniava o tome: prima li se konvencija ili ne, onda ustaje niko manje! — francuski delegat i izjavljuje, da Francuska ne može da pusti iz ruku slobodu utvrđivanja cafinskih stavova.
Posle ove izjave ideja carinskog primirja bila je konačno sahranjena, i engleski delegat već se bio spremio za povratak u domovinu, kad g. Flanden, koji je u međuvremenu bio u ostavci usled pada kabineta g. Tardje-a, i ponova postao ministrom, objavi, da on ima una combinazione, koja će spasti stvar. U dugačkoni i vrlo duhovitom govoru izložio je on ideje, koje su po tom usvojene, a koje ćemo upoznati malo niže.
Francuska je danas vodeća nacija u Evtopi. Ima godina dana, kako ona nosi u grudima dva srca. Jedno ie kinesko, a drugo lokarnsko. Jedno teži da se oko
Francuske podigne kineski zid, — u čemu je i prilično uspelo u pogledu carinskom. Drugo traži zbliženje naroda, evropski carinski savez, — u šta se kune 2. Brijan.
Po sebi se razume, da Francuska, koja je proklamovala evropski carinski savez za glavni cili svoje spoljne politike, nije mogla dopustiti, da početak te уеlike zamisli propadne. Samo se toj okolnosti ima da zahvali što se konferencija od 48 ekselencija nije razišla bez zbogom.
Ш šta se dokonalo u Žemevi
Glavni dokument ženevske konferencije dobio je naziv trgovinska konvencija. Ona se može rezimirati u nekoliko sledećih rečenica:
»Potpisnici se obavezuju, da za godinu dana, počev od 1. aprila ove godine, pa do 1. aprila 1931. godine ne ofkazuju svoje dvostrane trgovinske ugovore. Ako se u prkos toj obavezi koja od država potpisnica odluči, da poveća svoje carinske stavove iznad nivo-a današnjega dana ili da uvede nove carinske stavke, ona je dužna, da o tome izvesti potpisnice ove konvencije najmanje 20 dana pre no što bude pristupila izvođenju te mere ili u krajnjem slučaju na dan objave. Ako koja od država potpisnica nalazi, da je tom merom ozbiljrio povređen njen interes, ima pravo da u roku od 2 meseca, od primljene notifikacije zatraži, da dotična država uđe s njom u pregovore, kako bi se postigao zadovoljavajući sporazum. U slučaju pak da se do sporazuma ne može da dođe, povređena država ima pravo, da notificira sekretarijatu Društva naroda svoje ı istupanje iz obaveza po trgovinskoj konvencijt. prema
IZVOZ
ADRIATIC OVER.S
- |[elegrami: ADRIACORP LONDON • ed.
Kodeks: „A. B. C.
Fi
POVEĆAJTE
EAS CORPORATION uta.
FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARNRA: BESPIK,A TT NO, BR.ZO, STVARNO 24,Haymarket, LONDON, S. W. I.
a >
сУО%
Pišite: HAYMARKET HOUSE