Narodno blagostanje

Страна 282 | НАРОЛНО

иностранству. Ни мало духовит није начин уклањање жига који је ту скоро констатован на немачким берзама. Наиме појавили су се папири, са којих је технички прилично успело избрисан тај жиг. Због тога су одлучиле берзе у Берлину и Франкфурту, да почев од 22. о. м. престану са HOT U ових обвезница.

— Финска новчанична банка снизила је дисконтну стопу од 7% на 6%.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Цариградски дописник „Франкфуртер Џајтунга“ јавља своме листу, да турски министар финансија води преговоре са једном енглеском банкарском групом о | зајма од 6 милиона енгл. фунти.

— Шта вреди валоризација, када се нема пара. Турске државне финансије су у врло мизерном стању. Јавили смо већ, да је једна комисија послата од стране француских поверилаца предратних турских дугова, да испита могућност Турске за вршењем каматне службе по тим зајмовима. И док с једне стране читамо званичне изјаве турске владе, да је вољна и да ће на време одговарати својим обавезама, дотле с друге стране сазнајемо, да је цариградска општина одбила да исплати 30.000 енгл. фунти по зајму из 1913. године, а на основу новог уговора са париском банком Перије о валоризацији тога зајма. Поменута банка обратила се турској држави као јемцу за овај зајам. Предлог страних поверилаца, да они преузму финансијску реорганизацију Турске, влада је одбила. Како се чује, она је решила да, ако повериоци и даље буду захтевали исплаћивање купона без одлагања, исплати само још рату за мај, па онда одложи даље плаћање на неодређено време.

— Шведска наставља са конверзијом својих дугова. Ових дана ће се два зајма и то : од круна 118.43 милиона од 5% из 1916. године и онај од круна 68.60 милиона од 5% из 1917. године претворити у зајам од круна 187.03 од 4 и по од сто са пола од сто премије, са роком трајања од 10 година.

— Загребачка Трговачка и Обртна комора упутила је Министру финансија молбу, да се оснује у Вараждину финансиски инспекторат. Молба се мотивише са општим економским, комуналним и административним потребама читавог краја. Инспекторат би имао да обухвати пореске управе у Чаковцу, Прелогу, Крапини и Златару.

— Француски буџет, који предвиђа приходе од 50.465 и расходе од 50.398 милиона франака, примљен је од парламента и сената. Влада је поднела парламенту предлог за смањење пореза у висини од 1877 мил. франака.

— Мађарски преговори са француским и енглеским финансиским круговима о питању једног већег зајма, заБршиће се, према вестима француских финансиских листова око 15. овог месеца. Пошто изгледа, да је тај зајам већ готова ствар, то се истиче, да ће споразум о зајму бити поднесен мађарској народној скупштини одмах после 15. овог месеца.

ИНДУСТРИЈА

— један интересантан апел! Савез млинова у Слове-

вији издао је апел на становништво, тражећи, да се не троши само „нулерица“, него нека се потрошња врати опет тамним врстама брашна, које је здравије и јефтиније.Тражња за бра-

БЛАГО ТАЊЕ

Бр. 18

шном број „0“ толико је велика, да је домаћи словеначки мланови не могу удовољити, пак се следствено ова врста брашна мора увозити из Војводине. Са друге се стране сада све мање троше остале врсте брашна, тако да их млинови уопште не могу продавати. Ако у том правцу не дође до промена, каже се у апелу, то ће млинови бити принуђени, да ради великих губитака обуставе пословање. Ову вест доносимо из загребачких „Новости“. Сад је дошло време, да „змија змију једе“.

— Друштво за електрификацију Херцеговине основано је на конференцији претставника херцеговачких и неретљанских општина, одржаној 24. о: м. у Сплиту. Друштво има задаћу, да заједно са државним рудником у Мостару изведе електрификацију Мостара и Херцеговине.

— Картел југословенских фабрика паркета основан је ових дана у Загребу. Картелу су приступиле све југословенске фабрике паркета, а његова је задаћа, да утаначи и регулише продајне цене као и услове плаћања.

— Европски картел вагона је, како чујемо, након дуготрајних преговора ипак основан, те ће почети да функционише од 1. јуна о. г. У том картелу има највеће учествовање Белгија са 34,6%, Немачка са 28,8%, Француска са 13,9%, Швајцарска са 0,7% и т. д.

— У РМ сом Лојду" читамо, да је немачка стручна штампа повела живу агитацију против увоза ткавина из Енглеске, која нема само намеру, да потискује енглеске тканине са немачког тржишта, већ иде и за тим, да би немачки купци почели да потражују робу бољег квалитета. — Картелирање у индустрији алуминијума. Након дуготрајних преговора, који су следили тешкој борби појединих великих европских предузећа, сада су ипак перфектуирани картелни уговори. Тако се јавља из Милана, да је италијанско друштво алуминија (које припада концерну Монтекатини) склопило уговор о картелирању са немачким удруженим фабрикама за производњу алуминијума и са швајцарским картелом алуминијума, који ће имати у Милану заједнички продајни биро. Овај нови картел пак је почео водити преговоре са другим картелом алуминијума у Турину, који припада американском тресту алуминијума.

— Велике румунске поруџбине код Шкодиних фабрика у Плзену, Чехословачка. Према вестима европске штампе, поруџбине износе преко 800 милиона лева. Чује се, да се воде још и нови преговори, за лиферације од преко 2.200 милиона лева.

— Индијска влада поручила је у Мађарској парне машине и ваљке у вредности од 3 милиона пенге. Једна поруџбина од 6,2 милиона пенге већ је извршена.

САОБРАЋАЈ

— Управни одбор Јадранске пловидбе на Сушаку поручио је у Енглеској два нова пароброда за обалну пловидбу. Пароброди биће истога типа као „Цетина“, само нешто бржи и већи, са свим најмодернијим конфором. Ова два нова пароброда преузеће друштво крајем текуће године. На истој седници донесена је одлука, да се исплати 5% дивиденда, која је прва, од како постоји друштво.

— Услед учесталих жалби хотелијера (а нарочито оних који држе сезонске хотеле у Приморју), на прекомерно опорезовање, обећано је са надлежног места Савезу за уна-

Љубљана Шеленбургова бр, 7.

ТЕЛЕФОН 5-78

Телеграми: „ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-37

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14

израђује све пројекте и шаље на звхтев своје стручне нижињере

Загреб

Рачкога бр. 2 Телеграми:

ШКОДА, - — Загреб Телефон 41-97 ·

Телегра“=: ТТКОДА Београд