Narodno blagostanje

3, мај 1930. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 291 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА НОВЧАРСТВО — Чурушка окружна штедионица пала је под стечај,

— Неуспех Финске хипотекарне банке. Емисија обвезвица у висини од ! милиона енгл. фунти, са каматом од 6% и по курсу од 95% у Лондону, остала је без успеха, јер је уписано свега 60%.

— Винер Банкферајн у Бечу је изменом својих статута добио могућност да изда облигације у страној валути. Код ове банке наступиле су и следеће персоналне промене : · на место досадашњег председника г. Карла Штегермајера (који 16 именован за почасног председника), долази досадашњи потпредседник г. Хуго Маркус; претставник „Сосиете женерал де Белжик“, г. Анри Деве уступа место г. Аугусту Калену; иступа г. Антонио Козулић; ново изабрана су г.г. Д-р Фридрих Еленбоген, индустријалац из Прага, Д-р Г. Моравец (Чешка унион банка) и Александар Вајнер, члан фирме Ефруси и Комп.

— Бивше Левенштајново холдинг друштво „Логегпацопа! Нојфар Шезшаеог Со.“ имало је неповољну прошлу годину. Друштво данас стоји под утицајем лондонске банке Шредер и бриселске Сосиете Женерал.

— Годишњи извештај мађарске Народне банке за прошлу годину доноси, да је током те године у земљу ушло 230 милиона пенге средњо — и дугорочних зајмова, рачунајући ту и прву траншу и дисконтовану другу траншу шведског зајма са 125 мил. пенге. На камате и дивиденде платила је Мађарска иностранству преко 150 мил. пенге. Пасива трговинског биланса опала је од око 370 мил. пенге у 1927. и 1928. години, на испод 100 милиона, у главном због смањеног увоза а нешто и због јачег извоза житарица. Трговина се налази у великој депресији: број принудних поравнања порастао је за 50% према 1928. години, сума пасиве за 31%, а бредност протествованих меница била је за првих шест месеца 1929. године за 44% већа него за исто време 1928. Ниво курсева опао је крајем 1929. на берзи за 20—30% према крају 1928. Индекс цена животних намирница као и индекс цена на мало опали су за 5%. Дивиденда мађарске Народне банке износи 13% (1928. г. 12,5%).

— Ђанинијева „Тгапзатетка Сотротанов“ откупила је три осигуравајућа друштва на пацифичкој обали, која, како се тврди, представљају вредност од 25 милиона долара.

— Еконбмски одбор пољске владе одобрио је предлог за повишење цена гвожђа и гвожђаних производа за 5% до 40%.

— Загребачки листови доносе вест, да ће крајем месеца маја бити одржан у Загребу годишњи конгрес средњеевропских берзанских управа. У том су савезу удружене берзе из Беча, Прага, Букурешта, Београда, Загреба и Љубљане. У Бечу одржаће се ових дана један састанак, на коме ће се одредити дневни ред загребачке · конференције. Види се, да је стигло време туризма.

|__ Загребачке „Новости“ доносе вест, да је у грчкој штампи у последње време покренуто питање оснивања једне велике Међубалканске банке, у којој би сарађивао капитал свих балканских држава. Циљ ове новчане установе имао би бити побољшање привредних веза између појединих држава. Акцију око оснивања води бивши грчки министар Папанастасиу. Македонци ово зову салебџија за бозаџију.

—- Снижење дисконтне стопе у Италији. На дан 25. априла снизила је талијанска новчанична банка дисконтну стопу од 6 и по од сто на 6 од сто. Као што се чује, постоји намера, да се у најкраће време приступи поновном снижењу од 0.5%. |

који је отворио новосадски суд на захтев новосадских адвоката. Ради се о једној мањој штедионици.

— За нарочити закон о судској амортизацији хартија од вредности пледира Загребачка комора за трговину и индустрију. У том погледу је послата надлежним министрима претставка, у којој се моли, да се одредбе пројекта закона о ванпарничном поступку, које говоре о судској амортизацији хартија од вредности, издвоје из тог пројекта и да се донесу у једном посебном закону. Комора мотивише свој предлог тиме, да би овакав нарочит закон много допринео побољшању нашег привредног живота.

— Бечка радничка банка, А. Д. показује за минулу годину ово стање (у милионима шилинга) : сопствена сред ства 4,59 ; дуговања 53,28 ; менични портфељ 5,26 ; благајна и потраживања код банака 9,36; потраживања 42,55; ефектни портфељ 0.26; чист добитак 0,65 ; билансна сума 58,76 ; дивиденда 10%. Банка намерава да свој акционарски капитал повиси од 2 и по на 4 милиона шилинга. Главни акционари ове банке су раднички синдикати и задруге.

— Аустријска народна банка објавила је ономад свој пословни извештај за 1929. годину. У њему се каже, да 16; захваљујући високој каматној стопи у прошлој години као и обилном порасту меничног портфеља, банка била у стању да постигне рекордну добит. Просечна вредност меничног портфеља била је у 1929. години за читавих 87% већа него 1928. године. Просечан рок једне менице попео се од 37 на 48 дана а просечна вредност од 8389 на 10139 шилинга. Добитак из дисконтног посла порастао је од.7,4 на 16,7 мил. шилинга. Покриће свих обавеза по виђењу металном подлогом било је почетком године 36,61%, а на крају 35,08%. Ако се у покриће урачунају и стране девизе (само фунте и долари), онда је целокупно покриће свих обавеза по виђењу износило 70,95% на почетку одн. 63,93% на крају год. Циркулација новчаница била је на дан 31. дец. 1929. 1094.4 милиона шилинга, према 1067.3 истога дана претпрошле године, Чист добитак 19,8 милиона (1928. 17.6), дивиденда 12,5% (1928. 11,5%). Државни дуг код банке износи 108,6 милиона шилинга,

—_ Закон о немачкој емисионој банци из 1924. го- | дине увео је у Немачкој златно важење, али је по 5 52. банка била ослобођена обавезе, да новчанице исплаћује златом, све док то прилике не допусте. Како је директоријум, у споразуму са генералним већем нашао, да постоји могућност конвертибилитета, то је одлучио, да банка замењује своје новчанице за злато и то по свом избору или у немачком златном новцу, или у полугама у најмањем износу од 1.000 а у највећем од 35.000 марака, или у девизама. У Берлану ће се исплаћивати обавезно при презентирању, а у филијалама у колико им то касена готовина дозвољава.

— О зајму Краљевине Србије из 1909. године, Гознато је, да је 4:ј,%-ни зајам Краљевине Србије из 1909. године од 150 милиона динара био емитован од стране једног конзорцијума француско-немачких банака. Немачку траншу од 37,5 милиона динара преузела је и на немачке берзе увела „Берлинер Ханделсгезелшафт“.

Наша влада је одмах после рата све обвезнице овога зајма, које су се затекле на нашој територији, а које у главном потичу из немачке транше, означила жигом „плативо у динарима“, како би се спречило да се једнога дана не појаве у иностранству, где се купони исплаћују јачом валутом.

Природно је, што су имаоци у земљи покушали да изиграју ову меру наше владе, да би ове обвезнице продали