Narodno blagostanje

3. мај 1930.

пређење туризма, Ma he ce још у току овог месеца донети закон о хотелијерству, нарочито сезонском. Тим законом ће питање пореза на хотеле бити много повољније решено.

— На париској подземној железници прође годишње 950 милиона људи, дакле више него на свима француским железницама заједно.

— За довршење и изградњу пристаништа у Гдињу, пољска влада води преговоре са једном капиталистичком групом у Швајцарској, која би имала да да потребни зајам.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— „Обзор“ јавља из Сарајева да су кућевласници и трговачко и обртничко друштво у Травнику поднели Министру финансија жалбу, због наметнутог 85% општинског приреза.

— Нови предлог буџета Новосадске општине пред виђа између осталог знатне инвестиције које би се имале извести без закључења зајма. На дневном реду стоји и пигање присаједињавања Каменице Новом Саду.

— Прорачун града Сиска за 1930. год. исказује укупне издатке сумом од 9,145.085 динара. Редовни приход износи 3,026.085 динара, а редовни расход без инвестиција 4,785.085 динара. У прорачуну се налази и зајам за грађење гимназиске зграде од 4 милиона динара. Овај је прорачун порастао према оном за 1929. годину за 930.000 динара због тога, "што је порастао ануитет за отплату дуга за гимназију и што су се повећали издаци за редарство. Приход према 1929. повећао се за 502.000 динара. Због градње гимназије све друге инвестиције отпадају.

— Сарајевска општина тражи кредите. Ових је дана био у Београду претседник Сарајевске општине, који је посетио заменика Министра финансија, молећи га, да се одобри Сарајеву кредит од 3 милиона динара за подизање ос новних школа, и код Државне хипотекарне банке зајам од 4,5 милиона динара за изградњу државних објеката.

— Пошто је уговором између наше државе и француског подузећа „La Dalmatenne“ утврђено, да ово друштво He плаћа никакве дације у земљи, а пошто је тиме шибеничка општина знатно оштећена, држава је одлучила да даје општини годишњу субвенцију од 600.000 динара, и то за време од 50 година.

ТРГОВИНА

— Стара и позната бечка помодна кућа „Лудвиг Цвибак и брат“ дошла је у положај да се пријави за судско поравнање са својим повериоцима. Висина пасиве је око 6 милиона шилинга. Фирма нуди 35%.

— Италија је повећала продајне цене за дигаре и цигарете за 10 до 25%, у циљу добијања потребне суме за амортизацију летећег дуга.

— Стандард Оил Ко., Њујорк, постигла је 1929. године чист добитак од 38,75 милиона долара, према 39,65 милиона у 1929. год.

— Акционарско друштво француског фабриканта пар. фимерије Коти-а завршило је прошлу пословну годину са чистим добитком од 48,1 милиона франака, према 44,1 милиона у претпрошлој. Дивиденда која ће се исплатити цени се на 60%.

— За ојачање југословенско-пољских трговачких веза отпочеће преговори између наше и пољске државе крајем маја у Варшави. Обе интересиране стране већ су припремиле потребан материјал. Пре свега ће се приступити измени уговора из 1922. године, јер више не одговара савременим потребама. :

— Председник заједнице јадранских рибара успео је да заинтересује за нашу сољену рибу неке немачке и чехословачке трговце. Они ће ускоро послати своје агенте у

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 283

Приморје, где ће се непосредно упознати са начином солења рибе и њеним квалитетом.

—- Мађарска је повисила увозну царину на шећер од 26 на 36 златних круна по метр. центи.

—- Пољска је повисила увозну царину на месо сваке врсте од 15 на 150 злотија по 100 кг.

= У Енглеској је на основу финансијског закона укивута увозна царина на чипке. Царина на ножеве, рукавице и чарапице за гасне лампе важиће још до 21. децембра.

— Према вестима „Сепша! Ешгореап Ргез5“, па и наших листова, донели су мађарски трговци обућа на својој главној скупштини у Шопрону одлуку, да ће бојкотирати сву страну робу. Не само што неће на лагерима имати обућу страних марака, него неће ни оправљати ципеле, које нису израђене од мађарских фабрика.

— Удружење трговачких путника у Загребу купило је једну кућу и већи комплекс, где ће се подићи четвороспратни „Дом трговачких путника".

__ Извозне повластице. Комерцијално оделење генералне дирекције државних железница извештава, да је према молби Трговачке и обртничке коморе у Сплиту снизила извозне тарифе за жито за 10 динара по метричкој центи. На молбу Савеза млинова у Загребу решио је, да се постојеће извозне тарифе —- односно повластице — продуже до краја ове године ; исто тако остају и даље на снази повластице, одобрене за извоз брашна преко Сушака.

— Стропоштавању дена вештачке свиле следе и цене природне свиле. Према вестима из Јокохаме, најважнијега светскога тржишта свиле, цене свиле су се у последње време телико. снизиле, да су већ прешле границу од 1915. године која се је досада сматрала као година најнижих цена.

ПОЉОПРИВРЕДА

— јутарњи лист од 27. априла доноси чланак од г. Ђуре Копача о хиперпродукцији млека код нас. У чланку се тврди, да је та хиперпродукција сезонска и траје само за време летњих месеца. Зато би било потребно приступити подизању хладњача, које би веома добро послужиле при конзервирању млека и спремању резерве за целу годину.

—- Контингент пољопривредних пецара пширитуса, који је остао кеискоришћен, ових је дана подељен од Министарства финансија и то: Удруженој пољско-господарској фабрици шпиритуса у Барањи 7.500 хл степ.; у Илоку 7.500; у Инђији 7.500; у Земуну 7.500 хл. степени. Цео контингент је износио 30.000 хл. степена. |

— Пољопривредна изложба у Прагу. У овој години приређује се позната прашка пољопривредна изложба нешто касније но обично, наиме од 25. маја до 1. јуна. Број излагача у овој години веома је велики. Нарочито велика Сиће изложба стоке, на којој ће бити изложено 15.000 комада угојених свиња.

— У низу нових повишења аграрних царина у Немачкој, прошле недеље је повишена царина на пшеницу и пиварски јечам (на 15 марака), а министар исхране г. Шиле је истовремено предложио кабинету повишење увозне царине на грашак од 4 на 15 марака. Уз то он тражи повишење вредности увозних цертификата у сразмери са повишењем царина.

— У Мостару је основана поврћарско - воћарска задруга, чији ће главни задатак бити унапређење културе воћа и поврћа у Херцеговини. Поред тога задруга ће успостављати везе између произвођача и већих пијаца, те ће тиме бити отклоњено нагомилавање непродатог поврћа, као што је то било ове године, тако да су велике количине арпаџика (70% од производње) остале неуновчене.

— Према закону о уређењу Минмстарства пољопри-