Narodno blagostanje
'
Страна 278
ПРАВНИ
НОВО СТЕЧАЈНО ЗАКОНОДАВСТВО 1. СТАРИ ЗАКОНИ ОДЛАЗЕ НЕОЖАЉЕНИ
Првог маја, прекјуче, добили су обавезну снагу Стечајни закон и Закон о принудном поравнању ван стечаја, оба од 22. новембра 1929. године. Тако су првог маја покопани сви стечајни закони, који су до сада важили у појединим правним подручјима наше државе. А било их је пет разних. Најстарији и најгори био је Закон о стецишном поступку од 17. марта 1861. год., који је важио у пређашњој Краљевини Србији. Овај рђави Закон начинила је пракса, која је била јеш гора од њега, ужасним чудовиштем, које прождире економске егзистенције. Привредни свет ће дуго памтити разбојиште од палих привредника, које је до краја разорила неразумна примена једног рђавог закона. Уништавање дужника и најпуније оштећење поверилаца била су његова дела. Ако поштено пострадалом дужнику није помогао, непоштеног није гонио и тиме га, може се рећи, стављао у могућност да очува благо прибављено оштећењем поверилаца. Стечајне масе, оне „велике“ биле су за стараоце и браниоце маса, оне без савести и скрупула, заоставштина ујака из Америке. То важи и за примену стечајног закона у другим крајевима, нарочито у подручју банског стола у Загребу, где је важио „размерно добар закон“, кога г. Д-р Политео у своме Стечајном закону (в. приказ овог дела Н. Б. бр. 6. од 8. фебруара 1930. год.), узима у одбрану од многобројвих прекора и вели да је „он био мање више јаганац, који је понео са собом гријехе наше праксе“. Али како је пракса, која даје карактер закону, то ће се у свима правним подручјима (сем Словеније, чији се досадашњи стечајни закон не разликује много од новог) са радошћу примити ново стечајно законодавство и старо испратити не само без жалости, већ са великим задовољством. Старо ће жалити само профитери. А то је само доказ, да је добро што стари закони иду.
Истина, треба и то рећи, да се над старим законима не полаже још тешка надгробна плоча. Они делимично остају у животу. За отуђења, извршена у стечајном поступку, у погледу првенственог реда по којем се измирују поједини захтеви из посебне масе, важе и даље, до ступања на снагу новог Закона о извршењу, у правним подручјима апелационих судова у Београду и Скопљу и врховног суда у Сарајеву дотични прописи досадашњих закона: онога од 1861. за Краљевину Србију и оног од 1883. за Босну и Херцеговину. У осталим правним подручјима из старих закона остају још у важности прописи, који се односе на стечај привредпих и господарских задруга.
Новим законима да пожелимо добру срећу у примени.
2. ЗАШТИТА УЛАГАЧА
Много дискутовано питање о заштити улагача, које је поводом пада под стечај неколико банака, било на дневном реду последњих година, нашло је делимично своје решење у новом стечајном законодавству. једна од мера, које су предлагане за заштиту улагача, била је и статуирање приоритета улагача над осталим повериоцима у случају стечаја. Нов стечајни закон усвојио је овај принцип, и ако само делимично. То је похат. Њега не садржи аустријски стечајни закон од 1914., који је био више него углед за израду, скоро копирање, нашега закона. Стечајни закон је ставио улагаче у други ред повлашћених поверилаца, на исту ногу са јавним дажбинама, а одмах после исплате потребних трошкова стечајног дужника, плата и принадлежности лица што су
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 18
ПРЕГЛЕД
била у служби дужника, и тражбине лекара, болница и апотекара. У 5 51. каже се:
У други ред долази:
1. све јавне дажбине......;
2. у стечајевима новчаних завода, који се баве примањем улога, и то у износу до десет хиљада динара за сваког појединог улагача ; ако неко лице има код једног завода више улога, исплатиће се по овом реду само поменути износ ма колико улога имао код тог завода.
Овом је одредбом заштићен мали улагач. Њему је свом привилегијом у реду исплате дата заштита за улог до износа од десет хиљада. Преко тог износа, и улог за суму која прелази 10.000.— динара, као и остали улози једног истог улагача, ако их има, долазе у трећи ред наплате, заједно са свима осталим повериоцима. Једноме улагачу, дакле, дата је ова заштита за један улог до 10.000.— динара. Шта ће бити са улозима на доносиоца, који могу, више њих, припадати истом лицу 2 Како ће се спречити пренос потраживања са текућег рачуна на рачун улога односно у којим се случајевима неће уважити тај пренос и неће признати привилегија таквом улогу 2 Пракса ће имати да да одговор на сва питања као и да утврди појам улагача и улога, као што ће бити потребно да други закони осигурају добро функционисање ове установе и спрече злоупотребе.
И ако је заштита дата улогу само до 10.000, ипак је извесно да он неће остати без утицаја на наше банкарство. И ако се не може очекивати, да ће она дејствовати у томе смислу, да ће се депозитна банка издвојити од пословне, што би извесно било најбоље, ипак ће извесно пословне банке, које раде и депозитан посао, осетити да се не може радити с кредитима по отвореним рачунима и развијати уложни посао. Срећа би била да то доведе до лучења депозита од пословне банке, јер би то у ствари било најјаче средство за заштиту улагача, како је г. Д-р Бајкић још на трећем конгресу правника у Сарајеву изложио у своме реферату о заштити улагача.
ПОРЕСКО ПРАВО
По угледу на аустријску и чехословачку праксу и наше је Министарство финансија одлучило да ће се разрез пореза друштвима обавезним на јавно полагање рачуна или другим речима акционарским друштвима контролисати у самом министарству. Тога ради све су финансијске дирекције добиле налог од Министарства финансија, да сваки разрез пореза акционарским друштвима претходно доставе самом Министарству на контролу па тек по повратку акта могу разрез доставити заинтересованим пореским обвезницима. Том је приликом Министарство финансија послало филансијским дирекцијама следеће инструкције:
„1.) Пореске пријаве за друштвени порез морају бити искључиво по обрасцу к члану 105. ад 1! правилника уз закон о непосредном порезу. Ове пријаве ће друштвима даБати саме Дирекције или ће им скренути пажњу да могу саме спремити те пријаве по истом обрасцу. На свакој друштвеној пријави безусловно је потребно, под потписом одговорног чиновника назначити датум пријема, је ли пријем извршен посредно или преко поште, у ком случају приложити омот (коверт) и примљену пријаву увести у дневни протокол.
2.у Биланси и сва остала акта уз пореску пријаву морају бити сређени хронолошким редом.