Narodno blagostanje

17, мај 1930.

Deilacija je u svetskoj istoriji novca jedna od najcrnjih glava. Zbog toga su se još za vreme dok je Evropa plivala u inflaciji, dok su ekonomski političari u praksi mislili kako da je obustave, pojavili naučnici, koji su upozoravali na još veće opasnosti od eventualne деПасје.

Sam profesor Kasel je prvi proklamovao, još 1919. godine, potrebu devalvaciie. Pod devalvacijom se razume stabilizacija oronule valute onde gde se bude zatekla u trenutku, kad se preduzima ta mera. Kad je on to izgovorio prvi put u svom delu „Svetski monetarni problem” i na Đenovskoj ekonomskoj konferenciji izbilo je veliko nezadovoljstvo kod raznih država, a naročito kod Francuske, Italije i Belgije. One su smatrale gotovo za uvredu i pomisao, da se odreknu namere. da vrate svoje oronule valute na njihov predratni nivo. Sa mnogo strane ie profesor Kasel nazivan defetistom. On le čak doživeo, da protivno njegovom savetu postupi država koja |e ne samo kolevka teorije novca, već koja se od uvek smatrala kao zemlja, čija je novčana politika idealno vođena od Engleske. Ali nije trebalo da prođe ni godinu dana, pa da profesor Kasel doživi zadovoljstvo. Nijedna od tih država, koje su još 1922. godine smatrale za uvredu predlog da svoju valutu, kao što rekosmo, stabilizira|u na nivo na kome se zatekla u to doba, nije ni pomišljala više na to; sve su napustile ideal povraćanja svoje valute na predratni nivo i bacile se — po dve tri godine bez uspeha — na istraživanje načina stabilizacije na bazi postojećeg stanja. Danas kad Francuska, !talija i Belgija mogu da nazovu svoju valutnu krizu jednim periodom iz istorije, možemo konstatovati, da je profesor Kasel potpuno pobedio i da su sve tri države bile srećne, kad su mogle stabilizirati na onom nivou, na kome se zatekla kupovna snaga njihovog novca. Upravo samo Francuska je izvela stabilizaciju zakonsku po idealnom programu profesora Kasela. Belgija je imala to isto za cilj, samo i suviše bržo, naglo, a Italija je učinila jedno vrlo slabo odstupanje, malu deilaciju. Ali se i danas smatra, da je privredna kriza u Italiji rezultat činjenice, da je pre stabilizacije izvršila jedan mali deflacioni prepad.

Engleska je bila ta, koja je izvršila prvo deflaciju, pa onda stabilizaciju. Engleska je prvo podigla kupovnu snagu funte sterlingča za čitavih 20%. I danas se smatra da je mora privredne krize, koja je najteža u Engleskoj, posledica te deflacione politike.

Inače najveći deo država evropskih sa oronulom valutom izvršio je stabilizaciju na bazi postojećega stanja.

Jugoslavija spada u države, koje su posle jedne inllacije srednjih dimenzija pristupile najjačoj deflaciji, koju je i jedna država izvela posle rata. Ako ostavimo na stranu kupovnu snagu dinara i uzmemo samo njegov kurs na stranim berzama, onda možemo reći, da је Jugoslavija izvela deflaciju za 300%. To je bio jedan neobičan poduhvat i upravo to nije došlo programatski, niti je bilo vlade, koja bi smela 1023. godine da poveruje u mogućnost takve deflacije. Deflaciia je došla kod nas sama po sebi i naša greška leži u tome, što je nismo sprečili.

- Kod deflacije je još naročito velika nevolja u tome, Što se za izvesno vreme stvara disparitet kupovne зпа-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 307

ı ge novca u zemlji i na strani; odnosno njegovog kursa ina stranim berzama. Taj je disparitet izvor novih poi remećaja.

Da to malo izbliže objasnimo. U vremenu opšte inilacije kurs pokolebane valute na stranim berzama pada mnogo brže no kupovna snaga u zemlji. To je savim priroana stvar. Berza je mnogo osetljivija, na njoi dolaze do izražaja i najmanje promene, ne samo ekonomske nego i psihološke pritode, dok izvesne cene izvesnih neberzanskih artikala nisu u opšte proizvod kalkulacije, već su često stvar konvencije i tradicije. Za vreme inflacije redovna |e pojava da je kupovna snaga domaćeg novca na strani mnogo manja no u zemlji. jer kao što rekosmo, mnogo sporije skaču cene dobara i usluge u zemlji neso devizni kursevi.

One zemlje, koje su imale indeksne brojeve od 1910. godine (a poremećenu valutu) pružaju dragocene podatke o tome disparitetu kupovne snage novca u zemlji i na strani. Iz toga izlazi kao pravilo da se ne može stanje deviznih kurseva da uzme za merilo kupovne snage u zemlji, dok je valuta u pokretu i još duže vreme posle faktičke stabilizacije.

JI Građevinska delatnost Beograda i kretanje ceta

Istorija ne poznaje i ne pominje ni jedan grad na svetu koji je u pogledu građevinskom doživeo ono što je doživeo Beograd posle svršetka Svetskoga Fata. Nijedan grad u svetu nije tim tempom izgrađivan kao što je to bilo u Beogradu. I u drugim gradovima bilo je oskudica za stanbenim prostorijama počevši od l.ondona do Carigrada. Ali je niz faktora učinio, da ;e to razviće u Beogradu bilo drugojače nego u jednom drugom gradu. Na prvom mestu Jugoslavija je bila jedina država, koja je od svršetka rata proklamovala punu slobodu ugovaranja zakupnine za nove građevine. Zbog toga je jedno vreme bila u Beogradu i najveća kirtia u celoj Evropi. Drugo, nove građevine su bile oslobožene od poreza. Toga je bilo i u drugim državama, ali je u Jugoslaviji ta| rok bio duži nego u drugim zemljama. Treće, u prvim godinama posle rata ni u jednoj državi, koja je bila angažovana u ratu, nije funkcionirao hipotekarni kredit. On je počeo tek u 1922. godini da se pojavljuje u onim zemljama, koje su uspele da stabilizuju valutu. Ne da se ni zamisliti hipotekarni kredit u zemlji nestalne valute; to je jedan ekonomski apsurd, koji smo mogli samo mi da izvedemo. 1 četvrto, vlast je od svoje strane ne samo favorizirala svim sretstvima privatnu inicijativu za izgradnju stanbenih prostorija, već |e Šta više izvesne vrste pravnih lica primoravala na to, a naročito akcionarska društva i bankarska poduzeća.

Pod tim okolnostima strani posetioci Веостада Dili su svedoci jedne nečuvene i neviđene scene u istoriji sveta, na ime: orčevite građevinske delatnosti u trenutku kad naša valuta pokazuje najveću nestabilnost i najveće fluktuacije.

Napominjemo da |e građevinska delatnost u većem obimu u celome svetu mogla da opstane samo pod uslovom pravilnog funkcioniranja hipotekarnog krelita. Drugo, hipotekarni kredit može funkcionirati samo onda, kad je valuta stabilna, jer se ne može zamisliti ni dužnik ni poverilac, koji bi smeo zaključiti dugoročni

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. G. DUN & CO.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРА Д ЗАГРЕЉ

Ђука Караџића 3. Бориславићева 7.