Narodno blagostanje
24. мај 1930. |
Najzad je zakonom utvrđeno, da noćni lokali mogu u redovnim slučajevima ostati otvoreni najdalje do 1 sata.
Mnogi u Nemačkoj gledaju u OVOm zakonu prvi korak ka „isušenju” Nemačke. Ali ova bojazan nije opravdana, jer bi svakako bilo deseto svetsko čudo kada bi se Bavarci odrekli svoga piva. U ostalom, potrošnja alkohola u Nemačkoj stalno
e o - 5 РА 5 raste od posle rata, a ni ovaj zakon nikom ne oduzima moguć- gostanja:
nost da popije onoliko koliko može da plati.
зенит БЕЕН НЕР
излази у Сарајеву, доноси изјаву једног лекара у Зеници, у којој се каже да је половина становништва ове мале вароши сифилистична. Околна села имају 90% својих стансвника, који су такође окужени овом ужасном болешћу. Туберкулоза, веран пратилац сифилиса, и овде је свила своје легло и шири се све више. А оболели, већим делом индустриски радници, лоше храњени, подложни алкохолизму и не баш највећи пријатељи чистоће, немају довољно снаге а ни средстава да се одупру овом злу. Са надлежног места учинило се колико се могло и још увек се чини. Али све је то недовољно п сувише мало да искорени ове болести.
Само по себи намеће се питање, где су наша разна удружења и организације; које као главни свој задатак истичу отклањање социјалних невоља, удружења која су највећи противници социјалног зла 2 Зар ће се њихов рад ограничити само на разговорима за зеленим столом и фиктив= ним плановима који се готово никад не остварују. Ово је најбоља прилика да се покаже добра воља и рад на делу, у народу који чека помоћ.
Наши патентирани филантропи имају реч.
једно ново поље рада за искрене филантропе
о
a KEKKKKKIEFGS EX
Posle rata je ušlo u modu, da se onim državama, koje su htele izvesti valutnu reformu uz pomoć stranih zajmova, nametnu strani konirolori, koji će paziti na njihovo finansijsko stanje i valutnu politiku, kako bi se sprečilo ponavljanje grešaka koje su dovele do valutne katastrofe. Naravno da tim državama ovi kontrolori nisu bili simpatični, pošto su smatrale da je time povređen njihov suverenitet i da su pretrpele poniženje. Ali kada je u pitanju zajam, ne sme se biti preterano osetljiv. Tako je i Poljska sa velikom zebnjom u srcu, poput onih službenika u Gogoljevom „Revizoru”, pre tri godine očekivala dolazak američkog kontrolora u vezi sa zaključenim stabilizacionim zajmom. Ali zebnja se ubrzo izgubila i mi uskoro vidimo g. Djua sa crvenom lentom poljskog ordena „Polonia Restituta”. On je za kratko vreme uspeo da postane najomilje-
Čarobna moć gostoprimstva
KK Еј
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 329
nija ličnost u' poljskom: društvu. Njegovi tromjesečni izveštaji o
· privrednom i finansiskom: stanju poljske republike, iz, početka
| | |
kritički, ubrzo su izgubili svoj kritički karakter i došli su čak dotle, da budu potpuno optimistički kada je Poljska. već odavna bila u privrednoj depresiji. U prikazu zadrugarstva, g. Dju je povečanje zadrugarskog: kapitala tumačio kao znak rastećeg blazemlje ne uzimajući. pri tome u obzir da ovi kapitali potiču od same poljske vlade, koja je na taj način mogla da prikaže zadruge jačim no što su u stvari. Ali to nije sve. G. Dju, koji
„југословенска IlouiTa" KOjA | je po svaku cenu hteo da: zadobije simpatije Poljaka, u jednom
svom govoru hrabrio je nacionalističke studente u njihovom pokrefu' protiv uvoza: strane robe, a u ženskim društvima |e Dproраејтао дотасе Жашпе. Najzad је рокибао да: та РођзКи до-
'bije zajam u Njujorku, Parizu ili Londonu, ali bez uspeha, u pr-
kos njegovim povoljnim izveštajima. o· Poljskoj, koji su, izgleda, naišli. na: skeptički prijem u inostranstvu.
Rok službe g. Djua sada ističe, ali Poljaci gledaju da ga zadrže. Već sama ta činjenica, da kontrolisani traži da mu kon*rolor ostane i dalje, pokazuje kako gostoljubivost može da ima
"velikog dejstva na gosta. A Poljaci su najgostoljubiviji narod na
svetu.
ai OI e O Oi aa EI nr —
Да се послератни платежни морал спустио веома ниско, одавна је утврђено, али нико то није осетио боље од београдских кројача. Бити елегантно одевен —- а ништа за то не плаћати, практична је ствар ; али кројачи нису више вољни да ту праксу и даље подржавају. Наиме по статистици „Црне књиге“ у коју београдски кројачи уписују рђаве платише, њима Београђани дугују близу осам милиона динара. Израчунато је да на сваку кројачку радњу спада потраживање од 300:000 динара. Стрпљење се већ примакло крају, а и морал се потпуно изгубио: требало је нешто предузети да се излечи слабо памћење дужника. И у том циљу се појавила црна књига. Она представља једну врсту свезнајућег злог духа, који немилостиво указује прстом на све оне који нерадо плаћају, доставља ту његову лепу особину свима кројачима, да га се чувају. Она се ставља као препрека тражењу кредита свакоме, чије име носи на својим страницама. Строга је, неумољивија него Свети Петар на рајским вратима. И верује се: да ће пре камила проћи кроз иглене уши, него што ће такав један | дужник добити одело на кредит.
Тако је у теорији. Али у пракси је сасвим друкчије. У „Црној књизи“ судбине је одавна записано, да кројач мора да даје на вересију и сви су изгледи да ће ова акција остати безуспешна.
Криза платежног морала и кројачки занат
панинвенвнивњевеа ПЕН ние.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.
НОВЧАРСТВО
— Поновно снижење дисконтне стопе. Као што се је очекивало, Немачка царевинска банка ипак је приступила свижењу дисконтне стопе: од 5% на 45% а ломбардне од 6% на 5.0%. Истовремено је и Италијанска банка снизила своју стопу од 6% на 5.5%.
— Савез немачких осигуравајућих друштава за живот објављује, да је у 1929. години сума животног осигурања износила 13 милиарди марака, а број полиса 7,16 милиона:
__ Поводом вишеструких жалби на американске инвестмент трестове, држава Њујорк приступила је. строжијој контроли рада ових друштава на својој територији.
— Париска: конференција по: аустро-угарским предратним дуговима прекинута је 16. 0. м. услед непомирљивог држања Мађарске и Румуније у погледу конструкције каматних таблица за златне ренте. Конференција ће се наставити 10. јуна.
__ Опадање послова код америчких банака. Укупна
актива федералних банака износила је крајем марта 27,3 милијарде долара. За прва три месеца 1930. године актива
је мања за: 1,5 милијарду према истом времену 1929. Депо-
зити су опали за 1,1 милијарду према крају 1929. године и за 1,2 милијарде према крају марта 1929. године. Њихова сума је 21,6: милијарди долара.