Narodno blagostanje
(трена 528 НАРОДНО
U prošlom broju u „Obaveštajnoj službi” javili smo o prodaji
Veliki ekonomiski gtbitak Beograda
zeća pripada bečkom Kreditanštaltu, koji je veliki akcionar Jugoslovenske udružene banke. Kupac je Jugo-češka tekstilna industrija u Kranju. Istovremeno smo saopštili vest, koju smo dobili privatno, da je celo preduzeće prodato za 30 miliona dinara i ako samo zemljište vredi više. Celo poduzeće sa zemljištem ceni se na 180 miliona dinara. Mi nemamo ni prava da se upuštamo u ispitivanje motiva SOpstvenika za ovakvu jednu transakciju. Jedna banka, kao što je KMreditanštalt, na svaki način zna dobro svoj račun, i mi joj O tome ne želimo davati savete. Ali je za' Beograd ta kupoprodaja od:ogromne štete, što kupac misli da obustavi rad, a ona je jedna od najvećih fabrika u Beogradu. Broj uposlenih radnika prelazi hiljadu. Prema našim informacijama, kupac je preuzeo celo postrojenje sem trikotaže, koju je zadržao prodavac radi podizanja nove. Gde i kad — ne zna se. Kupac pak namerava da demontira ostali deo fabrike.
Prema današnjem stanju konjunkture pojedinih privrednih „grana nije potrebno dokazivati da je konjunktura za industriju u Jugoslaviji mnogo povoljnija neg6 za poljoprivredu i trgovinu. Industrijsko radništvo predstavlja danas najstabilniju i najsigurniju kupovnu snagu za proizvode u masi. Od hiljade radnika, zaposlenih u tekstilnoj fabrici, izdržava se jedan broj zanatlija,
Beogradske tekstilne industrije . a. d. Većina akcija tog predu-
malih trgovaca i +. а. Ма kratko jedan niz malih privrednih eg-. zistencija, koje se, po zatvaranju fabrike, moraju da ugase. |
Čujemo da je Ministarstvo socijalne politike intervenisalo kako |
bi fabrika produžila pogon. Po sebi se razume da Ministarstvo ! nema sredstava da nagoni sopstvenika da stavi u pogon poduže- | će, za koie on dokazuje da ne rentira.
Danas kad se Beograd nalazi na raskrsnici, najmanje mu је taj gubitak bio potreban. U toliko se pre nameće potreba паšoj komunalnoj politici da drugim sredstvima bar nadoknadi u industrijskoj strukturi Beograda ono, što gubimo zatvaranjem
·jednog tako velikog poduzeća.
Privredne prilike Zagreba danas su povoljnije nego ma u kojem drugom gradu naše države. Taj svoj izniman položaj ima 2аgreb u prvom redu zahvaliti što je on jak trgovački i industrijski centar i što njegovo područje privrednog rada nije tako pogođeno agrarnom krizom kao što je to inače slučaj. Njegova bliža a i daljna okolina, pored industrijske delatnosti, bavi se intenzivnim stočarstvom a ti proizvodi imaju dobru cenu.
Godine 19024—26. Zagreb je proživljavao jednu tešku krizu: krizu deflacije. Ali on ju je sretno prebrodio.
Razvitak jednog grada i njegove privrede najbolje se oseća po građevnoj delatnosti. Ona je jedan od najsigurnijih barometara prosperiteta jednog grada.
Po svemu izgleda, da će ove godine Zagreb imati rekordnu građevnu delatnost. Godine 1928. Zagreb je imao svoju najveću građevnu delatnost: podiglo se je 1.014 zgrada sa preko 4000 soba. Prošle godine građevna delatnost bila je isto intenжупа iako nešto slabija nego 1928. Podiglo se je 950 zgrada sa 3700 soba.
Za prva 4 meseca ove godine podeljeno je građevnih
Privreda i građevnma delatnost Zagreba za prva 4 meseca 1930. godine
БЕИТ ПРИНЦ ЕТЕСВЕ ЕНЕН.
dozvola: za prizemnice 54 prema 45 prošle godine, једпока!-
eawmnNMHHPBRWHUMEBHHHHHHNHHMuHHBHHMHHHBHGRHHRHHHHHHHMHHHHHHNHNHHH NH
108! ВОМАВ (а. 1.
BEOGRAD — KRALJA PETRA 70.
мамвинишекминниминининошниннининниннимнвнакининниннвншнимнникинини
WHHHKMEHMEREE
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 2
nice 22 isto kao i prošle godine. Dvokaitnica 11 prema 8 prošle godine. Trokatnica 22 prema 12 godine 19209. i četverokafnica 7 prema 5 u prošloj godini. Kako vidimo broj izdanih građevnih dozvola za velike zgrade mnogo je veći ove godine nego prošle.
Godine 1928. bilo je podionuto u Zagrebu 44 tro i četverokatnica, prošle godine 48, a ove godine, za prva 4 meseca, уес 30.
инвентара плен štrajk poštanskog, [ејеота!skog i teletonskog činovništva u Francuskoj
Prilikom zakonske stabilizacije u Francuskoj obećala je vlada da sve plate saobrazi definitivno izvršenoj devalvaciji franka. Sve
= su se predratne plate imale pomncžiti koeficijentom od pet, pošto je franak danas petina od predratnoga. Tu |e meru vlada postepeno sprovodila — s obzirom na budžetska sredstva. U međuvremenu je niže osoblje pokrenulo pitanje o povišavanju plata preko toga nivoa, usled poskupljenja života.
Najniži poštanski činovnici imaju danas platu 18.500 franaka godišnje (odnosno 3418 dinara mesečno). Pre rata su oni imali godišnju platu 3700 franaka, odnosno 18500 današnjih franaka. Oni traže povećanje na dvadeset hiljada, a vlada im odobrava svega do 19 hiljada. Vlada se usteže da im da povečanje zbog toga, što bi onda morala povećati plate ostalim nižim činovnicima na broju 170 hiljada i to 50 hiljada upravnih i 120 hiljada učitelja. Poštari su odgovorili, da ne mogu pristati na predloge vladine i ı prkos pretnjama da će biti kažnjavani, otpušteni i t. d. oni su odlučili da štrajkuju. Prvobitno su štrajkovali 2 časa pre podne i 2 časa po podne, što je izazvalo Ogтотап рогетесај и Žživofu a naročito u Parizu. Vlada nema prava da otpusti ni vođe pokreta već će ih predati disciplinskom sudu.
ПНЕ НТ
ТЕЛЕ Па ЕРЕ И]
апетита.
Prošlog meseca primljen je u Rajhstagu zakon o točenju alkoholnih pića, koji treba Nemačkoj da donese nekoliko ograničenja u pogledu prodaje alkohola, a u vezi sa čuvanjem narodnog zdravlja. Ovo nije prvi put da se Rajhstag bavi tim pitanjem; do sada je bilo već pet takvih predloga -- prvi datira još iz 1892. god. -- dok najzad ovaj poslednji mije postao zakonom. Primile su ga sve partije osim privredne stranke i komunista.
Zakon pre svega predviđa teže uslove za dobijanje koncesije za otvaranje lokala u kojima se želi točiti alkoholna pića. U fu svrhu vlada ili zemaliske vlasti imaće dužnost da ispitaju u svakom konkretnom slučaju da li postoji potreba za otvaranjem jednog takvog lokala.
Naibolje i najnaprednije odredbe ovoga zakona su one, koje se odnose na zaštitu omladine od alkohola. Zabranjeno је licima ispod 18 godina prodavati rakiju a onima ispod 16 godina alkohol! uopšte. Isto tako ie zabranjeno sopstvenicima lokala u kojima se prodaju alkoholna pića prodavati duvan i cigarete licima ispod 16 godina. Vlasti mogu u izvesnim slučajevima pro= lazne potrebe dozvoliti otvaranje lokala za točenje alkoholnih pića na kratko vreme, kao n. pr. za vreme neke svečanosti, vašara i t. sl., ali školske, omladinske i sportske svečanosti su od toga izuzete. Dalje se zakonom daje pravo vlastima da mogu zabraniti otvaranje lokala u kojima se toče alkoholna pića u Određenim jutarnjim časovima, i zatvoriti ih za čitava dva dana u nedelji, a naročito u danima kada se vrše izbori. Zakon ima na prvom mestu za cilj da spreči da radnici popiju nadnicu usput od fabrike do kuće.
Borba protiv alkoholizma i Nemačkoj
=
иппипппавопилипцокцановинивациврвиипамичикиниланвсницвншзнпнваих
kuća I reda poznata po čistoći i konioru (topla i hladna teKuča : voda po svima sobama, kupatila, lift, bašta i t.d.) preporučuje : se najtoplije pošt. putnicima. Cene umerene. Ža bolji svet vrlo podesno i renfabilno stanovanje na mesec sa specijal, cenama.
eaR OM = e.
ипипнинипнимипиниопвочниннниницнникининиммниникпининнинцининнницке
“ «