Narodno blagostanje

24. мај 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 327

да ће се законска стабилизација динара извести на бази данашњег курса динара.

Ми нисмо у стању да знамо, каква сва гледишта могу заступати поједини меродавни фактори у питању законске стабилизације, али смо слободни сматрати, да је немогућно претпоставити, да се она изврши другојаче, него што је то

изрично најављено, — бар док њу буде изводила влада г. генерала Петра Живковића.

„Франкфуртер Цајтунг“ вероватно није у сазнању односних формалних изјава Краљевске владе.

Како се од стране оних, који би имали рачуна, да се динар депресира, а то су они, који имају велике дугове у динарима, још увек протура верзија о томе, да ће се законска стабилизација динара извести на бази смањене вредпости динара и како је та вест, потврђена од стране „Франкфуртер Цајтунга“ у стању, да унесе колебање и неизвесност у поглелу будућности наше валуте и на страни, то ми сматрамо за дужност, пошто ми немамо никакве могућности да чинимо ма какве службене изјаве, јер са службеним круговима немамо ничега заједничког, да учинимо ову конвстатацију. НЕСТАНЕ артИКУ ПЕТЕ

Питају нас пријатељи и читаоци, шта је са државним зајмом, чију смо остварљивост у претпоследњем броју ставили ван сваке сумње. Изгледа ља до закључења зајма није дошло, чему се ми срлажно радујемо у интересу народног благостања; јер ако је претпоставка тачна, онда до операције није дошло само због тога што се сауговорачи нису могли да сложе у условима. У колико се више буде одлагало закључење државнога зајма, у толико ће бити повољнији услови, то смо ме истакли још пре годину дана.

У осталом нама државни зајам није хитно потребан. Зајам би се могао закључити у ниљу одужења једног дела државнога дуга код Народне банке ради извођења законсне стабилизације, а делом за јавне радове. Ни једно ни друго није толико хитно, да бисмо морали да пристанемо ва услове, који су релативно тешки. Законску стабилизацију можемо извести и на јесен, пошто је метално и девизно покриће тако обилно, да је стабилиост динара Бан сваке сумње. јеш мање су нам хитно потребни капитали за извобење јавних радова. Наша држава није ни једног тренутка престајала да ради железнице и државне зграде. Она је то радила чан и онда, кад није знала одакле да плати. Ми смо

Летина у место зајма

рај

пре две године направили други колосек Београд—Загреб.

потпуно на божју вересију, јер су се трошкови од 200 мизисна динара имали исплатити из зајма, који ни до дана: није остварен. Радили смо и друге јавне радове такође на вересију. Било је момената пре 4 године, кад су радница ва прузи уског колосека у околини Београда пошли на Београд; да би приморали Министра грађевина да исплати предузимана, како би добили наднице, које им ова! неколико недеља није био исплатио.

И данас љожева изводи јавне радове, али за готов нован. Пре свега гради се јадранска пруга из друге транше

Блеровог зајма, која још није исцрпена. Затим се из текубих сретстава зида и дограђује велики број мањих пруга.

Пре кратког времена стигло је у Београд 150 нових локомотива, које је пре годину и по дана поручио г. Д-р Корошец, као Министар саобраћаја. Оне су и сувише тешке за нази доњи строј тако да је било бојазни у почетку да се ове уопште неће моћи употребити или ако се употребе да ће за кратко време упропастити доњи строј. Међутим из новена видимо да су већ у велико почели радови на појачању пруге Београд—Ниш, и Београд—Винковци—Брод—3Загрео, тако да ће те локомотиве моћи ићи брзинзм од 100 километара. Према нашем финасијском стању од пре три године ми бисмо у овоме случају морали дошавше локомотиве да башимо на споредан колосек, као што је било са многим другим материјалом, који смо добили за репарације, а који вије мбсгао бити употребљен због тога, што држава није имала потребних сретстава да изведе односне јавне радове. Појачање жељезничких пруга на нашој главној прузи врше се шинама које смо добили на рачун репарације и новца којим располаже државна благајна.

Према новинарским вестима изгледа да је благајни Министарства саобраћаја широко око гуше, кад се заноси тако фантастичним плановима, као што је реконструкција Београдске станице ради везивања са панчевачким мостом једним тунелом испод целог Београда, почевши од Зеленог венца па до доњег краја Позоришне улице. На свима путвичким возовима инсталира се електрично осветљење, које смо до сада имали само на брзим возовима. Исто тако добили смо сада на брзим возовима прихватне радио станице, тако да путници могу, као што показује слика, објављена у „Политици“ од 20. маја, истовремено да читају новине и да слушају предавања преко радиа, и да се истовремено удварају сапутници преко пута.

Текуће државне потребе су биле код нас обично најпрешшнији разлог за државни зајам. Данас су државни приходи довољни за покриће свију текућих потреба. У осталом не треба заборавити да у 1930. г. имамо примити на име репарација око једне милијарде дин.

Све оно што бисмо добили зајмом даје нама наша земља и наш сељак тако рећи џабе, Нама може више дати добра летина, него велики зајам. Много важније је питање, да се што пре сврши са разним непогодама, које су овладале целом земљом: хладноћа, град, поплаве, скакавци, летње ваши, снег и т. д. Пошто је земљу добро натопила киша, потребно је да огране сунце, нарочито у Јужној Србији, јер берба афиона треба да почне за четири-пет дана. још увек важи за Југославију оно што је важило за Србију: добра летина је већи благослов од нојвећега зајма.

ПАЖЊА ЧИТАОЦИМА

Због обиља материјала повећали смо у овом броју додатан — анализу биланса — на 6 страна.

пр рони JM a zamara 2 Meer y dinara

Меј a јадни.

на обвезнице Ратне штете ПО 520'— дин, од комада са 80, годишње камате без икаквих других трошкова.

РЕЕСКОШНТ У ЈЕ,

па ера Ва И | | dann) ain Jaja })caniy < a E ин E IK O NE

ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ

менице новчаних завода са 89, камате нето.

S i a a IE OT OR OI И OC O IJ O