Narodno blagostanje
Страна 344
Кгзја5јк гај хастебаскћ obućara protiv Bate.
Još: pre. nekoliko godina naši su obućari bili započeli borbu protiv uvoza MBatinih cipela. Tražili su. visoku. carinu, a kad вв ni to nije pomoglo, zaključili su bojkot. Taj se bojkot imao sasfojati u tome što neće da preuzimaju popravke cipela kupljenih kod Bate. Na taj način mislili su prisilift široku publika da se ostavi Batinih cipela. - Bata je na to u svojim prodavnicama uveo i radionice za pOopravku cipela i to uz daleko povoljniju cenu nego što to rade zanatlije. Tako se svršilo time da su obućari izgubili i jedan deo dotadanje zarade. Bata je mirno otvarao nove dučane.
U najnovije vrijeme došlo: je do. nove. uzbune sa strane zagrebačkih.. obućara.. Bata: je. naime. odlučio da u Jugoslaviji podigne tvornicu..cipela. |I to. po svoj prilici u Zagrebu. Туогтca bi:imala.·biti većih. dimenzija. Zagrebački obućari sazivaju
protestne· skupštine. protiv. podizanja. Batine tvornice. Spremaju
i velika. deputaciju kod. bana. Traže da se zabrani podizanje Batine: tvornice. ;
Mi ismatramo. da: se-ne može dopustiti 'jednom strancu da preko noć napravi ·prosjacima: hiljade domaćih · sinova. .Ne: možemo dopusliti da se čehoslovački seljak ograđuje od našeg žita. a. da njihov. kapital ubija. našu. sirotinju.
иаенишишииииешиштештео 7 4отебаска |уописа ареја а. d. osnovana od Zagrebačke tvornica koža (zg. Žiga Štern) podiže novu {vornicu cipela. - Do sada ie ona radila u prostorijama zagrebačke ivornice koža. Nu kako je u najnovije vrijeme produkcija u porastu i kako se misli ista još više proširiti, dosadašnje 'prostorjie: nisu: dovoljne, te se' je- počelo podizanjem: nove: tvorhice na zemljištu koje pripada zagrebačkoj
Zagrebačka tvornica cipela gradi novu tvornicu:
tvoriici koža: Zagrebačka' tvornca cipela ima to preimućstvo'
nad drugim 'našim fvornicama cipela što''se potpuno oslanja na jaka-leđa zagrebačke tvornice koža dotičnho njenog glavnog faktora g. Žigu Sterna. Ova je fabrika mnogo manje opasna po naše obućare jer ne otvara sopstvene prodavnice ni krpačnice.
По европској штампи одјекује вест да је 30 држава протествовало против предстојећег! повећања царинеких ставова у Северо-американским државама. Било је чак и јавних зборова и захтева да се против Америке отворе не само репресалије, већ и да се њена роба бојкотује.
Иницијатива за протест дошла је из Француске. Међутим француске службене новине од 20. маја објавиле су декрет на основу закона звани катанац, којим се повећавају царине на жито за 30 франака (а до сад је износила 50 франака) на: 176 динара, а то је готово толико исто колико кошта 100 килограма пшенице код нас. 70% брашно добија царину од 128 франака, односно 282 динара, брашно од 60%—70% 185 франака, односно 407 динара.
Целокупан протест против американских држава заскован је на'аргументу, дагсу “царински ставови достигли висиву од 70 до 100% вредности робе. Као што из овога видимо Француска подиже царине на најважнији артикал европске произведње од'70% до 100% вредности робе.
Недоследност Европљана
<
'elegrami: ADRIACORP LONDON" Кодека: A. BIG 65 ed,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
РОМЕСАЈТЕ
ADRIATIC OVEB.SEAS. CORPORATION u.
А FIRMA~“LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BE.SPI,A TNO, BER.ZO, STVARNO мн
Бр. 22
Пре рата царински ставови под режимом репресалија за време самог царинског рата никад нису били тако високи као што су они данас у Француској, за државе са којима се закључују пријатељски трговински уговори. Немачка је сутра дан по француском повишењу подигла царине на жито на 15 мк. односно на 202 дин. O
ниннинентиииешитистетеиештишиЕлтЕ о у. једном пријатном рестора-
ну, у малој универзитетској
вароши у Француској, А:х-
en-Provence, за време рата, је-
дан сто био је резервисан за
професоре универзитета. У том ученом и духовитом друштву нашла је била моја. маленкост пријатељски пријем. Уторником у вече била је празна столица с моје леве стране. Колега, који је на тој столици седео, држао је сваког уторника предавање на колонијалном институту у Марсељу.
Како су за време рата и у Француској коморџиске вести биле најомиљенија духовна храна, то нам је и наш колега у среду у подне о ручку причао шта је све чуо и доживео у Марсељу. Једног дана окрете се он мени и рече, да има за
мене једну специјалну вест: упознао је једнога мог зем-
љака, који се интересује за питање ратне штете. Име на-
равно није могао да упамти, већ је покушао да ми га опише. . Кад сам мислио, да сам на трагу, упитах га, како говори француски ' (пошто онај, на кога сам мислио, говори врло
рђаво тај језик). Како је одговор гласио, да говори врло
добро француски, то сам му рекао, да не могу да погодим
тог мог земљака.
После две недеље саопшти ми он, да је имао задовољство да упозна другог мог земљака, чије име такође није могао да упамти, а који се интересује за нека питања из административнога права. Како је тада било врло мало Срба у Марсељу; који су говорили боље француски, а како је и за овог тврдио мој пријатељ, да говори добро француски, то миоје и: овога пута било узалудно чепркање по памћењу.
Месец. дана: доцније саопшти ми он да је упознао и трећег мог земљака, који је чешће похађао његова предавања, Ни његово име није могао да упамти, али је из разговора с њим задржао један детаљ његове спољашњости, који је врло особен тако, да сам ја продужио опис уз климање главом мога. саговорника. Као последњи знак распознавања требало је да буде његово знање француског, односно његово. незнање, јер је говорио француски као Сенегалац. Поскочио сам са столице, кад ми колега одговори, а дотични господин земљак говори одлично француски. | више нисам сумњао у идентичност тога земљака, а како он за неколико месеца, од кад га нисам видео, није могао научити француски, то је било очигледно, да је тврђење 0 његовом знању језика био акт конвенционалне. учтивости мога колеге. Учтив човек не може да каже ни о отсутноме ништа непријатно, а нема ничег непријатнијег од тврђења, да неко нешто не зна. Незнање је непријатан квалификатив. | --- Vous exagćrez ип реџ, сћег апи, рекох му мало пре-
Учтивост која убија
—- Сошите Је тапше ФА:Х,Ј) одговори он смешећи се. ја му на то рекох, да француска учтивост може да рптиче без штете само међ Французима. Примењена на -— | 1) То је ексански bon mot. Кад неко претерује, каже (се: 1 ехадеге comme le maire d'Aix, parce qu” il a Aix ć gčrer
> OVOZ
Pišite: HAYMARKET HOUSE aymarket, LONDON, S. W. I. |