Narodno blagostanje
31, Maj 1930,
странца може да буде одврло штетних“ последица“ Ае у по=
тврду тога испричао сам му следећи истинити догађај.
Један Шумадинац, учитељ, учио је. француски у Солуну осам месеци-пре. но што ће поћи за Француску. Једног веселог вечера стигне: он у: Тулон и-одседне у један хотел: Сутра: дан; пошто се дотерао, сиђе у ресторан. Кад је хотелијерка пришла да јој плати доручак, започне он разговор. Како томе нико није присуствовао, то се не зна, колико је речи изговорио за пола часа. Главно је, да му је госпођа казала, да одлично говори француски.
Тај је комплименат упропастио грешног учитеља. Он је тако озбиљно узео те речи, да га нико никад више није могао да увери о противном; За три месеца бављења у Француској посвађао се са двајестином земљака, а у Солуну са целим светом ; све због његовог француског језика.
После 14 година, у априлу 1930., један отмени странац пронашао је међ Југословенима једног великог) економисту и његово име саопштио репортерима београдских листова, Исти велики економиста је по својој природној вокацији песник ! 1
Нама се чини, да је то један бескрајно духовит виц. Али је његова амфиболичност тако фина, да га титулар може да разух> и у буквалном смислу.
Само:'нам то фали! В. Б.
Kore
Povodom diplomatske intervencije u Pragu” radi: potpisivanja. konvencije o ukidanju zabrane uvoza i izvoza, piše „Hospodarska Politika”: „Smatraju nas
Oko čehoslovačke ratifikacije
KK __
u Evropi za glavnu smetnju boljih dana u evropskom: ekonom-="
skom životu. Doile nas je doveo naš ekonomsko-politički krpež! Po sebi se-.razume da dalje nije. moguće odupreti se. diplomatskoj intervenciji i da, moramo ratificirati. To pak može imati taj povoljan rezultat da budemo lišeni. jednoga primitivnoga oružja. u trgovinskoj politici, kao. što je zabrana uvoza i da jedanput priđemo racionalnoj trgovinskoj politici, kao što. to rade drugi narodi”.
a K<zmK—zK——EKGKGG=SKK=O=O=—e
У време, када се већ навикло слушати о великом“ броју беспослених. у свима државама (у Сједињ. америчким држа5 вама 6,5 милиона, у Немачкој 2,2 милиона, у Енглеској 1,7 мил. у Пољској 274.900, у Аустрији 175,000) и када питање сузбијања беспослице претставља једно од најважнијих проблема државне привредне политике, врло чудновато нам звучи забринутост Француске због — оскудице у радницима. Може се без претеривања рећи да је Француска данас једина земља на'свету која у опште не познаје незапосленост. А шта то значи најбоље се види из суме коју је Немачка прошле године исплатила на име потпоре беспосленим : 20,8 милијарди динара. Немачка је дакле за једну једину годину утрошила на беспослене раднике скоро два пута онолико колико износи целокупна сума предвиђена од француске владе за извођење великих инвестиционих радова за време од 5 година. Питање добијања потребних сума за потпомагање беспослених доводи редовно до оштрих дискусија приликом претреса немачког буџета. У Енглеској опет видимо да радничка влада за сада још није успела да овој невољи стане на пут, мада се нова влада, чим је ступила на власт, одмах дала на решавање проблема незапослености; број незапослених не показује ни најмању тенденцију ка опадању, те није ника-
Проблем радне снаге у Француској
ери хапшен
кво чудо што је и у самој влади дошло до несугласице па чак и до иступања (Sir Ošwald" Mosley) Све: нас то на-! води, да у Француској гледамо срећну земљу. Јер нико неће“
песумњати, да је много лакше наћи радну снагу него рада:
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 345
Осим-у индустрији луксузних добара и на берзи, у Француској нема незапослености. Чак и све јача употреба женске радне снаге — која је, као јефтинија, у другим државама истиснула мушку и тиме постала једним од узрока беспослице —) није довољна да подмири потребу француске трговине, пољопривреде, индустрије као и саобраћаја и јавне службе у радној снази. Када се зна, да с једне стране постоји изобиље а с друге недостатак у радницима, онда би изгледало најприродније да дође до емиграције одн. имиграције. Али овоме данас још стоје на путу разне сметње, поглавито политичке и психолошке природе. Француска би највише желела да потребу за радном снагом задовољи домаћим елементом. Али томе за сада смета стално слаб прираштај становништва, тј. опадање рађања. или „денаталитет“, како се ова појава у Француској назива. Ово није ништа ново за Француску, која се сматра за класичну земљу минималног рађања. Према томе проблем незапослености у Француској зависи од њене имиграционе политике.
Beogradskim kućevlasnicima ne ide dobro. Istina ne zna se tačno koliko ima praznih stanova ali da su kirije znatno Opale, svima je poznato. Kod takvog stanja stvari dabome da su kućevlasnici rđavog raspoloženja. Ono je našlo izraza na godišnjoj skupštini Udruženja ku| ćevlasnika održanoj u „Kasini” 18. maja tek. godine. Najveći | део vremena utrošen je na prefres oko toga, koja uprava ima najviše zasluga, tako da nije ostalo ni malo vremena za razgoмог о tome, kako da se pomognu. Naš narod kaže: u praznoj kući luda gazdarica.
U praznoj kući iuda gazdarica
етилен Арени БРЕ НЕ рт
У другој половини маја одр-
жане су неколике конферен=
ције у Скопљу по староме пи-
тању, о најбољем начину у-
новчења. опијума. Као. што. смо већ јавили, изгледи су за жетву одлични, али се цена
знатно погоршала; Док је лањске године била око хиљаду
динара, ове године се креће око 400 динара. То је проузро-
кевало велико узбуђење међ произвођачима и као последица
тога дошли су преговори и договарања о најбољем начину
уновчења опијума. Већина се сагласила да је најбољи начин . оснивање једне извозне привилеговане компаније, која би до=
била монопол, Главница друштвена износила би 5 милиона
динара. Она би вршила посао као комисионар узимајући за
хе 10% од продајне цене. Потребан обртни капитал има да
да држава. У случају да надлежни фактори не буду примили
ову солуцију, конференција је одлучила да се оснује дру-
штво, које би имало за циљ да лагерује и ломбардује произ-
вођачима опијум. И у томе би случају обртни капитал имала
да да држава.
Експерименти са извозним компанијама, који су и сувише многобројни у историји Европе, спадају у периоду на измаку Средњега века. Извозне монополистичке компаније биле су креације меркантилнога режима. Све су завршиле крахом.
Привилегисана извозна комнанија. за извез. опијума
уиваиниииннинишишиштиаиатшшешш Гогрешити, преварити се, својствено је свима људима на свету. Погрешимо у обичном животу, често се преваримо сами а често нехотице преваримо и друге. Закон предвиђа, да смо дужни за све штете које причинимо другима, дати накнаду, обештећење. Али 'се не греши само у' обичном животу, већи у случајевима; кад би непогрешимост требала да буде потпуно осигурана. Зна се, н. пр. колико пута погреши суд те невиног
|Народно здравље и лекар| ски џеп
1 | ____--_-
не резерве ar anne mre