Narodno blagostanje

"31, Maj 1930.

—"Концесију за румунски телефон и телеграф добила ie „Intern. Telegraph and Telephone Со." на 20 година под погодбом да друштво учествује у емисији обвезница аграрне банке. .

—" Фузионирања у Енглеској. „Прагер Пресе“ саопштава из Лондона план, по коме би дошло до фузије између пет друштава за производњу угља и челика а уз учешће Енглеске банке, која би имала да именује директоре новоосноваHor друштва као и да преузме већину акција. Интереси произвођача челика били би сконцентрисани у једном друштву са акц. капиталом од 5.75 милиона фунти а интереси произвоЂача угља: у једном другом са капиталом од 1.75 мил. фунти.

-—- Страни листови масним словима јављају о пронађеним изворима петролеума на Мајевици, који ће бити у стању да дају 2500 вагона дневно. Из њихових зецмашина у Божје уши ! |

— Engleska grupa za električnu industrijti Pearson otkupila je sve akcije francusko-grčkog društva za proizvodnju elek-

irične energije u Atini i Pireju. Engleska grupa je dobila kon-

cesiju za proizvodnju i prodaju električne energije i za edržavanje iramvajskog i autobuskog saobraćaja u Atini. Ove poslove Pearson radi zajednički sa jednom drugom engleskom grupom, „General Hellenic Co”. Koncesija važi 60 godina. Društvo Reatson je kupilo pomenute akcije za 900.000 funtt u gotovu.

POLJOPRIVREDA ; — Немачка влада доследно изводи своју аграрну и "царинску политику, те сваке 2—3 недеље повисује поједине ставове, пошто има' неограничено пуномоћје за то. Тако су 26» 0. м. ступили на снагу нови, наравно повишени ставови: за раж 15 марака и за јечам за стоку 12 марака по товару. — По плану, који спрема маџарска влада за уновчење жетве житарица, има да се подигну четири велика магацина за трговину житарицама: у Барчу за извоз у Италију, у Еденбургу за Аустрију, у Мишколцу за Чехословачку и у Пешти за утовар Дунавом. У нацрту се предвиђају мере за убрзање подизања стоваришта и помагања кредита. Маџарска влада води у исто време активно преговоре са италијанском за увоз житарица у Италију.

— На скорашњем дванаестом конгресу француске пољопривреде расправљана су питања у вези са светском пољопривредном депресијом, затим питања конкуренције на страним тржиштима, питања организације продаје, питање производних трошкова итд. О значају француске пољопривреде споменуте су следеће чињенице : пољопривредници и сеоске занатлије претстављају добру половину француског радног народа. У поређењу вредности пољопривредних производа са производима индустрије излази, да производња металургије "износи 10 милијарди франака годишње, а производња жита 12 милијарди; вредност произведених аутомобила износи 6 "милијарди, а то је исто онолико колика је вредност годишње производње зоби, али мање од годишње производње млека од преко 8 милијарди франака. — Капитал инвестиран у пољопривреди цењен је пре рата на 90 милијарди франака а данас на' 417 милијарди, од чега 290 милијарди претстављају непокретности а 127 обртни капитал. Укамаћење капитала сматра се у пољопривредним круговима недовољним, пошто прве не доносе више од 2% а други 5%. — Бруто приход "пољопривреде износио је пре рата 20 милијарди франака, а данас 100 милијарди или свега 5 пута више, док су производни трошкови порасли 7 пута.

- наппнраћвнаобипавланапшначвинишишиннипивинисивавсиакмровиминнитиинав

"Оснивачи: Вапаџе ОНотапе, Вапаџе де Рапв еб Фев РРаув-Ваз, Бостеје! Епапсјете а4'"Омепе

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 349

— Г. Тардје је пре кратког времена говорио о главним мерама које ће француска влада предузети у погледу винарства. Ове су мере : увођење једне прогресивне порезе на јако рентабилне винограде; увођење једне годишње порезе на нове винограде ; постављање дефиниције за нормална вина ; огра: ничење количине која се може ставити у продају у случају једне изобилне бербе. Даље је председник владе изјавио, да ће се појачати пропаганда за што већу потрошку вина а да ће у том циљу и један замашан кредит бити унесен у план подизања народног благостања.

— Пруски парламентарни одбор за израду закона о пољепривредним коморама завршио је предлог овог закона. По њему чиновници комора изједначују се у погледу плата с државним чиновницима, а плате највиших управних чиновника комора требају да износе онолико колико и плате министарских саветника.

_— Хмељарско друштво за Словенију јавља да је земљиште на коме је засејан хмељ смањено за 30%, и на њему засејан кромпир, грах или кукуруз. Истовремено јављају из Војводине да је у Банату, Бачкој и Срему искорењено од прошле жетве 80% хмељаника тако, да је сада под хмељом највише 2500 катастарских јутара. |

__ Јављају из Херцеговине да су материјална средства којим располажу сељаци у борби против скакаваца веома незнатна, и ако не добију хитну помоћ може доћи до тешких последица по усеве.

— Farmers National бгат Со., једно велико америчко извозно друштво за жито, купило: је фирму Hallbaker Grain Co. из Канзас Ситија, која има годишњи обрт од:30 до 40 милиона бушела и највећи извоз из морских пристаништа. Откуп је плаћен 3 милиона долара. С'овом куповином стоји у вези и закуп једног елеватора с капацитетом од 6 милиона бушела, који прелази на Рагтег5. |

— Француски листови регистрирају појаву једне књиге под насловом „Пољопривредни кредит у Југославији“ као докторску дисертацију г. Радише Воркапића. У њој је велика пажња посвећена Аграрној банци. О њој се каже између осталога :

„Ако политика поделе кредита пољопривредницима буде вођена искључиво преко пољопривредних задруга и њихових федеративних организација, она ће успети да уклони најтеже тешкоће аграрног проблема. Југославије“. Иначе принцип на коме стоји писац гласи: „Сутрашњи југословенски сељачки грађани живеће у једној демократији, у којој су једнаки сви они који раде“.

— У Аустралији је ове године засађена максимална површина житом. Ако време, које је врло повољно, буде потрајало, онда ће Аустралија имати рекордну жетву.

— Из Француске јављају да је жито почело да вене и да је готово у целој Француској нападнуто од рђе. Ако не би наступили ускоро сунчани дани, неизбежан је скок цена жита,

ЗАОВКАСАЈ .

— Развој туризма код нас све је већи и број странаца који посећују нашу земљу расте из године у годину. Док смо 1923. године имали око 60:000 посетиоца, 1926. год. достиже тај број 200.000 а 1929. године око 400.000. У прошлој години посетиоци су оставили у нашој земљи око 350.000.000 динара.

WlulW:wiw WiMju|w ваннинијванијм ан нининини гииивинниннини ин има А ли Алт =

Француско-Српска Банка Капитал Фран. 20,000.000 _

-Филнале;: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун '

Обавља све банкарске послове

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД :

wMwuNNNNHHMNHNHHNMNHHNHHHHHHHNHNHRHMHNHHNHNHRHHHBHBHRHHHBHHEHHHHHMHREM