Narodno blagostanje

Страна 350

== Американска предузећа, која граде персијске железнице, дошла су у конфликт са персијском владом и обуставила рад због неплаћања владе, која се, према мишљењу фивансијске штампе, налази у неповољном финансијском стању.

— Прекоокеански путнички бирои из Њујорка саопштавају, да је од !. јануара на овамо број путника прве класе опао за 13.000 према прошлој години. У накнаду за то био је појачан промет трећом класом.

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

Српска банка у Београду, 25. јуна. — „Слоград“ словенска градбена и индустриска ML. д. у Љубљани, 3. јуна. „Славија“ југословенска заваровална: банка в Љубљани, 12. јуна. — Рудник угља Барошевац а. д. у Београду, 29. јуна. = Рудник угља у Скобаљу а. д. у ликвидацији 30. јуна. Српска банка у Београду, 25. јуна. — „Трансокеаник“ југословенско д. д. за путовања и превозе у Загребу, 4. јуна. Белико-кикиндски парни млин д. д. у Вел. Кикинди, 25. јуна. — „Моруна“ а. д. у Београду, 29. јуна. — Пожешкоиндустриско а. д. „Маљен“ у Пожеги — Ужичкој, 6. јула. —- „Триглав“ д. д. товарна хранил в Шмарци, 7. јуна. —. Људска тискарна д. д. в Марибору, 1. јуна. — Хранилница за Рогашевце ин околицо д. д. 7. јуна. — JI m за градњу малих станова и вила на Сушаку, 4. јуна. — „Вунатекстил“ Д. д. за производњу и трговину текстилне робе и хемиских производа у Загребу, 2. јуна. — Подравска ланена и конопљана задруга у Носковцима, 1. јуна.

Кр. повл. загребачка дионичка творница ликера, хрв.

воћних дестилата и гута (прије Фрањо Покорни) у Загребу,

23. маја. —- „Импекс Јута“ д. д. за промет шпагом, ужаријом, текстилном робом те посуђивањем покривала у Загребу, 27. маја. — Гвоздобран д. д. за машинско стругање и личење жељеза, стројева, бродова и кућних фасада у Загребу, 28. маја. — „Бачић" д. д. за централно грејање и здравствене уређаје у Загребу, 28. маја. — Едисон—БелПенкала д. д. у Загребу, 26. маја. — „Танин" д. д. за промет производа за стројење кожа у Загребу, 27. маја. Творница вапна д. д. у Загребу, 27. маја. — Слатинска индустрија дрва д. д. у Загребу, 26. маја.

Јаромерска творница кожа и ремења Ф. Полицки д. д. у Загребу, 21. маја. — Југословенска експрес агенција д. д. у Загребу, 22. маја. — Мустад. југословенска творница чавала те железне и челичне робе д. д. у Карловцу, 20. маја. — Дрогерија на велико „Славија“ д. д. у Новом Саду, 22. маја. — Индустрија гвожђа д. д. у Зеници, 2. јуна. — Дубрс-

вачка вересијска банка у Дубровнику, 28. маја. — „Сузана" д. д „творница кожа у Загребу, 25. маја. — Трњанска парна циглана на дионице у Загребу, 23. маја. — Хрватска инду-

стрија катрана д. д. у Загребу, 23. маја. — – Биокемија д. д. за биолошке и кем. производе у Загребу, 22. маја. Прво југословенско транспортно д. д. Шенкер и Комп. у Загребу, 26. маја. — Антон Хибл д. д. чешко-југословенска трговина сукна у Загребу, 24. маја. — Сомборска пољопривредна берза у Сомбору, 27. маја. — Југословенско Ганц д. д. у Загребу, 30. маја. — Југословенска фабрика машина и потреба за железнице уског колосека а. д. у Београду, 31. маја. — Српска ратарска штедионица д. д. у Ст. Бечеју, 25. маја. — Мостер творница лака и боја д. д. у Загребу, 23. маја: — „Криваја" шумска индустрија а. д. прије Ајслер и Ортлиб у Завидовићима, 28. мала. — Индустријско и трговачко д. д. Дрина у Београду, 30. јуна. — „Лукс" д. д. творница лустера и металне робе у Загребу, 23. маја. — |. Б. Улрих д. д. у Загребу, 27. маја. — „Овекс" извозно д. д. у Загребу, 26. маја.

„двечан“ акционарско-индустриско предузеће за преРаду дрвета у Косовској Митровици, 24. јуна. — „Ресава“

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

акционарско-индустријско предузеће за прераду конопља и израду свих врста млива у Свилајнцу, 24. јуна. — Континентално баукситно рудокопно и индустриско д. д. у Загребу, 26. маја. — Славија д. д. у Осијеку, 2. јуна. — Акционарска кожарска задруга у Београду, 28. јуна.

— Инђијска муњара д. д. у Инђији, 27. маја. — „Радвик" парна пилана и парни млин на ваљке д. д. у Сунгеру (Горски Котар), 28. маја. — Хрватска банка д. д. у Загребу, 28. маја. — Творница за памучну индустрију д. д. у Загребу, 27. маја. — Пучка штедионица д. д. у Кутини, 28. маја. Боте и Ерман д. д. у Загребу, 27. маја. — Хрватска дионичка штедионица у Оточцу, 29. маја. — „Пан-филм“ а. д. у Загребу, 30. маја. — Дворник и Хекш д. д. у Карловцу, 29. маја. — Банка и Кројцер д. д. у Загребу, 30. маја. — Хотел-пансион санаториј Пећине д. д. у Сушаку, 28. маја. југословенски серум завод д.д.у Загребу, 30. маја. „Сава" опће осигуравајуће д. д. у Загребу, 28. маја. — Бачка фабрика квасца и шпирита д. д. у Суботици, 31. маја. Друштво „Обнова" а. д. у Београду, 14. јуна.

КА7МО |

— Неколико података о Албанији. У једном допису из Рима „Франкфуртер Цајтунг“ доноси неколико података о Албанској народној банци и албанској спољној трговини. Албански франак, који је пуштен у оптицај још пре четири године, још није успео да потпуно сузбије друге новце који циркулишу земљом, као и. пр. сребрне круне; услед пада вредности сребра, у крајевима са великом количином сребрног новца цене су стално у порасту. Велика промена је наступила у саставу свих обавеза по виђењу код Народне банке између 1928. и 1929. године. Док је 1928. од свих обавеза 70% отпало на новчанични оптицај а 30% на остале обавезе, дотле се у 1929. год. овај однос потпуно обрнуо због наглог пораста депозита по жиро рачуну (од 3,22 на 8,64 мил. фр.), тако да је новчанични оптицај претстављао јаш само 33% свих обавеза. Оптицај новчаница порастао је у 1929. години за свега 1,44 милиона франака (и износи 11,54 милиона), док је у 1928. порастао за 3,78 мил. и у 1929. за 3,99 мил. Биланс спољне трговине био је у 1929. години пасиван за 24 милиона фр. у главном због великог увоза грађевинског материјала — у вези са појачаном грађевинском делатношћу у земљи — док је извоз са 15 милиона скоро непромењен. 10 милиона фр. овог дефицита покривено је првом траншом зајма од 50 милиона франака, који је Албанија добила од италијанског грађевинског друштва „Свеа“.

— У Љубљани ће се подићи нова царинарница, чије ће грађење стајати 13,000.000 динара. |

— Загребачки листови доносе вест, да је Министар трговине одобрио трговачким коморама потребан кредит, помоћу кога имају коморе послати ученике-занатлије у иностранство у сврху усавршавања. Из сваке бановине имало би се послати 10 ђака.

"— Развој акционарских друштава у Италији. Током 1929. године основано је 2384 акц. друштава са капиталом од преко 718 милиона лира. Повећање главнице извршило је 1724 акц. друштава са сумом од 6344 милмона лира. С друге стране 711 друштава с капиталом од 516 милиона престало је да постоји а код 536 друштава главница је снижена у суми од 1775 милиона. Чист пораст за 1929. годину износи према томе 1678 друштава и 4771 милиона лира.

— Из Цириха јављају под датумом од 24. о. м., да је у централно-алпијским зонама до висина од 2000 метара падао снег. |

— Из комуналних кругова у Немачкој, захтева се у последње време да се повиси школарина на високим школама. Пруска спрема предлог закона о овоме.