Narodno blagostanje

"Страна 362

· — Париска трговачка комора дала је своје позитивно Мишљење о предлогу закона којим се забрањује вршење банкарских послова лицима која су била осуђивана као и оним која нису измирила своје стецишне обавезе.

— Совјети врше опасан демпинг са својим производима на европским тржиштима, доводећи индустрије појединих земаља у тешку ситуацију. Тако су се три белгијске фабрике жижица само хитном државном помоћи спасле пропасти, до које их је довела совјетска конкуренција: у самој Русији жижице се плаћају три пута више но што износи њихова извозна цена. Исто тако и шведска индустрија жижица увиђа опасност која јој прети на њеном сопственом тржишту од руског демпинга. Пољска текстилна индустрија се жали на неиздржљиву руску конкуренцију, која по сваку цену жели да упропасти пољску текстилну индустрију и да повећа број незапослених. Аустрија, Мађарска и Финска пате под демпингом руског дрвета.

— У Немачкој се припрема велика реформа закона о јавним сместиштима, како би се омогућило пољопривредницима да путем ломбарда робе дођу лако и брзо до краткорочног кредита, који сад узимају од банака са врло високом каматом,

— У Бечу је одржан међународни конгрес трговаца животним намирницама, на коме су узели учешће представници Немачке, Француске, Холандије и Швајцарске. На конгресу су претресана професионална питања. На предлог француског делегата усвојена је једногласно одлука о размени шегрта ради изучавања језика и ради што већег оспособљавања за посао.

ИНДУСТРИЈА

— Дајчес Фолксблат јавља, да ће Нововрбаска фабрика жижица бити демонтирана и пренесена у Осијек, где ће се прикључити тамошњој фабрици. Досадашњи директор Врбаске фабрике премештен је у фабрику жижица у Врбовско, која, као што је познато, припада истом концерну.

— Витковишке железарне у Чехословачкој су отпустиле 300 индустриских радника због слабог запослења. Према томе изгледа, да је индустриска криза захватила и чехословачку гвожђану индустрију.

— Фабрика свиле у Осијеку, о чијем смо оснивању раније јавили, отпочеће рад 1. јула те ће запослити 150 радника на 150 ткачких разбоја. До августа фабрика ће се проширти и радити са 300 разбоја и одговарајућим Оро радника.

— „југословенски Лојд“ доноси један напис г. д-р инж. Иве Турине о проналаску нафте на Мајевици. Његоза излагања као стручњака у главном се слажу са оним што смо ми писали о тој ствари. Он тврди да се извору у тим површинским слојевима не сме придавати велики значај. Настављање радова око бушења, који веома скупо стају, не гарантује потпун успех, пошто се не зна поуздано колика је јачина извора на који ће се наићи. Поред тога г. Турина напомиње да се на прве изворе нафте на том месту наишло још 1896. године, те према томе садањи рад је само настакак тих првих покушаја.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ор 23

— Гранитоид, највеће индустриско друштво у Бугарској, о коме смо ми већ неколико пута реферисали, и које је ту скоро повећало своју главницу на 260 милиона лева, сазвало је за 8. јуни ванредну скупштину ради повећања главнице за нових 150 милиона лева због тога, што друштво намерава да купи све акције угљеног рудника Пирин у Софији. Главница тог друштва износи 50 милиона лева од чега Гранитоид има већ 40% у својим рукама:

— Тешко да има и једнога града у Југославији у коме је грађевинска делатност у области станбеној тако интензивна као у Новом Саду. Ко је посетио од пре два месеца и видео Нови Сад, тај је могао видети без мал» призор, који је пружао Београд од 1921. до 1925. године. Чује се да врло много станова зидају чиновници. То је већ мало. критично.

Потребно је да сваки онај који зида нове зграде добро проучи развиће тражње у будућности. Тражња, која дслази од стране државних чиновника, претставља један скроз несигуран елеменат, од ње се мора увек да одбије један проценат за ризик услед евентуалних промена у административној подели земље.

KK TT E,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ,

— Дајмлер—Бенц — немачко предузеће за фабрикацију аутомобила постигло је нешто мало бољи успех у 1929 према 1928. години, али ће акционари поново остати без дивиденде. Бруто добит износи 27,76 мил. марака (26,85

мил. у 1928.), а чиста добит 198.275 марака (1928. : 13.583) која се преноси на нов рачун. Пада у очи да предузеће у јакој мери врши отписе, који су за последње две године изнели по 5,8 мил. марака. Обрт је у 1929. достигао 130 мил. а извоз 20 мил. марака.

— Према вестима из Бугарске, одлучили су -се индустријалци из Софије да подигну једну модерну фабрику за ваљање жице, која у Бугарској још не постоји. Овом фабриком тешко би била погођена аустриска индустрија, која је до сада добављала готово сав жичани материјал за Бугарску.

— Чехословачка индустрија штирка налази се у врло · великој кризи. Потрошња је опала због кризе текстилне индустрије и услед заштите царине од стране разних држава; а делом због опасне конкуренције холандске индустрије штирка. Прошле јесени се разбио картел, али се воде преговори за његову обнову.

— Белгиско велико подузеће Електрофина стоји у

IZVOZ

POVEĆAJTE

ЈУО%

A.DRIATIC OVERSEAS CORPORATION Lta.

Telegrami: O CORE LONDON Kodeks: „A. B. . ed.

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BESPLATNO, BER.ZO, STVARNO 24, Haymarket, LONDON, S. W

Pišite: HAYMARKET HOLSE