Narodno blagostanje

14. јуни 1930.

15 дин. 1115 ДИН.

Укупно 1438 дин.

Пољски чувар Ривико 20% бруто прихода

Ш, Ручни рад за све три године:

Око гнојења, 1,75 дана 4 25 дин. 33 дин. Око културе кукуруза 16 дана, 565 Дин. Око културе пшенице 240 ДИН. Око културе грахорице 6 дана 980 ДИН.

Укупно 1118 дин. Опрежни рад за све три године:

Извоз гноја, 1 дан 4 90 динара, 90 дин. Око културе кукуруза 5 дана а 90 дин. 452 ДИВ. Око културе пшенице 3,25 дана а 90 дин. 298 дин. Око културе грахорице 3 дана а 90 дин. 270 дин.

Укупно 1105 див. Укупни трошкови обраде кроз три године из-

носе према, томе 4626 ДИН. или годишње 1542 Дин. Одбије ли се од укупног бруто прихода,

у износу од 1859 дин. Износ трошкова обраде износу 1542 NHB.

То се показује катастарски чист приход у износу од

Катастарски чист приход ове парцеле износио је пре рата 9 вл. круна што би одговарало данас OKO 100 палирних динара.

Ш АНАЛИЗА СЛУЖБЕНОГ КАТАСТАРСКОГ ЧИСТОГ ПРИХОДА

Питање је да ли је овај катастарски чисти приход од 317 динара превисок или је предратни пренизак. На ово питање даје нам одговор анализа прорачуна. Видимо да природи (приноси) приближно одговарају. Што се трошкова, тиче, ти су рачунати ниско. Нарочито је ниско рачуната спрега. Та је зарачуната са 90 динара по дану, док се је у пракси у оно доба плаћало са 185 динара дневно. Питање је како се је дошло до оне цене од 90 динара. Укупни трошак издржавања спреге кров годину дана, од динара 21.795 подељен је са 240 радних дана. Ову претпоставку од 240 радних дана узимала. је комисија и у свима осталим прорачунима. Ради проверавања исправности ове претпоставке извршио сам отппирну анкету у неких 260 села тако, да сам сваки прорачун, који потиче из другога, места, (а узето је за Хрватску и Славонију 40 таквих прорачуна из 40 места), проверио са, подацима истота, и још 5—6 суседних села.

да Кошку је на пример установљено да имаде 2811 хектара, обрадивог тла, 289 пари коњске спреге према чему на спрегу отпада, 9,7 хектара. Комисија рачуна, да. се по 1 катастар. јутру троши 4,8 радних спрежних дана, или по једном хектару 8,4 дана. На спрегу отпада, 9,1 обрадивот тла (у чему су урачунате и ливаде које троше мање спрежног рада),

817 дин.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 371

према чему се показује ова могућност упослења спрете у обради поља: 9,7 хектара, пута 8,4 спрежних дана равно 81'/, спрежних дана. Комисија. зарачунава спрези 240 радних дана у години. Ако спрега може да буде упослена, у обради поља само 82 дана, питање је где ради остало време. Нема двојбе о томе, да спрега нема прилике да буде упослена у другим радовима осим обраде поља. И у томе лежи двострука погрешка. Кад је требало да се покаже да, је радни дан јефтинији него ли сву истини плаћа, претпоставило се да спрега ради 240 дана, а кад је требало да испадне што нижи трошак обраде, зарачунато је по катастарском јутру далеко мање радних дана, него ли одговара фактичком утрошку односно претпоствљеном капацитету.

Исправимо ли урачунату цену спреге са 90 динара по дану на 135 динара, колико се у време прорачуна у истини спрега плаћала, то се показује ова. разлика :

по јутру зарачунава, комисија

4,8 дана а 90 дин.— 432 ДИН.

а 185 дин. = 684 ДИН.

према, чему се показује већи трошак за 216 динара.

Одбијемо ли од ново прорачунатог катастарског чи-

стог прихода у износу од 317 динара ову разлику

од 216 динара, то се ново прорачунати катастарски

чисти приход снизује на 101 динар, што би одговарало предратном износу од 9 зл. круна.

Ову разлику у зарачунавању спрете налазимо и у свима другим прорачунима, јер је комисија. свугде претпоставила 240 радних дана, те се на исти начин зарачунавата цена разликује од оне која је у истини плаћана.

Толико само што се тиче спреге,

Видимо да се већ самом коректуром цене за спрегу снизују катастарски чисти приходи на. предратне износе у злату, и уз остале цене које су Важиле у години 1925./26.

Од године, 1925./26. цена се знатно променила и то на штету пољопривреде тако, да је цена шпенице зарачуната на пример овом проценом за 276 динара по 1 м. ц. пала на 165 динара уз коју цену сељак продаје пшенипу, а за кукуруз са. 140 динара, на 70—80 динара по 1 м. ц. Томе на супрот цене артикала, које пољопривредник купује, нису се промениле или бар не знатно у корист пољопривреде. Кад бисмо и оне разлике узели у обзир, видели бисмо још поразнију слику на штету рентабилитета пољопривреде.

Ова, факта, потакла, су краљевску владу да је донела недавно закон о изменама закона о непосредним порезима. Прогресија допунског пореза, снижена, је овом законском новелом тако, да се на. место досадашње скале 2—12% креће сада, од 2—8%. Код тога, треба имати на уму да је последња новела предвиђала дегресију са одбијањем, а ова ту дегресију напушта, Тако је на пример допунски порез износио по последњој новели,

IZVOZ

POVEĆAJTE

OVOZ

ADRIATIC OVERSEAS CORPORATION Ltd.

elegrami: АЕН LONDON Kodeks: „A. B. C.“

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BE.SPI,A T NO, BF.ZO, STVAJRBMO 24,Haymarket, LONDON, S.

Pišite: HAYMARKET TOSE