Narodno blagostanje
Страна 372 НАРОДНО
1
БЛАГОСТАЊЕ Бр, 24
У случају катастарског чистог прихода од 8000 динара, 10% уз одбитак од 400 динара, што је износило 800—400—400 динара. Сада износи 4,50% али бев одбитка, т. ј. 360 динара или за 40 динара, мање. Док, ве дакле процент смањује са 8% на 4,50%, дотле се порез снизује са 400 на 360 динара.
Олакшавање овог снижења осетиће нарочито Војводина, Хрватска и Славонија, јер је у тим по крајинама ради великих пореских обвезника, (велепоседници, земљишне заједнице, водне ошштине и слично) веома висок просечни проценат допунскога пореза. Мали порески обвевници неће тога олакшања, осетити, јер за мале обвезнике није снижена прогресија, шта више у извесним случајевима, је п
% %
ПРИМЕДБЕ Г. ИНЖ. СТ. НЕДЕЉКОВИЋА
Закључци поштованог г. професора д-р Поштића базирају на. претпоставци, да је земљарина превисока упоредивши је са предратном земљарином, не узимајући у обзир све оне дажбине које су теретиле земљиште, па на тој претпоставци изводи и закључке и о величини чистог прихода, који је установила Комисија за утврђивање прихода од земљишта, а која је установљена чл. 21. Закона о непосредним порезима од 8. фебруара 1928. год.
Зидајући на тој претпоставци сва своја рачунања, господин професор обара и катастарски чисти приход на ону висину, која задовољава, његове прорачуне оперишући само са утврђивањем цене радне спреге, а не упуштајући се у анализу цене и осталих ставки на основу којих се дошло до утврђивања чистог прихода.
Мишљења, смо, да је Комисија за утврђивање чистог прихода од земљишта потпуно правилно поступила баш и код одређивања висине спреге за један дан и да није отступила ни од правила, на основу којих се утврђује висина спреге за један дан, нити су њена, рачунања оповргнута подацима од општинских судова. Комисија није мотла ставити у рачун веће суме спрежних цена но што су то стручњаци утврдили нити пак веће цене од оних, које су сами мештани пријављивали. Комисија, је
Ж
ПРИМЕДБЕ Г. ПЕРШИЋА
Калкулација пореског оптерећења по законима, који су важили пре рата, после рата и по пореској' реформи, није тачно изведена, јер је преда вач изгубио из вида, да је земљорадник сем 20% вемљарине и 30% приреза на тај порез, плаћао још и тециварину ЏШ разреда T. ј. порез са главе на главу (главарина), порез на. зграде према броју оделења, за, становање, а после рата, сем свега, тога још и доходарину т. ј. порез на укупан доходак.
Да, је предавач и ове порезе узео у обвир, нема сумње да би оптерећење земљишнот поседа пре рата. на бази златнога динара испало веће него што
*
повишена. Тако на пример према последњој новели плаћало се на катастарском чистом приходу у износу од 4— 5000 динара (7 хектара површине) 6%. На 4000 динара износи 6% 240 динара. Од тога, се одбијало 120 динара. Дакле 240—120—120 динара. Порев допунски је износио 120 динара. Од 800 динара износи то заправо, по одбитку, 3%. Садашња новела. законска, одређује допунски порез за ову категорију 3,50%.
Примена законске измене односно најновијег снижења, допунског пореза показаће какве ће дати резултате у пракси. Свакако ће знатно снизити по реске терете у Војводини, Хрватској и Славонији.
%
остала увек на принципу да у својим рачунањима буде што либералнија, како у погледу трошкова, тако исто и у погледу цена пољских производа, па, је c Tora и дошла до несразмерно мањих чистих прихода нето у својим прорачунима сам Господин професор на стр. 82—85 своје докторске дисертације. | При свем том што су цене пољским продуктима, јако пале (свакако пролазно) (2) може се са, сигурношћу тврдити и конкретним примерима доказати да су утврђени чисти катастарски приходи од стране комисије прихватљиви и данас, и да увек могу вигурно послужити као подлога за земљарину.
Колика ће пак бити земљарина, одвојено је питање од висине чистог катастарског прихода и спада у други домен, па према томе би било врло добро ако би Господин д-р Поштић, који ова питања са особитом пажњом проучава и грађу прибира, иста третирао одвојено, јер не би у том случају био у положају да своје закључке зарад једког или другог питања мора. кориговати парцијално, што свакако много смета добром и здравом приказу тако важног и тешког питања.
У сваком случају је од велике користи да се по овим питањима чују стручни људи, како се не би падало у заблуде. Отручност и труд г. д-р По штића су нам увек добро дошли.
х
је предавач прикавао, а оптерећење после рата знатно би, код поседа преко 8 јутара, пребацило суме оптерећења по новом закону о непосредним порезима, (јер је доходарина редовно погађала поседе преко 8 јутара, а изузетно и оне мање).
Како земљорадник, сем прихода од земљорадње и узгредних грана пољопривреде (сточарство, живинарство и Т. д.), редовно нема других врела прихода, то су свакако и напред наведени порези морали ући у калкулацију при упоређивању пореског оптерећења пре рата, после рата и по новом закону о непосредним порезима.
ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д. ПРЕ
R. G. DUN & CO.
|
„НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ
Вука Караџића 3.
ЗАТРЕЉ
Бориславићева 7.
БЕОГРАД