Narodno blagostanje

21. јуни 1930.

У. Bajkić

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 385

ОУ ОКТ.

— Jedna glava iz sociologije narodnog zdravlja (Drugi članak)

I O potrebama, njihovoj prešnosti i njihovom zadovoljenju

Sa ekonomske tačke gledišta posmatran život je potrošnia dobara i usluga. Dobra dobija čovek ili iz sopstvene proizvodnie ili putem razmenč. Usluge naravno uvek od drugoga lica. Potrebe čovekove se razvrstavaju po prešnosti: najprešnije su опе, čije je zadovoljenje od uticaja na život i zdravlje (Notdurftbediirtnisse Brentano). U sociologiji postoje mnogobrojni pokušaji klasifikacije potreba po prešnosti. Obično se uzima da hrana, odelo i stan predstavljaju tri najvažnije grupe potreba.

Klasifikacija potreba po prešnosti socijološki je vrio interesantna, ali je ekonomski interesantnije pitanje načina njihovoga zadovoljenja. Ekonomska delatnost čoveka dolazi kao posledica činjenice da nisu sva dobra slobodna kao što su vazduh i voda. Nabavka najvećeg dela dobara (ft. z. privrednih) traži izvesne žrtve: u radu ili davanju drugih dobara u zame?:l.

Po sebi se razume da su najprešnije potrebe disanjeižeđ.Ali se one zadovoljavaju tako zvanim slobodnim dobrima, dobrima kojih ima u neograničenoj količini u prirodi. Isto je tako prešna potreba za odelom, ali je njezina prešnost relativna iz razloga što niko nije bez odela, što je svaki već odeven te se potreba za одеvanjem pretvara u stvari u potrebu za boljim odelom, a ne za pokrićem gologa tela. Potreba za hranom klasiticira se takođe među naibitnije, jer se smatra da |e osećaj gladi jedan od najnelagodnijih. Ali se može reći da · su delimično medecina, a kod nas u poslednje vreme Suvorin, pokazali, da ta potreba nije ni iz daleka tako prešna, kako se to u socijologiji smatra. Međutim u sociologiji se nije obratila dovoljna pažnja na potrebu " та уазрозјајђапјет рогетесепога zdravlja, koja van svake sumnje spada u red najprešnijih potreba. Nema potreba za koje se može reći da u toj meri ne trpe odla-

ganja, kao što je potreba za vaspostavljanjem рогете- !

ćenog zdravlja, — pre svega subjektivno, a često i obiektivno. Poremećeno zdravlje u obliku slabosti i nesposobnosti za pokret (celog tela ili važnijih organa) zahteva veliku negu, a bol je još nelagodntji osećaj i još je intenzivnija težnja za njegovim uklanjanjem. Bolesnik, privezan za postelju, bez ikakve nege pre bi umro od osustva nege no od same bolesti.

Ako usvojimo gledište izvesnih filozofa, koji pod srećom razumeju stanje individua, u kome su sve njegove potrebe zadovoljene, onda se vrlo mali broj ljudi može nazvati srećnim. Sreća je upravo u tome što čovek može da bude srećan onda kad mu nisu sve potrebe zadovoljene. Sreća nije objektivna nego subjektivna kategorija. Što veći broj ljudi može prijamo da se oseća sa zadovoljenjem što manjeg broja potreba, u toliko je više srećnih. Zato se kaže da treba vaspitati čoveka da bude sa što manjim zadovoljan. Blagostanje једпоса naroda zavisi znatnim delom od toga kakve su tijegove navike. Politika narodnog blagostanja sastoji se s jedne strane u omogućavanju što većem broju individua što bolje zadovoljenje njihovih ostiovnih potfeba (prirodnih. kulturnih i. t. d.), a s druge strane vaspilavanje naroda što skromnijem živolfu.

primoran je da racionalno, ekonomski postupa: da ih zadovoljava izvesnim redom — haravno S obzirom na njihovu prešnost. Na prvi pogled izgleda da ie čovek poipuno slobodan u izboru reda kojim će ih zadovoljavati, dok je u stvari on rob svojih navika.

Kao što rekosmo potrebe za vaspostavljanjem poremećenog zdravlja su apsolutne i ne trpe odlaganja ni supstituiranja. Za zadovoljenje tih potreba čovek je normalno gotov na svaku žrtvu. Može čovek da se reši da gladuje, ako mu izgleda skupa hrana, može da ide u poderanom odelu, ako je i suviše tvrd; ali normaino čovek je gotov na sve kad su u pitanju život i zdravlje.

Sa gledišta načina nabavke dobara za zadovoljenje potreba Socijalna Ekonomija razlikuje privredu na naturalnu i novčanu. U naturalnoj privredi čovek proizvodi sam sva dobra, koja su mu potrebna. To se naravno ne sme da uzme bukvalno, jer nikad čovek nije mogao sam da zadovolji sve svoje potrebe (pri čemu uvek treba imati u vidu da se pod usamljenim čovekom razume porodica, jer je život čovečiji u vidu promiskuiteta, n kome živi jedan deo životinja, samo jedna pretpostavka). Uvek je čovek u zadovoljenju svojih potreba bio upućen na bližnjega. Samo to nije išlo putem razmene dobara odnosno putem kupo-prodaje ili, da kažemo pravnički, putem teretnog dvostranog uzoOvOra. U doba naturalne privrede zadovoljenje potreba tuđim dobrima i uslugama vršeno je zajmom ili poslugom (kad su u pitanju materijalna. dobra potrošna ili nepotrošna) ili kooperacijom (Као što je moba) ili dobročinim aktima.

II Delikatnost lekarskog poziva

Bolesnik je apsolutno upućen na tuđu uslugu. Це usluge mogu biti obične, lizičke, koje može da pruži svako lice ili kvalificirane-stručne. Prve su bolničke a druge lekarske.

Lečenje obolelog čoveka — u koliko nije švindel i šarlatanstvo — počiva na iskustvu. Iskustvo se stiče dugom praksom i vremenom. Otuda imamo da prvi medecinski savet i prvu medecinsku negu pružaju starija lica i to u glavnom ženskinje (sem u ortopediji) jer negovanje bolesnika spada uopšte u ženski posao. Dugom i češćom negom bolesnika saznaje se simptoma-– tologija bolesti i stiče iskustvo u lečenju.

Prvi vidari bili su starije žene, kao što rekosmo, i to većinom udovice, zato što su one bile slobodnije od stege, u kojoj je živela udata žena. Lečenje od strane seoskih vidarica bilo je od pamtiveka — pa i danas je besplatno. Tu igraju dva momenta ulogu: tradicija i humanost. Tradicija je na selu da se usluge uopšte ne plaćaju, a humanost diktira da se od čoveka ne traži nikakva usluga onda kad ona nosi karakter pomaganja bližnjem u nevolji. Naravno ako je vidarica siromašna, onda dobija priznanje u vidu poklona i to u slučaju da bolesnik ozdravi. |

Daleko bi nas odvelo, kad bismo se upustili u izlaganje razvića vidarstva od početka do danas. Vidarstvo je mešavina od empirije i misticizma (naročito u obliku religioznom i sujeverice).

Bajanje izgleda na prvi pogled da je šarlatanstvo,

Kad čovek nije u stanju da zadovolji svoje potrebe ' ali to nije tačno. One koje su lečile bajanjem, verovale