Narodno blagostanje

Страна 386

su u Јекоу ов! зуоје тегоде. То је jedna vrsta misticizma. Šarlatanstva u vidarstvu nije bilo do skora. Po sebi se razume da mi pod šarlatanstvom razumemo svesno i namerno zlotpotrebljavanje teškog položaja bolesnika u koristoljubivom cilju. Bilo je i ima mnogo lakomislenosti i mnogo neuračunljivosti u radu vidara i vidarica, ali se to nikad nije moglo nazvati šarlatanstvom. Šarlatanstvom se moglo nazvati tek pošto se razvio lekarski red, pošto su se pojavili ljudi, koji su

od toga počeli da žive i da se bogate. Tek onda je mo- |

glo da se nađe ljudi, koji, nemajući te kvalitikacije, a posmatrajući misterioznost samog lečenja, (na koju su naročito polagali veliku vrednost lekari,) došli na ideju da se naprave lekarima radi obogaćenja. Prvi se švindel pojavio u varoši. On je tek od pre kratkog vremena kod nas na selu.

Na suprot naturalnoj privredi imamo privredu, koju smo kratko nazvali novčanom, a koja se u stvari odlikuje podelom rada i razmenom. Čovek sve više proizvodi za tržište, a za zadovoljenje svojih potreba sve |e zavisniji od tržišta. Čovek se specijalizira u radu i proizvodnji. Tako se pojavio pre više stoleća i profesionalni vidar.

Do pre trideset godina lekarski poziv važio je u celom svetu za najunosniji. To |e sasvim razumljivo. Staro je poslovno saznanje da kod kurentnih artikala nema ni bolla ni veresije. Kurentan artikal uvek ima prođe i plaća se u gotovom. Nema kurentnije robe od lekarskog saveta i pomoći bolesniku. Potreba za njim, kao što rekosmo, ne može da se odloži, ona je veoma hitna, ne trpi ni pogađanja ni pregovaranja Ako se sva Zzanimanja klasiticiraju po prešnosti potrebe, koje zadovoljavaju, onda lekarska profesija dolazi na prvo mesto. Zbog toga se smatra od vajkada da je prcfesija lekara vrlo delikatna. Lekaru se pribegava samo kad je čovek u nevolji.

Kad dvojica zaključuju jedan dvostiani ugovor, pa se jedan nalazi u nevolji, onda se stvara jedan neravan odnos snaga. To je stara pojava i ona je od pre mnogo stoleća privukla pažnju nosioca interesa Zajednice. Pre mnogo stoleća vidimo da vlast interveniše u interesu slabijeg, — jer se u ekonomskoj politici naziva slabijim onaj, koji je u nepovoljnijem položaju pri zaključenju jedne poslovne transakcije. Prvu takvu polavu zaštite slabijega imamo u oblasti starateljstva. Vlast je smatrala za potrebno da dužnost staratelja (maloletniku) reguliše zakonom, pa čak da u krivičnom zakoniku za povrede tih propisa odredi tešku odmazdu. Zatim dolazi ekonomski slabiji u kreditnim odnosima. Zna se, da čovek u nevolji pristaje na nainemogućnije uslove pri zaključenju ugovora o zajmu i da je i tu čovek sklon, kao i u odnosu 12теђи зтагаоса 1 рирПе, да zloupotrebi nemoć i nevolju. Zbog toga imamo mi pre mnogo stoleća zakonodavstvo o zaštiti dužnika, — koje {e izvesno vreme, naročito pod uticajem hrišćanske vere, išlo dotle da |e uopšte zabranjivan zajam i da je odri. cana svaka pomoć vlasti poveriocu. Devetnajesti vek se može nazvati i nazvaće se periodom poleta zakonodavstva za zaštitu ekonomski i socijalno slabih. Devet-

опиивининувишопвнин спаопишиниџи— зизппотовов

ЛОМБАРДУЈЕ "елаомни |

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| |

Бр. 25

i najesti vek je onaj, u kome se rodilo radničko zakono-

davstvo. :

| HI Narodno zdravlje, lekari i vlast. | Kao što otoič rekosmo, nema poslovnog odnosa

' između dva lica, u kome je jedan u tako inferiornijem i | nepovolijnijem položaju kao saugovorač kao što je to ' slučaj između bolesnika i lekara. Teško da ima kakve ' poslovne transakcije, u kojoj može jedna strana tako | suvereno da diktira uslove, kao što je to sa honorarom ' lekara. Pa ipak ne vidimo da је zakonodavac našao za potrebno da u toj oblasti interveniše kao što je intervenisao u drugim oblastima za zaštitu slabijih. Svakako u mnogim zemljama postoji već odavno zakonom ili administrativno regulisano pitanje maksimalnih !ekarskih honorara. Ali su ovi pokušaji ostali manje-više bez uspeha i danas se smatra da |e apsolutno nemogućno da se putem vlasti utiče na pitanje honoriranja lekarskih saveta zbog toga što pri tome igraju individualni i speci{alni momenti veliku ulogu i to kako na strani bolesnika. tako i na strani lekara.

Ako se pođe od toga da nagrada treba da bude odmerena prema kvalitetu usluge, onda |e jasno da se kvalitet lekarske usluge izvlači ispod svake kontrole. Tako stojimo danas pred socijološki nezdravom pojavom, da narodno zdravlje stoji u diskreciji onih, Koji prodaju lekarske usluge. To je formulisao jedan уеliki lekar, ako se ne varamo, Virchnov izrekom: da samo dobar čovek može biti dobar lekar. Drugim rečima opštost nema načina da zaštiti bolesnika od rđavoga 1еkara, odnosno od lekara, koji jie rđav čovek. Naročito ističemo to da jedan od najboljih lekara smatra да је potreban kvalificiran bonitet kod čoveka. pa da bude dobar lekar.

Ма! гпамо да је магепјаћи interes jedan od naj|većih motora čovečije delatnosti. Materijalni interes je često jači od čovečje volje. Čovek je često rob svoje čežnje za dobiti. Kao lekar u iskušenju |e da zloupotrebi Dolesnika u službi svoje urobene težnje za dobiti. Takvih je slučajeva sve više. Lekarsko mirnodopsko maroderstvo sve je češća pojava. Čoveku se kosa diže kad uzme u ruke knjigu „Medecins-mercantis”, u kojoj se iznose izvesni istiniti primeri iz razbojničke prakse izvesnih pariskih lekara.

Na suprot prirodnoj težnji zakonodavstva da maksimira lekarske honorare, razvila se u zapadnim zemljama pre 20 do 30 godina, i kod nas u poslednje vreme, pojava minimalnih honorara. Pod minimalnim honorarom razumemo onaj, koji naplaćuje od najsiromašшјес čoveka takozvani doktor celokupnog lekarstva. To je najniži stepen u skali, koja ide gore u beskonačnost. Specijaliziranjem u medecini pojavljuje se sve veća raznovrsnost u određivanju honorara.

Pre 40 god. objavio |e jedan nemački ekonomist vrlo interesantnu studiju o tome, koliko iznosi prosečan izdatak na lekara familije od četiri člana — a na bazi minimalnog honorara. On je došao do zaključka, da 50% celokupnog stanovništva Nemačke nije u stanju da podnese taj izdatak i da se koristi tim lekarskim savetom.

илвисчооппгпивц саеаналцтавкаасоавлисшоанитхла пих

кооовиввипавас кин

Доларске 7%, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селима 27 Доларске 7'%/, и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (леци) 2:/; 9/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ, ЈУГОСЛАВИЈЕ)

cuMBHB muWBHHMHHURRHRHHBgB E ppBMHuBggnBHBHRnHHHHHHHHHHNRHHMWFE i FRBpHuHBHHUnBaHHMmBapugunuHHMp uUHBHpPpzupaupanpnnBuHBBHRHKEE

g—~ HnHDDBB BB HB