Narodno blagostanje

21. јуни 1930.

Ма to je jedan lekar odgovorio da je to sasvim tačno i da je zbog toga privatna lekarska praksa na izdisaju. Jedino što ostaje lekarima, to je da se uposle kao lekari pojedinih organizacija (Krankenkassen). On je dokazao da lekar mnogo bolje prolazi sa honorarom od, 0.40 dinara (predratnih) od vizite nego sa honorarom | od 3 dinara kao privatan lekar. U Nemačkoj u posled-, nje vreme i u drugim zemljama pitanje udruženja pojedinaca u pojedine organizacije radi angažovanja lekarskog saveta najinteresantniji je i najakti:elniji problem.

„Narodno Blagostanje” zabeležilo je pre godinu dana jednu scenu iz rada Odbora Opšt. Gr. Beograda. Bilo je pitanje o određivanju granice do koje beogradski stanovnici imaju pravo na besplatne lekarske savete i pomoć od Opštine. Kriterijum zato treba da bude mesečni dodatak od 1500 din. Kad je bilo reč o tome da lica preko 1500 dinara treba da podlegnu plaćanju honorara i kad se razvila diskusija oko toga da li ljudi sa tim dohotkom mogu da podnesu taj izdatak, onda je ustao podpredsednik g. Stojanović i izjavio da on smafra da 60% Beograđana spada tu kategoriju sa dohotkom ispod 1500 mesečno. Mi nalazimo da je ta procena vrlo blizu stvarnosti.

Još gore stoji s unutrašnjošću. Mi smatramo, da se najviše 10% našeg naroda može da koristi uslugama

skih saveta. Jednu grupu bolesnika leče babe bajanjem, drugu leče babe i starci tejovima i lekovima, treću leče babice, četvrtu kaluđeri u manastirima molitvom, petu ђетђеп 11. а.

Рок је država odustala od toga da putem normiranja odnosa izmeđ lekara i bolesnika zaštiti poslednjeg, dotle se ona ovde onde stavila u službu školskih lekara protiv konkurencije od strane popularne medecine. Tvrdeći da su oni jedini, čija je metoda tačna i da je ona jedina koja služi narodnom zdravlju, a da su svi švindleri i šarlatani i štefni po nazodno zdravlje a budući jedan od najinteligentnijih redova u svima zemljama i po tradiciji iz Srednjec Veka organizovani u esnafe sa najstrožijom disciplinom, to njima nije teško bilo da u mnogim zemljama sebi obezbede monopol za negovanje narodnog zdravlja, a da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

sve ostale grupe isključe iz tog posla. Oni su čak uspeli

Страна 387

u izvesnim zemljama, da se lečenje od ljudi koji пе pripadaju školskoj medecini oglasi za krivično delo.

Kod nas је zakonom o čuvanju narodnog zdravlja zabranjeno upražnjavanje lekarske prakse onome ko za to nema odobrenja od strane nadležne vlasti. Policija ima pravo da goni „nadri-lekara”. Po S 334 krivič. zakonika za Kralj. Srbiju ona ga je mogla kazniti zatvorom od jednog do deset dana, ako je lečio „spoljne ili unutrašnje bolesti u prkos policijskoj zabrani. Po istom zakonu, (S 183) takvo se lice kazni zatvorom do šest meseci i u novcu do pedeset talira, ako bi bolesnik umro ili bio telesno ili duševno povređen.

Mnogo opasnije gudi novi krivični zakonik u & 262., koji glasi:

„Ko nemajući propisane stručne spreme leči Dolesnike u vidu zanata ili za nagradu, kazniće se zatvorom. Ko se bespravno izdaje za lekara i leči bolesnike. kazniće se strogim zatvorom i novčano.

Ako se od toga lečenja bolest tako pogorša da život dođe u opasnost ili bolesnik umre, učinilac će se kazniti robijom do deset godina”.

Po novom zakonu kazna za bespravno upražnjavanje lekarskog zanata može biti 182 puta veća (oko pet godina zatvora) od najveće kazne, koju stari zakon pro-

i pisuie (deset d _A lučai d ijent školske medecine. Ali ni ostalih 90% nisu bez lekar- le | Ала) МА АЛА АРАТ

ili mu život dođe u opasnost u novom zakonu je dvadeset puta duža (i mnogo teža, jer predviđa robiju u mesto zatvora) no u starom.

S 262. je konfuzan. Vidi se da nije uzet iz stranog zakonodavstva, već je naš, originalan. Nije isključeno da ga je stilizovao lekar. Samo se tako može da objasni ,,da se bespravno izdavahje za lekara” ugrožava težom kaznom, no lečenje bez stručne spreme. Ovo je očigledno teža krivica od prvog. Isto je tako samo nepravnik mogao da napiše „da je život u opasnosti”. Stari zakon |e bio jasniji, on je tražio da bolesnik bude stalno duševno ili telesno povređen. „Život u opasnosti” |e nejasan izraz.

Nov zakon propisuje drakonske kazne. Takvih teško da ima igde u svetu. Tom kaznom žele neki lekarti da onemoguće Suvorina.

(Sleduje treći članak)

„Међународни зајам 5,5 ; немачког Рајха од 1930,“

— Неуспех операције. — Колико

И то се сврши! Завршен је упис „МеђународHOT 5.5% зајма немачкот Рајха од 1980.“, како се он службено зове. Оно што је за њега најкарактеристичније, то је пре свега да никад до данас у историји тржишта, ефеката није међународна кооперација. доститла ту меру коју видимо у овој прилици. Зајам је емитован у девет разних земаља, а колико је нама познато до сада није било случајева да се један папир истовремено у толико много држава баци на тржиште. Штампа је толико много писала о тој финансијској транзакцији, да и онима који немају пара још увек бучи у ушима. Па ипак нас ревултат зајма потсећа на позоришни комад, на чију је сценарију потрошено врло много, а који је имао сумњив успех. |

Наравно да нико нема рачуна да призна да, је

имамо ми да примимо од тога —

операција завршена неуспехом, али је то ван сваке сумње, 'Греба гледати ствари онакве какве су, треба уочити чињенице а не декламације.

У томе циљу треба пре свега истаћи да се није успело да, се тај зајам прогласи међународним ; њетове се облитације не могу употребити за међународну арбитражу. Пре рата је била читава група тих папира, којима, се трговало у великом обиму у. више држава и који су због тога употребљавани за плаћање. Код тако грандиовне међународне припреме било је за очекивати да и те облигације постану уајешта пнегпаНопајез. Лако је замислити како би била повољна ситуација тог папира, кад би се облигације, рецимо емитоване у Француској, могле продати у осталих осам држава и обрнуто.

На томе се радило, али се није успело, То је