Narodno blagostanje

28. јуни 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 411

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Čehoslovačka Narodna banka snizila je eskontnu stopu od 4.5% na 4%.

— Данцишка банка снизила је дисконтну стопу од 5% па 4 и по од сто а ломбардну од 6 од сто на 5 и по од сто.

— Снижење дисконтне стопе се још увек продужава. Тако се је одлучила Немачка царевинска банка, доста неочекивано, да снизи дисконтну стопу од 4.5% на 4%. Истовремено јављају и из Америке, да је Федерална резервна банка у Њујорку снизила стопу од 3% на 2.5% а Федерална резервна банка у Чикагу спустила је дисконт од 4% на 35 од сто.

— Од како постоје Северо Американске државе никад до данас није каматна стопа била тако ниска т. ј. 2.5%. Како је правило да снижење каматне стопе дејствује на повећање курса хартије од вредности то се очекује да ће снижење каматне стопе послужити као инјекција обамрлом тржишту акцијама.

— Стандардизација аграрних производа у Немачкој. И ако се већ две год. енергично ради на томе послу у Немачкој, ипак се сада спрема нов закон, који ће све производе да обухвати и да систематизира. Тај закон о трговачким класама пољопривредних производа биће готов још пре летњег ферија. Циљ закона је да се огарантује да се под одређеним маркама појављује роба једнообразно упакована, исте количине и квалитета.

Класифицирање се врши у министарству за исхрану а уз сарадњу пољопривредних савета, царевинског савета и стручњака за пољопривреду и трговину, као и представника потрошачких задруга. Законом се такође уводе контролори над појединим газдинствима, који производе односне артикле. Исто тако закон ће омогућити да се кредитира роба још док се налази код самих произвођача. Цене биће такође обухваћене законом наравно наслоном на берзу. Најзад закон предвиђа извесне олакшице за удруживање појединих газдинстава у циљу што јефтиније производње стандардизираних продуката. Тога има већ у пракси у Немачкој, наиме да се известан број газдинстава удружује и преко једне банке врше целокупну куповину и продају.

— Улози на штедњу код немачких штедионица износили су крајем априла 9724 милиона марака (131,3 милијарди дин.) а крајем марта 9638 милиона.

— Шкодин амортизациони зајам. У Паризу и Лондону се воде преговори између Шкодиних претставника и једног француско-енглеског банкарског конзорцијума око једног 6%-ног зајма од 5 милиона енгл. фунти. Зајам би служио конверзији 7:],%-ног зајма од 2,4 мил. фунти из 1926. године и финансирању извоза.

— Generalni direktor Poštanske Štedionice dr. Milorad Nedeliković otputovao je ovih dana u Beč da definitivno reguliše pitanje potraživanja naših državljana, koji su pre oslobođenja imali čekovne račune i uloge na štednju kod austriske Poštanske štedionice.

— Новчани заводи на подручју Зетске бановине створили су један савез, чије ће седиште бити у Цетињу. Циљ те организације је унапређивање новчарства у Зетској баHOBHHH. — У „Обзору“ читамо, да београдска индустриска комора заједно са Централом индустриских корпорација прикупља материјал, који би имао да служи као основ за доношење закона о индустријским обвезницама. Нарочито се проучава организација мађарског завода за индустриски кредит у Пешти због чега и бораве претставници коморе пи централе у Будимпешти.

— | Д-р Артур Саломонзон. У недељу 15. о. м. умро је у Берлину председник надзорног одбора Дајче Банк унд Дисконто Гезелшафт Д-р Артур Саломонзон у 71. год. Његова смрт значи велики губитак за немачке финансије и банкарство. Од 1880. године сарадник и наследник свог стрица Адолфа Саломонзона, а од 1896. један од сусопственика Дисконто-Гезелшафта, постаје после Шелерове смрти у 1912. председник свих сопственика Дисконто-Гезелшафта. Фузијом Д. Д. Банке улази у њен надзорни одбор и председава наизменично са тајним саветником Штајнталом. Правник по струци, Д-р Саломонзон ипак показује много смисла за питања финансирања индустрије, и он у јакој мери изграђује ту врсту пословања код своје банке. Кирдорф, велики немачки индустријалац, назива Саломонзона својим највернијим, најнесебичнијим и најспособнијим саветником и тиме карактерише особине Саломонзонове, које су му донеле углед у целом свету. Стално је тежио да удовољи интересима обеју страна, како оним индустријалаца тако и интересима банке. Свакеко је и његова сарадња у државном привредном савету, код Рајхсбанке, у централном савезу банкарства, била оличена сталном тежњом ка напретку. И када круг оних, који жале овог искусног вођу, далеко прелази оквир његовог делања као банкара, онда се у томе изражава свеколика симпатија коју је тај беспрекоран карактер стекао.

— Traži se ministar! Deseti je dan kako se nemački kancelar muči da nađe ministra finansija. Do sada su mu svi dali korpu. Kako bi bilo da se obrati na Jugoslaviju — mi [ова тпаmo i suviše?!

— Међународно тржиште капитала опет је отворено новим емисијама. Многи зајмови стајали су пред браном Јанговог зајма. Сада је ова брана пала и зајмовима је отворен пут, али само до 14. јула, када почињу банкарске ферије. Но данашњи систем емисије, где се субскрипцији публике закључује за 24 сата или где банке саме преузимају ферм цео зајам, омогућује да ипак сви зајмови стигну на ред још пре почетка ферија. Зајмови који ће се на првом месту пласирати биће свакако аустријски и мађарски, било у целости или само прва транша. јЈух и гувернер Народне банке д-р Рајш отишли су у Лондон, и већ се помињу 4. и 5. јули као дани емисије.

_— Londonski Financial News javlja iz Njujorka, da je kapitalistička publika „izgubila potpuno poverenje u hartije od vrednosti”. To potvrđuje potpuno našu tezu izloženu u članku „Kriza efektnog tržišta u celom svetu” (бг 25):

— Pad jednog francuskog osiguravajućeg društva. Veliku senzaciju u Parizu izazvao je pad osiguravajućeg društva Compagnie d'Assurances Sindicales des Grands Groupements Regionals iz Toluze, koje u Parizu ima svoju filijalu. Pasiva se ceni na preko 10 miliona franaka. S tim u vezi obustavila je svoja plaćanja i Compagnie Parisienne de Banques de dčpots.

IZVOZ

POVEĆAJTE

OVOZ

ADRIATIC OVERSEAS CORPORATION Ltd.

elegrami: ADRIACORP LONDON Kodeks: „A. B. C.“ 6. ed.

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BRE,SPI,A TNO, BE.ZO, STVARNO 24, Haymarket, LONDON, S. W.

Pišite: HAYMARKET POOR