Narodno blagostanje
Страна 412
DRŽAVNE FINANSIJE
— Australijska vlada emitovala je unutarnji zajam od 10 miliona engl. funti po 6% i pari-kursu na 8 godina.
— Акције Банке за међународне обрачуне и југославија. Велики финансијски листови енглески, француски и немачки јавили су, да је Управни одбор Банке за међународне обрачуне одлучио на својој седници од 16. јуна да позове Југославију и Португалију на упис њених акција, али с тим да чланство у Управи не могу добити док не изврше законску стабилизацју својих валута. Ту смо вест саопштили у прошлом броју „Народног Благостања“ тврдећи, да као један од поверилаца репарацоних, истина из групе са „ограниченим интересом“, ми имамо по статуту право на место у Управном одбору и да нам се то не може ничим условљавати. Иначе би се то могло схватити као пресија за рачун банака, које желе да нам даду зајам. Како ми немамо сред-
става, као неки београдски „тједници“, да држимо сопстве-
ког кореспондента у Паризу, то смо за све стране вести упућени на страну штампу. А ова до данас није оповргла горњу вест, те тако морамо — у пркос разним оригиналним депешама из Париза, које смо читали прошле недеље у београдским „тједницима“, а у којима се горња вест оглашава за нетачну, — остати при њој.
Нека нам то буде једина заблуда !
— Огромна је пасива Фргнцуске у размени добара са Северо-Американским државама. У 1929. години Француска је увезла 7,2 милијарде а извезла 3.9, пасива је 3,3 милијарде. Према подацима за 1929. изгледа ma he пасива бити 5,5 милијарди франака. |
— Готовина француске државне благајне, која је новембра месеца прошле године износила огромну суму од 15,2 милијарди франака, пала је у току времена на 11 милијарди. Највећи део употребљен је на амортизацију државних дугова и на авансе разним државним установама и корпорцијама јавне корисности. Министар финансија је интерпелисан због тог знатног смањења готовине, нарочито у вези са пројектом закона владе г. Тардје-а о побољшању националног инвентара у износу од 5 милијарди франака. ГоBOpH ce, да државна благајна неће имати потребну суму да финансира тај план. Министар финансија је изјавио, да су ти гласови нетачни и да Не се план извести до краја. У финансијском одбору је констатовано, да је из готовине издато милијарду и по франака за убрзане радове на народној одбрани. Француска влада изјавила је одборима, да сматра да је међународна ситуација таква да су извесне делови програма о изградњи националне одбране морали бити убрзани.
— Управа „Дет Отоман-а“ пристала је, да за време
„док траје испитивање турских финансија ослободи Турску
од плаћања целог ануитета и од трансфера. Ануитет ће изнети једну трећину предвиђеног, а платиће се у турским лирама.
— Hratkoročat grčki zajam. Konzofcium banaka Speyer & Со., Манопа! Сну Со. 1 ЗеНетап Со. одобпо је grčkoj vladi jedan kratkoročan kredit od 71/, miliona dolara (420 miliona dinara) do 5. maja 1931. goaine. Konzorcium je preuzeo odgo уагајис! 12105 5'/,%-шћ zagarantovanih blagajničkih zapisa.
— Bugarska vlada je na predlog ministra finansija prihvatila ponudu mađarskog zavoda za iskivanje novca.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 26
— Prema „Jugoslovenskom Lojdu” završeni su u mini|. starstvu građevina radovi oko pitanja uređenja glavnih drumova naše zemlje. Početkom idućeg meseca imadu se započeti radovi na proširenju i pobolišanju glavnih drumova Skoplje—Niš-—Beograd—-Zagreb--Ljubljana, koji bi se imali asfaltirati. U tu svrhu izgleda, da je već i odobren kredit od 300 miliona dinara.
ОПШТИНСКЕ ФИНАНСИЈЕ
= Решењем Министарства финансија укинут је најамни прирез као приход Загребачке општине,
— Рационализација комуналних предузећа Загребачке општине. Један нарочити одбор састављен од пет општинских одборника почео је ових дана са проучавањем питања рационализације предузећа која припадају Загребачкој општини. Овде се ради о гасноји електричној централи, водоводу и градској економији. Намера је, да се спајањем извесвих делова ових предузећа постигну веће уштеде.
— Од зајма града Будимпеште од 8 милиона долара половину нуди један конзорцијум немачких банака по 6,5 до 1% а другу половину пет пештанских банака.
— Снижење цене електричне струје у Загребу. Као последица фузије загребачке и карловачке елек. централе дошло је и до снижења цене електричне струје у Загребу. На последњој седници електрично-гасног одбора загребачке општине закључено је, да се цена струје снизи за мале занатлије од 2.80 на 2.20 динара за киловат, са извесним ограничењем, наиме, од 19 до 21 сати лети и од 17 до 19 сати зими цена струје је 4.40 динара (а досада плаћало се нешто преко 5 динара). Приватни потрошачи се више не категоришу, већ је за ове једна цена од 5:динара. У канцеларијама је цена струје снижена од 6.50 на 6 дин. Ово снижење цена, које ступа на снагу [. јула о. г. сматра се као привремено, за време од 8 месеци, након чега ће се приступити дефивитивном уређењу цена. Струја за потребе индустрије појефтињена је за 22%. .
— Нови буџет Суботичке општине већи је за 8 милиона динара од прошлогодишњег те износи 44 милиона динара. Најважнији издатци су: управа и чиновништво 7 милиона, полиција 5 милиона, школе и цркве 5 милиона, асфалтирање улица 5 милиона и т. д. Приходи су састављени из прихода општинских непокретности 7 милиона, комуналне таксе 9 милиона, градска трошарина 8 милиона и т. д.
— Њујоршка памучна фирма Р. Х. Хопер и Ко. обуставила је плаћања због губитака у суми од 250.000 долара, које је у главном претрпела због шпекулације директора њене филијале у Хавру.
— Белгијски протест у Вашингтону. Нова америчка царинска тарифа нарочито неповољно погађа Белгију, код ксје 40% целокупног извоза отпада на Сједињене државе. Због тога је белгијски посланик у Вашингтону уложио протест код претседника Хувера. У Белгији се прави пропаганда за једну противакцију. Лист „Насион Белж“ не очекује много од једног солидарног наступања целе Европе, а још мање верује у могућност остварења европске федерације, јер Енглеска, Немачка и Швајцарска не показују много воље за то. Остаје једино сарадња с Француском, Италијом и Шпанијом.
— Varoš Pariz sprema nov 4% lutrijski zajam radi kon-
verzije ranijih 6% i 8% zajmova.
A,
ТЕЛЕФОН 5-78
те
Љубљана Шеленбургова бр, 7.
Телеграми НПКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 a 27-37 (се виаЕа Ј е
Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ
Заступништво Београд, Кнез Миханлов Венад 13-14
израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжињере
Загреб Рачкога бр. 2
Телеграми: ШКОДА — Загреб Телефон 41-97
Телеграми: ШКОДА Београд