Narodno blagostanje

28, јуни 1930,

У. Вајс

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 401

SUVORIN

— Jedna glava iz sociologije narodnosS zdravlja {Treći članak]

1 Školska medecina je ograničeno naučna.

Školska medecina obrazložava svoj monopol na upražnjavanje lekarske prakse tvrđenjem, да је опа јеdina naučna. -

Niko ne skida tako duboko kapu pred naukom, kao „Narodno Blagostanje”. Nauka je za nas najuzvišenije ljudsko delo, nauka je kula koja se gradi tisučama godina i to od malog broja neimara koji predstavljaju duhovnu elitu čovečanstva. Svaki kamen na njoj nosi ime |ednog velikog uma. Svaka generacija šalje dvojicu trojicu najboljih za izgrađivanje naučne kule. Nauka je nadčovečanska za široke mase naroda, ona je ne samo delo maloga broja najboljih, već je takođe malom broju pristupačna. Nauka je spona između smrtnosti i večnosti. Nikakvo se ljudsko delo ne može da stavi pored nauke. Ne sme se ni pomisliti da se nenaučnost može meriti sa naučnošću. Sledstveno i medecina kao nauka ne može da ima konkurenta. Neozbilina je i pomisao да зе роpularna medecina može meriti sa naukom. To je pojava koju možemo svakodnevno da proveravamo. Za čoveka srednjeg obrazovanja ne postoji danas ni naimanja dilema u izboru između popularne i školske medecine. Preimućstvo druge je notorno. Nije policija rasterala nadrilekare po gradovima, Već konkurencija školske medecine. Da je još uvek jedan veliki deo naroda u rukama popularne medecine, objašnjava se u glavnom ekonomskim razlozima: skupoćom školske. |er pri poređenju troškova popularne i školske medecine treba drugoj dodati još i apoteku, jer je ova kod nas poskupljuie za 50—100%.

Ni prost i neobrazovan čovek ne može da pridaje veću važnost popularnoj no školskoj medecini. Nije potrebno nikakvo tumačenje, nikakva propaganda код паroda radi prave ocene jedne i druge, — езрар govori. Visoko mišljenje o nauci ne dolazi od agitacije, već od same nauke i njezinih rezultata. Sledstveno i medecinska nauka mora da osvaja svojim rezultatima. Ne treba zaboraviti da nauka ima nešto zajedničkog s Bogom, na ime ona je nepogrešima. Naravno u koliko to može da oceni lx{udski um.

Ima nauka egzaktnih i relativnih. Kod poslednjih ima i egzaktnih teorema. U koliko teorije i teoreme medecine odgovaraju naučnim postulatima, u toliko je i ona nauka.

Što se pak medecina ne pokazuje uvek u naučnome ruhu, uzrok leži u tome, da u njoj ima još uvek mno-: go problema koji još nisu rešeni. Pod izrazom „,nerešeni problemi” razumemo ili osustvo svakog rešenja ili rešenje, koje ne može da izdrži naučnu kritiku. Čak |e mnogo veći broj nerešenih problema u medecini no rešenih. Onde gde medecina nije mogla probleme da reši, ne pojavljuje se više kao nauka.

To je Ahilova peta medecinske nauke u očima širokih masa. Ne da bi mase znale, koji su problemi rešeni a koji ne. To zna samo dobar medecinar. Nenaučnost medecine ogleda se u rezultatima u životu.

II Empirija je zajednička metoda školske i popularne тедесте.

To znači da ima problema iz oblasti narodnoga zdravlja, pred kojima stoji školska medecina na istoj

visini na kojoi i popularna. To iest objašnjenje uzročne veza između dvejli pojava, relevantnih za medecinsko saznanje. U tim se slučajevima školska medecina pomaže istim metodama, kojima i popularna: empirijom, Која је jedina metoda popularne medecine. To nije nauka. Iskustvo pokazuje da kantarijon leči rane, da toplota i hladnoća dejstvuju na organizam it. d. Ali se ne objašnjava uzrok. Uzrok objašnjava nauka. Medecina kao terapija mnogo je više empirična no naučna. Ima u školskoj medecini metoda lečenja, i to iz nainovijeg vremena, 78snovahih na najnovijim tekovinama drugih nauka, čije se dejstvo naučno ne može da objasni, kao n. pr. cela elektro-terapija (vidi Cajlajs) lečenje zracima i t. d. Velikim delom počiva medecina na eksperimentima. 1 danas je eksperimenat najdragocenija metoda medecine. Najklasičniji primer za to ie Erlih-Hata 606. Ime tog preparata, odnosno cifra, označava broj eksperimenata koji su izvršeni u frankfurtskom laboratorijumu od strane dva velika i neumorna stručnjaka D-ra Erliha i docenta Japanca Dr. Hate. 605 eksperimenata bezuspešnih dok ie 606 opalio i ako u početku vrlo nesavršeno! Eksperimenat nije naučna metoda. Svakako da su razne nauke bile pomoćno sredstvo pri ovome radu, metoda rada bila je nenaučna i rezultat je došao na taj način, na koji je i popularna medecina stvorila mnogo dragocenih saznanja u oblasti terapije.

MH Relativnost паике и opšte.

Kao što smo kazali, izvestan deo saznanja medecine ima čisto naučni karakter. To |e većinom zasnovano na saznanju drugih nauka. Ali pri oceni rezultata nauke za praktične ciljeve čovečanstva moramo pre svega imati pred očima centralnu činjenicu; ma koliko da je nauka uzvišena prema nivou na kome je čovek, |oš uvek je ona samo delo ljudskog uma; ona mora da nosi sve one nedostatke koje nosi čovek. A čovek je daleko od božanske savršenosti. Jedan je satiričar Kazao, da kulturno razviće čovečanstva nije ništa drugo do beskrajan napor u obaranju novih zabluda i pogrešnih teorija. To bi se moglo i drugojače da formuliše. Svaka generacija ima svoje teorije, koje prva, druga i najdalje treća generacija obara kao netačne. Drugim rečima паика је геlativna. Ona teorija, koju danas niko ne može uspešno da kritikuje, pokaže se posle izvesnog vremena Za skroz neosnovanu. To ne važi samo za medecinu. Poslednjih godina piše se mnogo 0 krizi medecinske nauke. Utehe radi da napomenemo da se u svima ostalim naukama, koje nisu egzaktne, govori O Krizi. Izvesan pesimizam provlači se kroz sve nauke posle rata. Nezadovoljstvo sa večito „pravi-kvari” pokazuje se sve više. Čovek je umoran od toga zidanja Skadra па Bojani u oblasti nauke.

Još manje ima prava тедесјпа да traži та sebe monopol s obzirom па (0 da. je ona najvećim delom empirična, jer je to metoda popularne medecine. Kao što je empirija dragoceno sretstvo školske medecine, (ако зе пјемпа vrednost ne može poreći ni u popularnoj medecini. Empirija |e nenaučna ali zato ona može dati za praktične ciljeve — u oblasti narodnog zdravlja — dragocene rezultate. Ali ni tu nema nikakvog. preimućstva školska medecina nad popularnom. | O

o“:

ali sama -