Narodno blagostanje

Страна 402

IV Relativnost medecinskih teorija.

Jedan od najvećih medecinskih naučnika, profesor Virhov, istakao je „atomistički” sistem, po kome se ljudsko telo sastoji od velikog broja međusobno nezavisnih delova. Uzajamnu vezu delova Virhov je potpuno ignorisao. Naslonom na atomističku teoriju o čovekovom telu bečki anatom Hebra postavio je teoriju da koža čovečija nema nikakve veze sa ostalim telom i da kožne bolesti imaju uzrok isključivo u koži, a ne u telu čovečijem. Kao poslednji pristalica te teorije bečki anatom Tandler, postavio je tezu, da priroda sama leči, koja je, kako kaže bečki docent dr. Ašner, koštala čovečanstvo mnogo života. Bečki naučnik Notnagel, formulirao je teoriju, da je ljudska krv dragoceni sok, od koga čovek nema ni jedne suvišne kapi.

Velika je sreća za čovečanstvo što se vaspostavlja-– nje poremećenog zdravlja može da vrši i bez nauke. Još uvek je i suviše mnogo stvari između neba i zemlje, o kojima naša školska mudrost i ne sanja. (On je ustao odlučno protiv puštanja krvi i zahvaljujući toj feoriji stotinama ljudi je umrlo od kaplje).

Da rezimiramo.

Medecina se ne sme pozivati na nauku da bi obezbedila sebi monopol lečenja bolesnika. Ne sme pre svega zbog toga što je i u onome njezinom delu, koji je momentano naučno neosporan, mogučno svakog časa da se utvrdi da je netačna — s obzirom na relafivnost svih naučnih saznanja.

V Treba razlikovati medecinu od lekara,

Mi ćemo za časak pretpostaviti da је školska medecina skroz naučna, da je od počefka pa do kraja zasnovana na nauci. Pa ipak zato ne bi mogla da traži monopol lečenja.

Treba dobro razlikovati medecinu od lekara. 1 ako medecina nije u celom obimu nauka kao takva ona je svakako niz ogromnog broja naučnih saznanja. Upra vo celokupan progres medecine počiva na silnom napretku prirodnih nauka, a specijalno fizike, hemije, biologije, botanike, zoologije it.d.

Nisu svi sudski činovnici i advokati u našoj zemlji predstavnici pravne nauke. Oni su većinom rutinieri, Na veće ili manje partije izvesnih znanja iz škole naslagali su oni dugogodišnju praksu, a praksa je empirija.

To isto važi i za doktore. Koliko je lekara u zemlji, koji poznaju nauku onako kako treba da se poznaje pa da se može reći da su medecinski naučnici? Na svaki način vrlo mali broj. Najveći broj lekara je rutinier. On je zadržao u glavi jedan niz saznanja iz škole. Na pravnom fakultetu uče se pravne nauke. Ali se za to ne može reći da svršen pravnik vlada pravnim naukama. To važi u ostalom za sve đake uopšte. Može svršeni slušalac jednog fakulteta da predstavlja beskrajno neznanje nauke, za čije je znanje dobio svedočanstvo. Čak je notorna stvar da najveći broj pravnika predstavlja pravne laike. Svaka je nauka sistem, koji se zida od ogromnog broja činjenica i saznanja. Poznata je pojava u životu, da čovek od silnog drveća ne vidi šumu. Najčešće je da čovek, svojom krivicom ili krivicom same škole, пе- дозре da dođe do naučne visine i da mu od celokupnog školo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

vanja ostane manji ili veći niz znanja bez veze sa naučnim sistemom.

Ni jedna grupa nauke ne zahteva u tom obimu poznavanje naučnih saznanja kao što je to slučaj sa mede · cinom. Medecinar na visine struke čovek je od velikog znanja. To dobija izraza u činjenici da je za svršavanje medecinskih nauka na univerzitetu potreban veći broj godina nego ma za koju drugu nauku.

VI Treba razlikovati medecinau od lečenja.

Da se ponova vratimo na pretpostavku, da je medecina egzaktna nauka u celom svom obimu. U tome slučaju ona bi mogla da traži monopol lečenja samo ako bi ona lečila. Međutim ne leči medecina, već lekar. A to nije jedno isto, jer većina lekara ne zna тедеcinsku nauku u celom njezinom obimu.

U ostalom ni medecina kao nauka pa ni lekar, koji poznaje potpuno medecinu kao nauku, nisu nikakva garancija da će lečenje biti saobrazno medecini. Da to izbliza objasnimo.

Na našem pravnom fakultetu deli se Politička Ekonomija na dva dela: na teorijsku i ekonomsku politiku. Poslednja se naziva još primenjenom teorijom. Ekonomska politika ima za cilj da naučna saznanja Političke Ekonomije primenjuje na konkretne slučajeve iz društvenoga života. Tu pak imamo vrlo česfu pojavu da se ljudi, koji stoje na istom teorijskom gledištu, ne slažu u merama, koje treba da se preduzmu, јег зе пе slažu u oceni dejstva tih mera.

Drugi primer. Svi su veliki umetnici: slikari i skulptori prošli kroz školu — Umetničku Akademiju. Ima vrlo mnogo slikara i skulptora koji ne znaju teoriju kao što je znaju profesori umetničkih akademija. ali je vrlo malo profesora Akademija čija umetnička dela mogu stati pored onih njihovih đaka. To dolazi otuda što su teorija umefnosti i sama umefnost dve razne stvari.

Medecina je teorija, a lečenje је primena te feorije. Primena ima pak svojih specijalnih teškoća, za razliku od teškoća teorija. Primena teorije pretpostavlja pre svega tačnu dijagnozu. Međutim dijagnosticiranje je često teže nego sama teorija. Medecina daje simptomatologiju bolesti i lekove za njih. Ali svaka bolest ima tako mnogo simptoma i toliko mnogo bolesti imaju zajedničke simptome, da se najbolji teoretičar može da prevari. Dijagnoza je sinteza znanja i umetnosti, kod dijagnoze se traži specijalan dar, traži se jedna vrsta intuicije. Ako se ne pogodi dijagnoza onda je u konkretnom slučaju bez vrednosti celokupna medecina kao nauka i celokupno lekarsko znanje medecine.

Na kratko, jedno je medecina kao nauka, a drugo je lekar, koji ima znanje, a treće je primena tog znanja na konkretne slučajeve. Naiveći broj bolesti lako je raspoznati i lako lečiti. Najveći deo bolesti leče se same bez lekara. Problem se pojavljuje onde gde ni bolest nije laka, ni dijagnoza nije laka, ni lečenje nije lako. Tu ni jedan lekar ne može da traži monopolski položaj prema popularnoj medecini. Tu je on u istom rangu sa agentom popularne medecine. I tu se nagađa, pipa, luta. Kako je čak u našoj javnosti raspravljan jedan slučaj, koji potvrđuje ovo naše gledište, to smatramo da će bifi do-

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ПРЕЂЕ

R. G. DUN & CO.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

Бука Караџића 3.

БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Бориславићева 7.