Narodno blagostanje

||

Страна 424

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 27

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Румунска Народна банка објављује да је последњи рок за измену новчаница од 5 и 20 леја на дан 1. септембра 1930. године.

— Под фирмом „Банк ин Шафхаузен“ са седиштем у Шафхаузену, основао је Швајцарски Банкферајн нову банку са главницом од 1 милиона швајцарских франака. У управи ове банке налазе се г. г. Макс Стелин, председник управног одбора Банкферајна у Базелу и потпредседник Арман Драјфус из Цириха.

— Словенска банка д. д. у Шиду одржаће 13. о. м. ванредну главну скупштину, на којој ће се решавати питање фузије са Чехословачком банком д. д. у Загребу.

— Крајем 1929. годне било је у Врбаској бановини 21 новчаних завода са дионичким главницама од 30,000.000 динара, резервним фондом 12,000.000 динара, улозима на књижице и тек. рачун 70,000.000 динара. Укупни обртни капитал износио је 110 милиона динара.

— Управни одбор ново фузиониране „Англо-Чехословачка и Прашка кредитна банка" спремио је први завршни рачун за 1929. годину, који ће се поднети акционарима. Доносимо главне позиције (у милионима u. кр.) : потраживања 3106,5 ; менични портфељ 315,6 ; учешћа 209,6 ; благајна 300 ; непо-

кретности и покретности 101,8; — сопствена средства 374,8; |

дуговања 2689,1 ; улози на штедњу Каззепзсћејпе 1314,6 ; чиста добит 25,4; билансна сума 4508,5. — Збору акционара биће предложена дивиденда од ST, %.

— Више од две године води се борба између мађар-

ске владе и дванајест мађарских хипотекарних банака око. питања привилегије за издавање хипотекарних заложница. |

Американске и енглеске банке изјавиле су мађарској влади, да би биле вољне да један велики пакет мађарских заложница пласирају на енглеском и американском тржишту, али под условом да само један завод има право на издавање заложница и да исте буду једног типа. 7

До данас од тога није могло ништа бити због јаког отпора мађарских банака. Сад води министар финансија лреговоре са енглеском Хамбр-групом Хамбро и америчком Гваранти-трастом. Намера му је да искључиво право емисије да Мађарском хипотекарном институту. У томе случају Мађарска би могла да добије 12 до 15 милиона долара и то уз камату, која би била нешто мало већа од 6%.

Мађарске банке се противе и тврде да би било врло штетно, кад би се прекинуле везе које су мађарске хипотекарне банке већ одавно засновале са појединим банкама у иностранству и да је врло опасно везати се путем монопола једног јединог завода за једну једину групу банака у иностранству. Банке су врло јаке тако, да их министар финансија неће моћи да сломије.

— Хрватска штедионица д. д. у Глини повисује акционкарску главницу од 500.000 на 1.000.000 динара издавањем 10.000 комада акција по 50 динара.

— Менични промет у, Сједињеним америчким државама износио је 31. маја 1930. г. 1382 милиона долара, што је за 31 милион мање него 30. априла 1930. г. а за: 275 мил, више него 31. маја 1929. г.

— Mar Kriger se nalazi u Bukureštu, gde pregovara s me· rodavnim o angažovanju stranog kapitala za eksploataciju rumunskih šuma.

— Управни одбор Француске банке утврдио je дивиденду за прво полгође од 335.— франака (према 285.— у првом полгођу прошле године и 235.— у другом полгођу). Ако би и за друго полгође остала иста дивиденда, онда би рента на акције Француске банке, чији је последњи курс 22.500, износила 2,9% !

— Светски траст жижица на путу је да купи већину. акција шпанскога друштва за експлоатацију монопола жижица. Говори се да је већ купио пет хиљада акција по 1000.— пезета комад.

ДРЖАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Повишење порезе на обрт у Италији. Према вести „Франкфуртер Цајтунга“ италијанска је влада одлучила, да напусти досадању праксу примене прогресивне тарифе код пореза на обрт ; на место ове досадашње тарифе увешће се једнообразна стопа, која се повишује на 1 и по од сто. Рачуна се, да ће се на тај начин постићи један вишак прихода од 700 милиона лира, од којих се има употребити 500 ми-_ лиона лира за појачање наоружања а 200 мил. лира за јавне радове.

— У Француској се спрема основна реформа закона о штедионицама (који је застарео). Ту је меру убрзала резолуција донесена на конгресу штедионица из целе земље. И народни посланик Жорж Ришар, упутио је интерпелацију на министра рада о државним штедионицама, чију је делатност изложио врло оштро и критички. Министар је одговорио да ће о свему томе водити рачуна.

— Румунска влада склопила је уговор с американском групом Стеварт за грађење друмова у вредности од 1600 милиона леја (530 мил. дин.). Половину грађења извешће сама финансијска група, а за другу половину задржава само право финансирања.

— Производња електричне енергије у Немачкој износила је у 1929. години 30,7 милијарди киловата или за 10% више него у 1928. Извоз електричне енергије износио је 178 милиона а увоз 302 милиона киловата.

ОПШТИНСКЕ ФИНАНСИЈЕ

— Јастребарска општинска управа одлучила је, да напусти своју калоричну централу те да приступи прикључивању електричном далеководу Загреб-Карловци. На основу досадашњих преговора је утврђено, и од банске управе одобрено, да плаћа општина односно јастребарско елекрично друштво за прикључење 600 хиљада динара а за подизање трансформаторске станице 200 хиљада динара. Струја за осветлење коштаће 2.50 динара за киловат. Трошкове око ових нових постројења општинско електрично друштво покриће из својих средстава и из продаје старих постројења калоричне централе.

— Према писању „Правде" у Сарајеву се живо коментарише питање снижења-цене струји. Још пре неколико година електрична централа у Сарајеву добила је од Градске штеди-

Љусљана

Телефони: 29-36 н 27-37

А, Д, ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

n 5» у

: 8 Рачкога бр. 2 Поа бр, 7. . Заступништво Београд, Кнез Миханлов Венац 13-14 : ама шкодовкћ, Љубљана 8 ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграми: ШКОДА Београд : ШКОДА — Загреб

израђује све шројекте и зжаље Ma захтев своје стручне иншжињере

Загреб

Телефон 41-97