Narodno blagostanje

5, јули 1930,

онице 15,000.000 динара у сврху извођења нових инсталација. Као последица тога очекивало се снижење цене струји. Како оно није учињено, почело се сумњати у правилан рад централе. Општина да би паралисала те вести, одредила је једну комисију да прегледа постројења централе и да о свему донесе извештај, који би се публиковао. За рад те комисије утрошено је 300.000 д., а извештај све до данас није донесен.

— Град Франкфурт добио је један једногодишњи зајам од 20 милиона марака по 6% од банке Менделсзон и комп., Берлин.

— Грађевна делатност у Новом Саду показује у овој години велику живост. Према подацима општинског грађевинског оделења одобрено је до краја маја ове године зидање 145 кућа за становање, од тога 14 једнокатница, 6 двокатница и 11 трокатница. Осим тога издата су одобрења за доградњу једног индустриског предузећа, 41 локала, 3) канцеларијских просторија, 5 портала, 4 магацина и др.

— Розје dugih pregovora između francuske i poljske vlade, najzad je postignut sporazum u pogledu zajma grada Varšave iz 1903. godine, koji je bio plasiran u Francuskoj, a čiju je amortizacionu službu varšavska opštinska uprava obustavila pre više godina. Po novom sporazumu ovaj se zajam konvertuje u jedan nov po 41/,%, sa rokom isplate od 45 godina.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Нов закон о хлебу у Немачкој. Економски комитет немачког Рајхстага је на захтев владиних партија усвојио нови закон о хлебу, по коме хлеб мора имати : најмање 97% брашна од ражи, које је највише до 60% измлевено, или 6) најмање 97% млевених производа од ражи који су измлевени са 100% или прекрупљени, или в) најмање 80% брашна од ражи које је измлевено са највише 60% и које може да садржи до 17% пшеничног брашна или прекрупљене ражи. Пооштравају се мере о маркирању квалитета хлеба, уводи се нормирање тежине. Закон ступа на снагу 15. августа и остаје у важности до 30. септембра 1932. године.

— Предстојећа добра жетва ражи у Немачкој створила је нове бриге сељаку и државној управи. Раж код Немаца игра ону исту улогу, коју је кукуруз у Србији играо пре рата: био је искључива људска и сточна храна на селу. Али јеу последње време раж у Немачкој (као што је код нас са кукурузом) почео да уступа место пшеници. Анкетом је утврђено да на селу свет радије једе пшенични хлеб. На великим поседима раденици неће да приме хлеб од ражи и ако је он врло пажљиво мешен и печен у самој кући. Сви претпостављају хлеб од пшенице који је, по себи се разуме, много укуснији него хлеб од ражи (и проја од кукуруза).

Немачка влада је имала намеру да донесе закон, по коме се не сме продавати хлеб који не би садржао извесну количину брашна од ражи тако на пример хлеб пшенични не би смео бити без 15% ражи. Али је тај пројекат наишао на разне тешкоће. Због тога се сада организује грандиозна пропаганда у корист ражи. Пре свега отштампано је 200.000 примерака „ражног буквара“ који се дели по школама; затим стотине хиљада плаката се растурају по целој земљи и проповеда да треба јести само раж и то 400 грама дневно најмање, у осам парчета. По дућанима обешена је изрека немачког канцелара, да је он само зато здрав, што је јео целога века само ражни хлеб. Исто се тако спремају филмови, у којима се пропагира раж. · e

ii RUUHh (а.

ппиннвнмиване

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 425

За похвалу је тако велика издржљивост и толико добре воље за помагање пољопривредника, али је, по нашем мишљењу све то бесциљно; хлеб од ражи не може бити тако добар као пшенични и тиме је његова судбина закључена. Ту је једини излаз као што је рекао министар исхране г. Шиле, да се постепено смањује површина обрађена ражи, а повећава она пшеницом.

— По угледу на богату Северну Америку и пометени Египат, и Немачка је лањске године отпочела акцију стабилизирајући цене ражи, купујући робу на тржишту, како би се умањила понуда. Мако су немачке финансије, како рајха тако и појединих федерација, у највећој кризи, ипак је знатна сума одвојена за тај циљ. Како данас велике количине ражи леже код задруга непродате то је финансиска централа немачког задругарства тако звана Прајска благајна, престала са давањем новца. Али је под притиском сељака ипак постигнут споразум између министра за исхрану и Прајске благајне, обећањем нових средстава из државне благајне. И тако ће Немачка понова да продужи акцију стабилизације цена односно куповања ражи на тржишту.

— Годишња скупштина немачког пољоприв. савета одржана је 25. јуна у Берлину. То је једна од најстаријих пољопривредних установа. Ова је годишња скупштина била шесета по реду, на њој је држао говор министар за исхрану г. Шиле, и његова је изјава учинила дубок утисак на присутне због тога, што је она посредно садржала признање, да се не може помагати пољопривреда на начин, на који се до сада помагала, на име: давањем финансиских сргстава из државне касе. Он је између осталога казао : Проблем житарица не може се у Немачкој решити, ако пољопривреда не буде у стању да се у погледу производње прилагоди приликама у земљи, а нарочито тржишним. Мора се бити начисто с тим, да се производња ражи има да редуцира а да се повећа производња пшенице. Па онда, организаторски стоји пољопривреда још увек врло ниско, 06рада тржишта је још веома назадна ; то нарочито важи за производњу млека. Упозорио је даље на то, да је између цене коштања код произвођача и цене у детаљу на пијаци за воће и поврће разлика од 100%, од чега немачки сељак добија само 50%, док у Данској добије 70 до 80 од сто. Најбољи доказ да је немачка организација продаје још увек врло назадна.

Интересантну статистику о учешћу појединих група газдинстава у снабдевању Немачке пољопривредним производима : жита лиферују мала газдинства 39%, средња 31%, а велика 30% ; кромпира мала газдинства 40%, средња 38% а 32% велика ; рогате марве 60% мала, 28% средња и 12% велика газдинства; свиња 62% мала, 27% средња и 11% велика; млека 50% мала, 33% средња и 17% велика газдинства, Код житарица и кромпира мала газдинства лиферују сразмерно мање но што је површина њихових поседа према осталим газдинствима; код стоке и млека лиферују више него што је њихово сразмерно учешће у укупном поседу.

__. Топови на репарације. Загребачки „Југословенски Лојд“ доноси вест, да је набављен ради одбране винограда од града велики број топова, који се употребљавају ради растурања облака у којима је град. Ови топови се набављају на рачун репарација и биће раздељени по минималној цсни виноградарима, а у државним лозним расадницима за-

ппнасивинпашисовшинциш вв пива новишпововвоививо с авававнавовавеневвиавивававивинана мн O JOJ HU O La

kuća I reda poznata po čistoći i voda po svima sobama, se najtoplije pošt. putnicima. | b + BEOGRAD — KRALJA PETRA 70. podesho i rentabilno stanovanje na mesec Sa specijal. cenama,

с 2f0 ure SJAPAAATEPRAF. vikfuje sie fe АЕ СЕ аЕи не носа пегавнансованеакизикиканиечененаневзавзанивенаппанкна с нначслКН

konforu (topla i hladna texuča kupatila, lift, bašta i t,d.) preporučuje Cene umerene. Za bolji.svet vrlo