Narodno blagostanje

12, јули 1930.

вестициони зајам тргован је само на прва два састанка, и то по курсу 89.75 непромењено. Обрт је износио 180 хиљада; динара. 7% Блер тргован је 4. 0. м. по курсу 85.715, а на састанку од 7. 0. м. до закључака није дошло. На следећем састанку курс се попео до 86.25, али је наредног дана опет попустио на 86. Обрт је износио 389.000 динара. 8% Блер тргован је на састанку од 8. 0. м. по курсу од 97 и то за 274.000 дин. 4% Аграрци у опште нису рађени ; тражња се креће око 55.75, док понуде испод 56 нема.

Народна банка је у току ове недеље нешто живље рађена и курс је показавао јаче флуктуације. У почетку ове недеље била је веома чврста, те се курс попео од 8.230 на 8.242.50 до 8.300 на дан 8. о. м. Затим се курс опет нагло снизио. На састанку од 9. о. м. трговано је по 8270, а на последњем састанку по 8235. Обрт је износио 440.000 динара. У приватним хартијама од вредности ситуација је без промена и не може се забележити никаквих важних закључака.

РОБНО ТРЖИШТЕ

— Ситуација на житарском тржишту.

На американском тржишту жита у току последње недеље није било нарочитих промена, а на европским тржиштима примећивало се учвршћење цена скоро свих пољопривредних производа. На американским берзама осећала се је тенденција ка поскупљењу, али су извештаји који говоре о огромним дотурањем нове робе проузроковали поновну лабавост. Од највећег утицаја по развој цена сада су свугде извештаји о стању усева као и извештаји о изгледима на жетву. Свако мењање атмосферских прилика одмах утиче и на цене. За Америку а у осталом и за Европу ти су изгледи скроз повољни, и ако се јавља да ће принос жетве бити слабији од прошлогодишње. Робе биће квантитативно за 20% мање од прошле године, али ће зато квалитет бити одличан. Ово последње важи нарочито за наше крајеве. У американским извештајима нема још дефинитивних цифара о висини жетве; тако крећу процене између 350—500 милиона бушела, што свакако надмашује процене из прошле године. Код канадског житарског пула залихе су се у последње време много повећале, па је због тога управа пула била принуђена да снизи авансе на пшеницу од ! долара на 85 цента. Показаће се још у колико да није ни ово снижење сувише малено, јер треба имати у виду, да се за робу на коју се данас дају аванси од 85 центи једва може постићи 90 центи. Али то су други проблеми. У Јужној Америци је ситуација веома повољна. Једино се јавља да су због честих киша довози отежавани, што је имало за последицу да су се цене нешто повисиле, што важи нарочито за кукуруз.

Европа има сада опет једном прилику да покрива своје потребе уз веома ниске цене — нарочито за северо-американску робу, која се продаје по ценама које се ни пре рата није познавало. Као већи интересент појављује се Италија, за коју се рачуна да ће принос овогодишње жетве подбацити према прошлогодишњој за око 1,5 мил. тона. Из Немачке извештаји су у последње време много оптимистичнији. Изгледа да су владине принудне мере имале успеха, јер су се према последњим званичним извештајима видљиве залихе произвођача а и прве руке осетљиво смањиле. Највише код пшенице и ражи. Због тога је тенденција и много чвршћа.

Интересантно је напоменути, да се са службене стране северо-американским фармерима препоручује да што највише могућно ограниче производњу, односно нове усеве. Ту појаву смо имали и у прошлој години, кад се је објављивало да фармери који ће повећати површину засејану са пшеницом, неће добити државне помоћи у погледу ломбардовања или откупа робе. Познато је да се чак и тражило

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 441

смањење усева за 12%, али за сада није познато какав су успех родили ти захтеви.

На нашим суседним тржиштима су разлози чвршће тенденце различити, а као најважнији набраја се 20% смањење производње. Код нас се за поједине крајеве сматра да ће принос бити мањи чак и до 40% и да ће резултат жетве бити неповољан. Дефинитивни податци неће моћи бити сређени и прикупљени до средине идућег месеца.

Код кукуруза је тенденција на домаћим тржиштима као и у иностранству чврста и много повољнија него код пшенице. У Аргентини још нема већих утовара, а и Европа много мање тражи американску робу. Нашу робу тражи нарочито Чехословачка и Аустрија, па су због тога скочиле цене за око 20 динара.

ОГЛАС.

Према решењу Суда Општине Града Београда ТДБР: 14891 од 4-УП-1930. год. Техничка Дирекција Општине Београдске одржаће на дан 23. Јула 1930. год. у канцеларији Архитектонског Одсека у новој згради Техн. Дирекције у. ул. Књег. Љубице бр. 21, 3. спрат у 11 часова пре подне !. оферталну лицитацију за израду шупа, перионица са огра-. бивањем дворишта на општинском имању у ул. Св. Николе бр. 168 и 170.

Кауција се полаже на каси Главне Благајне Општине Београдске и то: држављани Краљ. Југославије 5% а странпи 10% од предрачунске суме према чл. 2 Општих Услова.

Предрачун, планови и Општи Услови могу се видети скаког радног дана у канцеларији Архитектонског Одсека.

Предузимачи су дужни собом донети:

Доказе о испуњењу чл. 87 Зак. о Држ. Рачуноводству.

Уверење о плаћеној порези за прошло тромесечје.

Из Канцеларије Техничке Дирекције Општине Београдске ТДБР: 14891/30.

ОБЈАВА.

На основу чл. 116. Закона о непосредним порезима а у вези захтева Пореске Управе за град Београд од 5. 0. м. Бр. 62310, Суд Општине града Београда извештава овим граBaHe —- пореске обвезнике следећих занимања, да ће се расправљати код Пореске Управе у Царице Милице ул. бр. 8 0 основицама за порез на течевину за 1930. годину и то: |

на дан 22. и 23. Тула ове године:

Штампарима, књиговесцима и воскарима; сопственицима радионица за хемијско чишћење и бојење одела; произвођачима соде, крахера, минералне воде и лимунаде; сопственицима радионица за млевење бибера и соли и за израду помаде; сопственицима радионица за израду обланди за сладолед; вртарима, корпарима и четкарима; сопственицима радионица за млевење кафе; пегларима, шлајферима, печаторесцима, сапунџијама, ситарима, плетарима и ужарима из свих квартова.

Упозоравају се порески обвезници означених занимања, да могу доћи у Судско Оделење Општине града Београда (Књ. Љубице ул. бр. 21, партер, соба бр. 2.) сваког радног дана од 7.30 до 12.30 пре подне и од 16.30 до 18.30 после

подне, суботом од 7 до 12 и недељом од 9 до 11 часова, да

виде у послатим списковима Пореске Управе предложену пореску основицу од стране Пореске Управе, као и тачан дан посебице за сваког пореског обвезника, када ће се његова расправа обавити у Пореском Одбору да би истој могао присуствовати и евентуално примедбе учинити.